NAJBOLJI PREDIZBORNI PODUHVAT

AIM Skopje, 20.09.1998

Sa izrazima zahvlnosti i cestitkama za uspesan posao, americki pukovnik, Frederik Nosvorti i makedonski general, Sokol Mitrovski 18 septembra su oznacili kraj sedmodnevne vojne vezbe NATO-a i Partnerstva za Mir pod radnim naslovom "Najbolji kooperativni poduhvat '98" koja je izvedena u vojnom poligonu Krivolak, blizu Negotina u juznom delu Makedonije. Ova vezba koja je zapocela 12 septembra ocenjena je kao najveca ove vrste do sada po broju zemalja ucesnika. Iako je na svim prethodnim slicnim vezbama uobicajeni broj bio 15 zemalja ovog puta su ucestvovali vojnici iz cak 26 zemalja. Stavise, broj od 15 zemalja je bio najavljen i za ovu vezbu ali je kasnije bio prosiren na 26 od kojih 13 clanica NATO-a (nisu ucestvovale samo Belgija, Island i Luksemburg) i 13 clanica Partnerstva za mir pri cemu treba istaci da nisu ucestvovali ruski vojnici. Zanimljivo je da su na ovoj vezbi ucestvovali i troje od cetvorice suseda Makedonije t.e. Bugarska, Albanija i Grcka, a rame uz rame sa grckim vojnicima ucestvovali su i turski vojnici. Sto se tice ruskih vojnika oni su otkazali ucesce pri samom kraju priprema za vezbu, a smatra se da je ovo posledica odbijanja Makedonije da u buducem sastavu UNPREDEP-a ucestvuju i ruski vojnici.

Iako je finalna plenarna sednica na kojoj su saopstene ocene o vojnoj vezbi bila zatvorena, do usiju "sedme sile" su doprle informacije da je ona ocenjena najvisim ocenama, pri cemu je navodno visoko ocenjena uloga zemlje domacina kao organizator citave pretstave. Domaci mediji posebno naglasavaju ulogu vojnog poligona Krivolak koji uporno pokusava "da se proda" kao buduci trening centar NATO pakta za jugoistocnu Evropu. Ova dimenzija je jos vise naglasena cinjenicom da su uporedo sa ovom vezbom na Krivolaku nezavisno trenirali i 500 americkih marinaca. Prisustvo americkih marinaca, koje je proslo u senci "Kooperativnog poduhvata", ipak je oznacio dogadjaj prve vrste time sto pretstavlja prvi slucaj prisustva stranih vojnika na teritoriji Makedoniji koji nisu pod zastavom OUN. Ovaj dogadjaj ujedno pretstavlja realizaciju dogovora izmedju dve zemlje o prisustvu americkih vojnih snaga na teritoriji Makedonije koji je potpisan i ratifikovan 1996 godine, u vreme kada su Rusi pretili vetom na produzivanje prisustva UNPREDEP-a u Makedoniji.

Za nedelju dana trajanja vezbe 1.300 vojnika iz 26 zemalja su izveli "bitku" izmedju "Northland-a" i "Southland-a", dve susedne zemlje koje spore oko odredjene teritorije nazvane "Krivolak". Prema scenariju americkih stratega u NATO-u, oblast "Krivolak" teritorijalno pripada Northland-u ("Severna zemlja") ali je uglavnom naseljena sautlandjanima (Southland - Juzna zemlja) koji imaju separatisticke pretenzije. Southland osporava teritorijalni suverenitet zamisljenog Northland-a i kao posledica ovog spora u 1997 godini izbija vojni sukob izmedju dve susedne zemlje. Northland apelira do OUN da razresi spor a kao posledica pritiska medjunarodne organizacije obe strane su pristale da potpisu primirje i ujedno su prihvatile da se u spornom regionu razmeste medjunarodne snage za tranziciju i stabilizaciju (TRANSFOR) predvodjene od NATO-a, ali sa mandatom OUN. Momenat nakon stacioniranja medjunarodnih snaga u regionu "Krivolak" ujedno oznacava pocetsk glavnih aktivnosti vezbe "Najbolji kooperativni poduhvat '98". Vojnici svih zemalja ucesnica su imali pred sobom 22 radna punkta koji su se uglavnom sastojali iz vezbi o odrzavanju mira na teritoriji koja je pod kontrolom "TRANSFOR-a". Na terenu su bile izvedene razlicite vezbe ukljucujuci prihvat izbeglica, uspostavljanje kontrolnih punktova, obelezavanje miniranih podrucja, evakuaciju stranih diplomata iz kriznog zarista, obezbedjivanje javnih objekata u situaciji kada u zemlji vlada velika ekonomska kriza, spasavanje civila, savladjivanje svih vrsta prirodnih prepreka, itd.

Na otvaranju ove vezbe je prisustvovao i komandant NATO snaga za Evropu, general Uesli Klark, a nju je posetio i bivsi komandant Djordj Djulvan koji je u Skopju odrzao predavanje na temu "Uloga NATO-a u jugoistocnoj Evropi". General Uesli Klark je prilikom prigodnog govora istaknuo da vezba nema direktnih veza sa aktualnim razvojem dogazaja u regionu objadjnjavajuci to cinjenicom da je ona isplanirana jos prosle godine, t.e. pre pocetka krize na Kosovu. Medjutim, opsta je ocena svih posmatraca vezbe da ona neodoljivo potseca na dogadjaje na Kosovu da je skoro neminovno izbeci njeno povezivanje sa tamosnjim dogadjajima. Valja potsetiti da ova vezba dolazi nakon velike aero-vezbe NATO-a pre nekoliko meseci kada su osamdesetak aviona iz 16 zemalja ucesnica nadletale teritoriju Albanije i Makedonije na samo nekoliko kilometara od jugoslovenske granice. Tadasnja poruka je bila da je NATO spreman da intervenira ukoliko srpski rezim nastavi sa vojno-policijskim aktivnostima protiv albanskog stanovnistva na Kosovu.

Ono sto se ne govori oko ove vezbe a sto je evidentno, jeste cinjenica da je ona zapocela uporedo sa predizbornom kampanjom za parlamentarne izbore koji treba da se odrze 18 oktobra. Slucajno ili ne, na otvaranju vezbe americki general Uesli Klark je izrazio podrsku umerenim politicarima u regionu, sto se u domacoj javnosti komentiralo kao podrska makedonskoj politici. I sama brojnost zemalja ucesnica je komentirana kao svojevrsna podrska Makedoniji i kao poruka za agresivne rezime u susedstvu da ne pomisljaju na nekakvu avanturu na makedonskoj teritoriji. Ova poenta je pojacana cinjenicom da su paralelno sa vojnicima NATO-a i Partnerstva za Mir u Krivolaku vezbali i americki marinci, sto bi trebalo da znaci direktan vojni angazman SAD u Makedoniji. Ovo se smatra i kao prvi korak ka konacnom uvrstavanju vojnog poligona Krivolak na spisku trening centara NATO-a u Jugoistocnoj Evropi. Nije tesko zakljuciti da je i brojnost zemalja ucesnica "maslo" amerikanaca koji su bezbroj puta do sada otvoreno dali na znanje da Makedoniju smatraju svojom "interesnom sferom" i da ne stede trud i svoj uticaj (a ni novce) da bi svom "pulenu" obezbedili dobar imidjz, pogotovo sto je na vlasti partija koja je jako prijemciva za americke stavove, pogotovo sto je vezba "pala" u izbornoj godini.

Iako se sama vojna vezba direktno ne koristi u predizbornoj kampanji vladajuce Socijaldemokratske partije (SDSM), na indirektan nacin ona se opisuje kao svojevrsni poraz opozicionih partija, a posebno VMRO-DPMNE-a koja je najopasniji konkurent vladajucih SDSM-a za formiranje sledece vlade. Naime, potseca se na izjave ove vanparlamentarne partije protiv otstupanja Krivolaka NATO-u koje je svojevremeno ocenjeno kao "okupacija i rasprodaja makedonske teritorije i suvereniteta". Nema sumnje da u situaciji kada se na Balkanu puca i gine, politicka opcija u Makedoniji koja ima podrsku SAD i NATO-a, a pogotovo ako je ta podrska otvorena kao sto je do sada bio slucaj sa makedonskom vladom, ima velikih izgleda da dobije i podrsku glasaca na sledecim izborima. Uzdrzavanjem da koriste vezbu u propagandne svrhe dok ona jos traje Socijaldemokrati su dokazali da su dobri usenici zapadne diplomatije te da se njeno koriscenje kao predizborni adut tek valja ocekivati.

AIM SKOPJE

IBRAHIM MEHMETI