KRIZA U ALBANIJI I KOSOVO

U sadasnjoj velikoj zaokupljenosti kosovskih Albanaca najnovijim dogadjajima u Albaniji nema tako velikih izliva emocija kao prosle godine. Promena nije uslovljena stanjem u kome se trenutno nalaze kosovski Albanci ni manjim stepenom dramaticnosti sukoba u Tirani. Sustina je u novim iskustvima kosovskih Albanaca i novim pogledima na tamosnju situaciju.

Ni pre prosle godine ovde nije bilo nekih posebnih iluzija u pogledu mogucnosti angazovanja Albanije oko Kosova. Veteran albanskog otpora Beogradu posle Drugog svetskog rata i sada predstavnik OVK Adem Demaci izjavio je pre nekoliko dana da albanski otpor, ma koliki bio, od 50-tih godina nikada nije racunao na Albaniju kao odlucujuceg cinioca i da je uvek bio unutrasnja potreba kosovskih Albanaca. Otprilike to je stav svih albanskih partija i organizacija Kosova povodom stalnih propitivanja van Kosova oko moguceg uticaja albanskog politickog haosa na spustanje cene kosovskih Albanaca u politickoj i diplomatskoj trgovini sa Beogradom i sa velikim silama.

Analiticari i diplomati koji se bave kosovskim pitanjem ovo pitanje smatraju neizbeznim, posebno kada se u Albaniji dogadjaju ovakve stvari, a predstavnici Albanaca, i u normalnim i u nenormalnim prilikama odgovaraju gotovo uvek na isti nacin. Za njih, Albanija je snazno strategijsko i psiholosko uporiste, ali nikada odlucujuci cinilac. Ona takva nije bila ni u vreme kada su otpor pruzale manje ili vece grupe Albanaca, ni sada kada je, recimo u prvoj polovini ove godine otpor dobio razmere opstenarodnog ustanka. Pretpostavke stranaca o umesanosti i uticaju Tirane najilustrativnije su demantovali proslogodisnji dogadjaji.

Dok je Albanija prolazila kroz pakao krvavih unutrasnjih sukoba i vladavine kriminalnih bandi ili polukriminalizovanih naoruzanih politickih falangi, na Kosovu je u do tada najsnaznijem obliku izbio masovni pokret nenasilnog aktivnog otpora srpskoj vladavini. Kao sto je poznato, krajem godine taj pokret je dobio prve obrise, a pocetkom ove prerastao u pravi oruzani ustanak kosovskih Albanaca. Uprkos mnogih dokaza koji ukazuju da su kosovski problemi, u sustini izvornog karaktera, kosovski Albanci nikada nisu uspeli da ubede vanalbanske cinioce da Tirana nije ferment osnovnih procesa, odnosno albanskih politickih ciljeva i aktivnosti na Kosovu. To nije isto sa ocenama koje se iznose i ovaj put da stabilna i napredna Albanija moze vise nego druge zemlje da ucini u pomaganju procesa ostvarivanja slobode kosovskih Albanaca.

Nova iskustva i saznanja su da ovdasnji Albanci, makoliko zabrinuti za Albaniju i makako ocenili stepen stete po stvar kosovskih Albanaca, ne bi smeli da se opredele za bilo koju od strana u bezobzirnoj borbi za vlast. Zbog toga u reagovanjima albanskih politickih i drustvenih organizacija, u osnovi preovladjuju tri stava. Prvi je osuda atentata na Azema Hajdarija koji je krajem prosle i pocetkom ove decenije predvodio studente i narod u Tirani u borbi za obaranje tamosnje komunisticke diktature. Drugi stav je osuda primene nasilja protiv drzavnih institucija i u svakom drugom obliku. Kao treci stav istice se podrska nacelu da se vlast moze dobiti ili izgubiti samo na izborima.

Uprkos tome, ne bi se moglo reci da u sadasnjim reagovanjima nisu uopste prisutna opterecenja daljnje i blize proslosti, posebno ona koja su nastala pod pritiskom proslogodisnjeg krvavog haosa i nacina kako je na vlast dosla sadasnja vladajuca garnitura u Tirani. Naime, albanski politicki spektar Kosova prosle godine bio duboko podeljen oko sustine uzroka dogadjaja u Albaniji i politicki razvrstan u tabore, pri cemu je vidno najaci bio tabor koji je navijao za tadasnjeg albanskog predsednika Sali Berishu.

Medjutim, od sustinskog znacaja je podvuci da podele unutar kosovskog politickog subjekta povodom dogadjaja u Albaniji nisu bile samo prosti izraz simpatija ili antipatija prema jednoj ili drugoj strani u Albaniji. Ta prestrojavanja imala su i znacajne unutrasnje inspiracije. Naime, makoliko albanski politicki spektar izgledao spolja kao jednobojni nacionalni politicki blok, unutar njega, iz daljine, povremeno uvek su bila primetna fina, ne do kraja jasno prifilisana, grupisanja koja su po nekim kriterijumima mogla da se razvrstavaju kao leva ili desna politicka inspiracija. Slozenu unutaralbansku politicku slojevitost zamagljuje, pre svega polozaj Albanaca pod srpskom vladavinom. Ali, takodje treba reci da upravo zbog ukupnog stanja, ona nije organizaciono izrazena i dodati da nema osnovu u pripadnosti ili ne nekadasnjem Savezu komunista Kosova.

Cela sadasnja leva ili desna kosovska politicka inspiracija potice iz opozicije, odnosno otpora, s leva ili s desna, koja je pruzena vladavini Beograda na Kosovu. Na toj liniji, mada veoma nejasno, pojavljuju se desnica koja pretenduje da bude naslednik desnih inspiracija iz vremena i pre Drugog svetskog rata i levica koja je sa levijih pozicija od Saveza komunista Kosova, pruzala otpor srpskoj vladavini u toku celog perioda vlasti Saveza komunista Jugoslavije. Po nekoj tako zamisljenoj, uslovnoj podeli, takozvana desnica bila na strani Salija Berishe, a takozvana levica, osim uglednog kosovskog akademika Rexhepa Qosje, na nejasan ili prikriven nacin stala na strani onih koji su pokusavali da sruse rezim bivseg albanskog predsednika Salija Berishe. Stice se utisak da je ta podela na jedan veoma iznijansiran nacin, prisutna i sada. Medjutim, osim u ekstremnijim slucajevima otvorenog oglasavanja nekih partija desne inspiracije, kao sto su Albanska demokriscanska partija Kosova i Liberalna partija Kosova, sve ostale opredeljuju se samo nacelno.

Medjutim, jos nije jasno da li su takvi stavovi rezultat svesno prihvacenih saznanja da se stabilnost Albanije ne moze postici pobedom jedne nad drugom stranom. Ako ovo opredeljenje nije rezultat politickog oportunizma koji namecu zahtevi trenutka, pre svega stavovi iz sveta, onda ono moze postati veoma dragoceno iskustvo u javnom i politickom zivotu kosovskih Albanaca. Ako je samo saradnja izmedju dve suprotstavljene strane, vlasti i opozicije, uslov stabilnosti Albanije, onda bi se samo po sebi takva logika razmisljanja trebalo da se namece i u sagledavanju odnosa unutar politickog spektra kosovskih Albanaca.

Kao sto je poznato, albanski pokret Kosova pocepan je politicki do stepena koji onemogucava cak obicno okupljanje politickih prvaka na jednom mestu. To znaci da ne moze biti ni govora o eventualnoj saradnji i koordinaciji politickih i drugih akcija, iako svi govore o prekopotrebnoj saradnji i o jedinstvu vitalnih interesa i ciljeva. Slicnost ili cak identicnost treba traziti i u pogledu prisustva i uticaja stranog cinioca. I u Albaniji i u albanskom pokretu Kosova on je postao gotovo presudan cinilac u razvoju unutrasnjih procesa. Albanci sa obe strane granice jos ne mogu da shvate da je jedina moguca logika koja usmerava delovanje stranca u drugoj zemlji ili sredini logika interesa zemlje iz koje potice. Stranci to obilato koriste i, obzirom na ukupno stanje i interese koje njihove zemlje imaju naspram Albanaca, stranci obilato koriste ukazane im mogucnosti i, cesto namerno, potsticu nove i\ili produbljuju vec postojece podele. Ako kosovski Albanci izvuku pouke iz procesa i dogadjaja u Albaniji, kao i iz osetljivosti odnosa sa Albanijom za koje su neposredno zainteresovani uza i sira okolina albanskog prostora.

Ono sto se dogadja na povrsini politickih i drugih sukobljavanja u Albaniji, namece utisak kao da je Kosovo jedna od kriticnih tacaka sadasnjih unutaralbanskih konfrontacija. Medjusobne optuzbe krecu se u krajnostima kao sto su pojmovi izdaja i patriotizam. U bezobzirnoj politickoj borbi koja odnosi i ljudske zrtve ekstremi izrazeni na ovakav nacin samo potvrdjuju da je Kosovo u stvari obicna ping-pong loptica za eventualno jeftino sticanje politickih poena. I vrapcima je jasno da je istinski interes Kosova saradnja i razumevanje svih politickih snaga unutar Albanije i unutar svih ostalih albanskih prostora, pa i panalbanska saradnja i razumevanje.

Inace, kada je rec o pristupu kosovskom pitanju, izmedju glavnih politickih snaga koje se sada sukobljavaju u Albaniji nije bilo niti sada ima razlika koje bi bile vredne pomena. Bez obzira na ostrinu retorike i brojne akrobacije, posebno albanskog predsednika vlade Fatosa Nanoa, kao i mogucih maksimalistickih zelja, kod svih u Tirani preovladjuju realne procene o mogucnostima Albanije u unapredjivanju stvari Kosova i kosovskih Albanaca. Nemaju nikakvog osnova uverenja na Kosovu i u svetu o tome da je navodno Berisha bio i ostao tvrdji i nacionalistickiji raspolozen od Fatosa Nanoa. Takvo uverenje stvoreno je uglavnom na osnovu izjava Fatosa Nanoa, koji na diplomatskoj sceni pokusava da se predstavi kao bolji glumac od Berishe. Albanski predsednik Vlade u tome je u vise navrata preterao, ali treba dodati da cak ni ovde gde su stvari dovedene do usijanja, nisu svi to uzimali ozbiljno. Uostalom, u Tirani je poznato i opsteprihvaceno da ce odlucujucu rec o Kosovu izreci sami kosovski Albanci.

AIM Pristina Fehim REXHEPI