DOMACE ZABRANE TEZE OD SPOLJNIH SANKCIJA

Sankcijama na sankcije

Domaci rezim trpi udarce spoljnih sankcija, ali se ne ustrucava da uvodi mnogobrojne unutrasnje zabrane

AIM, BEOGRAD, 22. 9. 1998.

Zabrana letova JAT-ovih aviona u zemlje Evropske unije ponovo je aktualizovala sankcije s kojima su jugoslovenski gradjani suoceni, na ovaj ili onaj nacin, punih pet godina. Iako su spoljne sankcije namenjene rezimu zbog njegove neprilagodjene politike medjunarodnim standardima, najvece posledice oseca stanovnistvo, kome su pridodate i mnogobrojne unutrasnje zabrane, tako da ce mnoge generacije odrasti u ambijentu raznoraznih ogranicenja.

Za srpski rezim je, naime, karakteristicno da dobija, ali da istovremeno uvodi sankcije, cime uslovi zivota obicnih gradjana bivaju sve tezi. Tako je, posle najnovije zabrane JAT-u da njegovi avioni slecu na aerodrome EU, Savezna vlada zabranila i avionima crnogorske kompanije Montenegroerlajnz da odrzava tek uspostavljenu avionsku liniju sa Slovenijom. Na taj nacin domaci rezim se "potrudio" da gradjanima Crne Gore, ali i Srbije oteza putovanje u inostranstvo. Ovaj korak nije primenjen kao reciprocna mera zabrani JAT-u, jer Slovenija nema nista s najnovijim koracima EU prema Jugoslaviji, vec je posledica nesposlusnosti crnogorskog rezima prema saveznim institucijama, pre svega sefu savezne drzave Slobodanu Milosevicu i Saveznoj vladi, koju crnogorska vlast osporava zbog nacina na koji je Momir Bulatovic izabran za njenog predsednika.

Primer s crnogorskom avio kompanijom nije prvi koji pokazuje da rezim lako primenjuje sankcije prema onima koji se ne slazu s njegovom politikom. Praksa primene domacih sankcija vuce korene jos iz bivse SFRJ, kada je Srbija, zbog neslaganja sa Slovenijom, uvela zabranu prodaje slovenacke robe na trzistu Srbije. I sada se povremeno dogadja da se kamioni sa robom iz Slovenije zadrze na granici. To se obicno desava kada slovenski zvanicnici daju negativno misljenje na poteze aktuelnog srpskog politickog rukovodstva ili podrzavaju mere, koje medjunarodna zajednica primenjuje prema Jugoslaviji.

Da zabrane koje uvodi domaci rezim imaju politicku boju najbolje pokazuje primer ICN Jugoslavije, ciji su lekovi proterani iz drzavnih apoteka a gradjani liseni mogucnosti da ih dobiju na recept. Ova mera je doneta kako bi pogodila Milana Panica, koji se nalazi na celu ICN Jugoslavije. Do nje je doslo nakon sto je Panic, zajedno s opozicionim liderima Zoranom Djindjicem i Vesnom Pesic, imao susret s americkim izaslanikom za Balkan Robertom Gelbardom. Gelbard je, inace, od strane vlasti, proglasen za nepozeljnu osobu, a to je usledilo posle Gelbardove izjave da ce Jugoslovenima biti tesko sve dok se Milosevic nalazi na vlasti, odnosno da ovaj lider nema podrsku naroda za svoju politiku. I ne samo to: gospodin Panic se usudio da od drzave zatrazi novac koji ova vec duze vremena duguje ovoj velikoj farmaceutskoj kuci.

Sastanak spomenute trojke s Gelbardom predstavljao je izazov koju rezim nije hteo da tolerise, pa su Panicevoj fabrici lekova uvedene sankcije, iako je ona ucestvovala u snabdevanju jugoslovenskog trzista medikamentima sa 50 odsto. Ova zabrana, pored Panica, najvise je pogodila bolesne u Jugoslaviji, jer su sada, da bi dosli do neophodnih lekova, prinudjeni da ih nabavljaju u privatnim apotekama, cime su njihovi, ionako skromni kucni budzeti, izlozeni jos vecim troskovima.

Da bi se javnost umirila nadlezni su obecali kako ce se snabdevanje brzo poboljsati, a republicki ministar za zdravlje Leposava Milicevic je najavila da ce to biti uradjeno do septembra. Praznina koja je nastala uklanjanjem ICN Jugoslavije treba da se popuni povecanom proizvodnjom ostale domace farmaceutske industrije i uvozom jeftinih lekova iz Indije. Pokazalo se da ostale fabrike nisu u stanju da to brzo urade bez financijske pomoci od 50 miliona DEM, a bolesni strahuju od lekova iz Indije, jer nemaju poverenje u njihovu efikasnost.

Kao i kod svih dosadasnjih zabrana najvecu cenu ce da plate gradjani, jer se obracuni na domacoj politickoj sceni lome preko njihovih ledja. Tako je i sa grejanjem, gradskim prevozom, snabdevanjem osnovnim zivotnim namirnicama. Republicki ministar za trgovinu Zoran Krasic kritikovao je gradjane sto kupuju jestivo ulje u svercu po dvostruko vecoj ceni, iako tog proizvoda nema u regularnoj prodaji.

Vlada Srbije nedavno je donela Uredbu kojom se od 1. oktobra zabranjuje da gradjani, koji zive izvan Crne Gore koriste automobile sa crnogorskim registarskim tablicama. Ova praksa se "razmahala" od trenutka kada je Jugoslavija zabranila uvoz automobila, pod povljnim uslovima, iz drzava, koje su nekada sacinjavale SFRJ, dok je Crna Gora zadrzala takvu pogodnost za svoje gradjane. Stanovnici ostalog dela Jugoslavije koristili su tu pogodnost tako sto su uvezene automobile registrovali na imena svojih prijatelja i rodjaka (a mnogi su tu uslugu naplacivali) iz Crne Gore.

Vlast u Srbiji je tu praksu, iako su se njome krsili savezni carinski propisi tolerisala vise od godinu dana, a na zabranu se odlucila zato sto crnogorski rezim nije, po njenom misljenju, osudio aktivnosti kosmetskih Albanaca. Ministar za finasije u Vladi Srbije Borisav Milacic je objasnio da glavni cilj Uredbe nije da se preregistracijom automobila napuni republicki budzet, vec da se spreci dosadasnja praksa, koja je Crnoj Gori omogucavala da dodje do znacajnih sredstava.

Policija Srbije je zapretila da ce sve automobile, koji ne budu preregistrovani na srpske tablice oduzeti, ali taj posao nije lako izvodljiv. Procenjuje se da u Srbiji ima vise od stotinu hiljada takvih automobila. Procena je da ce broj vozila s nepromenjenom registracijom biti jos veci, jer mnogi advokati i pravnici objasnjavaju da Uredba nije zakonita. Naime, uvozom osporenih automobila prekrsen je savezni zakon, pa se jedino zakonskim aktom mogu uvesti zabrane. Savezna skupstina je imobilisana, jer jedno njeno vece (Vece republika) nije konstituisano, pa je zbog toga njena zakonodavna delatnost onemogucena. Zato se umesto zakona donose uredbe, koje nemaju snagu zakona, tako da republicka, a ni savezna vlada ne mogu da budu iznad parlamenta.

U domace sankcije spada i, u svetu, jedinstvena taksa, koju jugoslovenski gradjani placaju prilikom izlaska iz zemlje. Uvedena je pre pet godina kao odgovor na spoljne sankcije, tako sto je trebala da posluzi kao mera za smanjivanja putovanja u inostranstvo i sto manji odliv deviza. Taksa je, medjutim zadrzana i nakon ukidanja sankcija, pa se pokazalo da je ona, pre svega, izvor sredstava za potrebe saveznog buzeta.

Repertoar unutrasnjih sankcija prosiren je nedavnom odlukom Savezne vlade, da se u cilju smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita, ogranici uvoz, koji je sada pod rezimom posebnih dozvola. Ova mera je posledica nesposobnosti jugoslovenske privrede da poveca izvoz i tako dodje do deviza. Posledice ogranicenog uvoza manifestuju se osiromasenjem domaceg trzista robom siroke potrosnje. Oni koji jos nisu rasprodali tu robu, a pod novim uslovima ne mogu da uvezu nove kolicine, podigli su cene, dajuci tako svoj "doprinos" rastucem trendu inflacije.

Ratomir Petkovic (AIM)