KOSOVSKE IZBEGLICE: IZ RATA U HAOS
Vise od tri hiljade izbeglica umornih usled dugog pesacenja i uzasa presle su granicu koja deli Crnu Goru od Albanije. Oni su polako prepunili trgove grada Skadra najveceg grada na Severu, smestivsi se postepeno u kucama skadrana, a posebno u kancelarijama Veca okruga i u Palati sportova. Dok su se iz Tirani ocekivale u strahu vesti o politickim nemirima, iz Skadra su dolazile samo cifre u porasti pridoslih iz Crne Gore. Vest koja svakako manje plasi Vladu Fatosa Nanoa nego Berisine demonstrante koji zahtevaju bezuslovnu ostvaku premijera.
Ubistvo Azema Hajdarija u isto vreme sa novim valom izbeglica, odvuklo je paznju tragedije ratnih izbeglica kojima je sada, kada Albanija jos jednom klizi ka nasilju i haosu veoma tesko da shvate da li su se uistinu spasili od najgoreg. Posle Tropoje i Hasa, Skadar je treci grad koji docekuje nekoliko hiljada kosovskih izbeglica, dok je u medjuvremenu u ocekivanju ostre i hladne zime Vlada sacinila jedan plan koji predvidja njihovo razmestanje juznije.
Tema izbeglica o kojima se malo pisalo prvih meseci ove godine, sada je posle pada udarne snage OVK, u prvi plan medjunarodne diplomatske akcije. Predsednik Klinton je govorio u utorak o mogucnostima jedne nevidjene humanitarne tragedije na Kosovu ukoliko se ne budu preduzele urgentne mere za sistematizovanje i pruzanje utocista izbeglima iz rata.
Sve je pocelo posle jedne hitne odluke koju je donela prosle subote crnogorska vlada. Odluka koja je saopstena u toku nekoliko sati zapadnim kancelarijama predvidja blokadu daljeg ulaska izbeglica na teritoriju Crne Gore zbog "nemogucnosti Republike da primi jos Kosovara". Odmah posle toga oko 4 000 izbeglih od rata blokirano je na teritoriji Kosova na Prokletijama na granici sa crnogorskim gradom Plavom, koji je isto tako nastanjen albanskom populacijom.
Albanska Vlada je odmah reagovala i u subotu uvece je zatrazila od medjunarodne zajednice da izvrsi pritisak na Podgoricu kako se ne bi sprecavalo odlazak Kosovara na teritoriju Crne Gore. Posto se tek vratio sa putovanja u Portugal, albanski premijer Fatos Nano je zatrazio od medjunarodnih faktora da interevenisu kod crnogorskog predsednika Djukanovica "u ime ljudske solidarnosti, dobrosusedsva i mira na Balkanu", da dopusti nekoliko hiljada ocajnika koji su cekali na brdima i sumama Kosova na granici sa Crnom Gorom. Ovaj apel nije poslusan istovremeno nasilno usmerivsi val izbeglica prema albanskoj zemlji.
Drama pridoslih izbeglica iz zone rata na Kosovu sada je vec pomerila sa mesta inostrane kancelarije i albansku drzavu. Kada su pocetkom ove godine srpske snage po prvi put napale sela Drenice ubivsi oko 80 nezasticenih civila, opasnost od jednom masovnog bezanja populacije nije bila imanentna. Osam meseci posto su iz rusevina Drenice izvucena tela porodice Jasari i drugih Albanaca, problem raseljenih se pretvorio u emergenciju br. Jedan za medjunarodnu zajednicu i susedne drzave.
Albanija, Makedonija i Crna Gora su do sada docekale oko 100 hiljada izbeglih od rata sistematizujuci ih po kampovima, centrima za docek i sportskim objektima. Kao humanitarni, finansijski i politicki problem, tema ratnih izbeglica sa Kosova je vec izazvala prve probleme medju balkanskim susedima, koji sa izuzetkom Albanije vec otvoreno pokazuju znake odbijanja pruzanja utocista novim izbeglicama.
Na Severu Albanije stanje pridoslih se pogorsava priblizavanjem zime. Sistematizovani u okruzima Tropoje i Hasa u dve medju najhladnijim zonama u Albaniji oko 20 hiljada Kosovara smestenih u kampove, magacine i kuce lokalnih stanovnika, cekaju na pocetak primene usvojenog plana u albanskom parlamentu koji predvidja njihovo razmestanje u juznije delove zemlje. Pet do sedam hiljada izbeglica bice smesteno u okruzima Puke, Debra i Skadra, prema planu koji je pripemila Vlada. Vojni i obrazovni objekti su ubrzano transformisani u centre doceka za beskucnike sa Kosova, dok istovremeno druge izbeglice svakodnevno prelaze albansko - jugoslovensku granicu preko svih prelaza i ostalih puteva koje nije minirala jugoslovenska vojska. Istocni deo ove granice koju deli Albaniju od SRJ, oko 90 kilometara, prelazi dnevno po nekoliko stotina izbeglica koje su stavile u ozbiljne teskoce Vladu u Tirani, koja nema finansisjkih i tehnickim mogucnosti za administriranje ove krize.
Stalni apeli albanskih lidera sada nose u sebi i alarm zbog zime koja se priblizava i vala izbeglica ciji se broj povecava. Medjunarodni odgovor na ovu zabrinutost bio je trenutan. Mesec dana ranije, evropski komesar za izbeglice Ema Bonino je pozvala iz Pristine na urgentan tretman problema oko 300 hiljada raseljenih iz svojih kuca na Kosovu. Bonino je istakla da je najeksponiranija granica ove velike mase ljudi bila upravo ona sa Albanijom i Crnom Gorom. Pet miliona USA dolara dodelila je Svetska banka za ponovnu izgradnju zarusenih kuca usled napada srpske vojske, dok je americki predsednik Klinton odobrio Fond od 20 miliona dolara za isti cilj, posto budu stvoreni uslovi i uspostvaljen mir.
Vlada u Tirani se vec obratila medjunarodnim organizacijama za pomoc. Prvi val izbeglica pocetkom leta pracen je i dolaskom Misije UNHCR, Medjunarodnog Crvenog krsta i drugih organizacija za pruzanje pomoci. Albanskim zvanicnicima je i sa Zapada i sa Istoka ponudjena oprema za smestaj, hrana, lekovi i finansijska sredstva. Iranski avion Boing 747 sa humanitarnom pomocu koji je sleteo na aerodrom Rinas bio je ujedno i najveca letilica koja je ikada dodirnula albansku zemlju. S druge strane, ponude koju je dobila Vlada u Tirani bile su najrazlicitije. Jedna skandinavska NGO je pre nekoliko dana ponudila odredjeni broj montaznih drvenih kuca prilagodjenih za hladne zone, dok je u uredioma OEBS stigao zahtev UNHCR za 54 miliona USA dolara koji ce biti potrebni za humanitarne potrebe ove zime.
Vec su pri albanskoj Vladi oformljeni i funkcionise nekoliko organizama pri ministarstvu za lokalnu vlast koju vodi jedan od dva zamenika premijera zemlje. S druge strane, Vlada je imenovala jednog opunomocenog predstavika na Severu Albanije za probleme ratnih izbeglica. Nekoliko meseci posto se izaslanik Tirane smestio u Tropoji situacija oko njega se stalno pogorsavala ne toliko na finansijsko humanitarnom planu koliko u javnom redu u citavoj zoni. Dolazak izbeglica i narocito medjunarodnih organizacija za pruzanje pomoci je privukala u velikoj meri i bande ordinarnih zlicinaca i svakojakih bandita, koji su poceli sa masovnom pljackom karavana pomoci, sa otimanjem vozila stranaca i oruzanim pljackama osoba koje su se kretale tim putevima. Nekoliko takvih slucajeva registrovano kao napade na predstavike UNHCR, posmatracku Misiju EU i Ureda OEBS-a u Severnom gradu Bajram Curri. Trojica telohranitelja sefa Misije UNHCR su pre dve nedelje dali ostavku posto su izjavili da je nemoguce da obezbede zivot ekipe koja radi u donosenju pomoci za izbeglicama i da su suoceni sa pretnjama naoruzanih bandi koje fakticki kontrolisu grad. To su bande koje aktuleno kontrolisu trgovinu oruzja i ljudima prema Kosovu i obratno, obezbedjujuci u toku dana dobit koju obican Albanac ne moze obezbediti za citav zivot uz posten rad.
Redovni izvestaji Ureda OEBS-a u Bajram Curri koji se smatra jednim od najpoverljivijih zapadnih izvora oko situacije na granici Albanija - SRJ, podvlace je situacija dominirana nekakvom opasnom mesavinom ordinarnog zlocina, trgovaca oruzjem i radikala koji redovno prelaze granicu da bi pothranili naoruzane grupe na Kosovu.
S druge strane, takva klima kojom dominira ulicni zlocin, totalni haos i potpuni nedostatak drzavnog autoriteta, ugrozava da izazove i odlazak brojnih misija koje vrse monitoring vala kosovskih izbeglica na Sever Albanije. Ova zvona na uzbunu vec izvesno vreme zvone u uredima albanske drzave za koju je realno nemoguce da uradi bilo sta konkretno. Zategnuta politicka situacija u Tirani je privremeno zapostavila temu izbeglica i uopste konflikt na Kosovu. Ali, veliki je broj onih koji su misljenja da su dve krize medjusobno jako povezane, cak neki govore i o potpunoj medjuzavisnosti izmedju onoga sto se desava u selima Kosova i dogadjaja na glavnom trgu u Tirani.
Jedna takva logika koja sagledava albansku krizu globalno, sa ove i one strane drzavne granice svi su izgledi da je uverljiva i to za sve vreme dok je albanska politika pokusavala da kontigente pridoslih zena i dece na Sever Albanije povremeno tretira kao saveznike ili kao potencijalne politicke protivnike. Ova optika pod kojom se odvija politicka igra u Tirani je pothranjivana i cinjenicom prisustva na manifestacijama opozicije, koje su se 14. septembra degenerisale u nevidjeno nasilje kosovarskih elemenata. Deo njih, koji su bili u pogrebnoj povorci demokrarskog lidera Hajdarija, zatrazilo je i glavu Nanoa, dok su imali na grudima grb OVK. Medjutim, u jednom od svojih poslednjih saopstenja OVK se distancirala od nasilja koje su vrsili sledbenici opozicije, kako se cini da bi se izbegle sumnje koje su padale na nju.
Dan pre dogadjaja od 14. septembra, ministar odbrane Italije Andreata, otvoreno je najavljivao postojanje u Albaniji "kosovarskih jedinica koje pruzaju pomoc Berisi". On je dodao da se pribojava presedana "kao sto je bio onaj u Libanu", istovremeno ukazijuci na nekontrolisani val izbeglica koje prelaze severnu granicu Albanije.
Bez obzira na sve ovo, izbeglicka kriza i dalje nastavlja da ima dominirajucu dimenziju humanitarne tragedije koja ako se ne prevazidje na vreme moze da se pretvori u jednu ne samo humanitranu katastrofu vec i u regionalnu politicku krizu.
AIM Tirana Arben KOLA