SPUSTANJE NACIONALNIH TENZIJE

Medjunacionalni odnosi u Makedoniji su sporedno pitanje u predizbornoj kampanji svih relevantnih politickih partija. Trka za glasove na izborima koji su zakazani za 18 oktobar, za razliku od pre nekoliko godina, vodi se na polju ekonomije, nezaposlenosti, zdravstva i socijale, ocenjuju analiticari politickih prilika.

AIM Skopje, 17.09.1998

U veoma slozenom okruzenju, kao sto je Kosovska kriza i nestabilnost u Albaniji, pomalo cudno za balkanske prilike, politicari makedonskih partija, kao i lideri albanskog politickog bloka, kao da spustaju tenziju po pitanju medjunacionalnih problema. To nije odlika samo izbornih Konvencija najvecih partija i prvih mitinga. Vec i povrsno citanje izbornih programa potvrdjuje nameru da se ova pitanja ostave na stranu, a da se vise prostora posveti tzv.zivotnim problemima. Delovi programa koji govore o medjuetnickim odnosima, ne broje vise od tridesetak redaka opstih fraza o postvovanju prava nacionalnosti po medjunarodnim standardima i posebnu brigu za gradjenje dobrih medjuetnickih odnosa. U poredjenju sa delovima programa koji se bave problemom nezaposlenosti, ekonomskog rasta ili socijale - to je gotovo nista.

Dali ovakav pristup u predizbornoj kampanji pokazuje da partije namerno ignorisu ovaj problem kako bi obezbedili fer i mirne izbore, ili su medjunacionalni problemi do sada bili preterano forsirani?

Najveca opoziciona partija, VMRO-DPMNE, koja vazi za "najnacionalniju" partiju Makedonaca i koja je do sada cesto svoje simpatizere pridobijala i po pitanju "albanskog problema", na ovim izborima je potpuno promenila svoj pristup. Lider partije Ljubco Georgievski je nekoliko puta ponovio da njegova partija ne bi pravila vladu u kojima bi sedeli pretstavnici politickih partija Albanaca u Makedoniji, ali nije iskljucio mogucnost da neko ministarsko mesto ponudi etnickom Albancu koji je kandidovan u drugoj partiji. Upravo zato, Georgijevskom odgovara izborna koalicija sa Demokratskom alternativom Vasila Tupurkovskog - partija izrazite gradjanske orientacije koja u svojm redovima ima i Albance i koja je u 17 izbornih jedinica sa vecinskim albanskim stanovnistvom istakla svoje kandidate nasuprot kandidata nacionalnih albanskih partija.

VMRO-DPMNE se tako otkazao izbornih jedinica u zapadnoj Makedoniji u kojima su tradicionalno, kao kontrateza albanskih nacionalnih partija Makedonci glasali upravo za ovu partiju. Georgievski se tako otkazao i zapaljivih mitinga kakvih je bilo na prethodnim izborima i nacionalistickih povika. Dok su ostali ocekivali da ce VMRO-DPMNE igrati na kartu optuzbi za podeljenu Makedoniju, da ce kritikovati postojanje nelegalnog Tetovskog univerziteta i da ce obecavati njegovo zatvaranje, njegovi koalicioni partneri govore o kvalitetnom obrazovanju, postovanju univerzalnih ljudskih prava i vladavinu prava na celoj teritoriji drzave.

Vladajuca partija - Socijaldemokratski savez Makedonije u svom izbornom programu ima svega 15-tak redaka o medjuetnickim odnosima. Ova partija je i do sada vladala u koaliciji sa partijom PDP iz cijih su redova u Vladi Makedonije sedela pet ministra albanskog porekla. SDSM je na prvim visepartijskim izborima u Makedoniji 1990 godine, izgubila glasove izmedju dva kruga glasanja, kada je VMRO-DPMNE krenuo u ofanzivnu kampanju po zapadnoj Makedoniji plaseci narod da ce socijaldemokrati prodati drzavu Albancima. Vladajuca partija je u svim godinama dok je na celu drzave bila cesta meta kritika da vodi popustljivu politiku prema Albancima. Upravo zato, pomalo je neshvatljivo zasto u dosadasnjem toku kampanje vakvih napada jos nije bilo.

Socijaldemokratima mogu napraviti probleme njihovi vladini partneri iz PDP-a, koja je usla u koaliciju sa drugom vecom partijom Albanaca - DPA. Demokratska partija Albanaca i njihov lider Arben Dzaferi u Makedoniji imaju imidjz radikala. Oni se optuzuju za proslogodisnje nemire u Gostivaru, za ignorisanje makedonske drsave neisticanjem drzavne zastave i drugih simbola, a uhapseni gradonacalnici Gostivara i Tetova, Rufi Osmani i Alajdin Demiri su takodje clanovi ove partije. DPA jos ceka na sudsku registraciju, a na ove izbore ce nastupiti sa starim imenom , kao koalicija NDP-PDPA. Upravo zbog toga, nejasno je dali lider SDSM-a i aktuelni premijer Branko Crvenkovski jos uvek racuna na partnerstvo lidera PDP-a Abdurahmana Halitija, sada kada se ovaj udruzio sa takozvanim radikalima, koje je i sama SDSM cesto kritikovala. To bi mogao da bude ozbiljan problem za SDSM buduci da je ova partija nekoliko puta izjavila da Vlada Makedonije ne moze da se zamisli bez nekoliko ministara - makedonskih Albanaca.

I pored toga sto su dve najvece politicke partije Albanaca, ovom koalicijom krenuli putem homogenizacije njihovih glasaca etnickom logikom:"Nije bitno za koga glasas, vazno da je Albanac", u dosadasnjim nastupima prilazi se sa vidnim spustanjem tenzije. Prvi korak je napravljen time sto celnici iz DPA-a se nisu odlucili za bojkot izbora, samim tim sto im partija nije registrovana. Saradnja sa PDP-om, kojeg su kritikovali za izdajstvo albanskih nacionalnih interesa, foteljastvo i popustljivost prema Makedoncime je vec drugi korak. Koalicija je najavila da ce se za svoje ciljeve boriti iskljucivo preko institucija sistema, cime pokazuje da ne ignorisu makedonsku drzavu. PDP je na svojoj izbornoj konvenciji otisla dalje u omeksavanju tvrdih postupaka. Pored albanske zastave, bila je postavljena i drzavna zastava Makedonije, sto se ranije izbegavalo, sto je samo bespotrebno podgrevalo emocije Makedonaca. Na listi kandidata naslo se i nekoliko zena, sto je do sada za tradicionalnu albansku sredinu bilo gotovo nemoguce. Ovo su naviizgled mali detalji, ali ipak znacacjni za izgradnju celovite slike makedonske izborne atmosfere.

Kad bi se ovako nastavilo, Makedonija bi bila na dobrom putu da se otrgne balkanskih stereotipa o izborima koji se odbijaju na programima koji podgrevaju strah izmedju razlicitih nacionalnosti. Ipak, do 18 oktobra ima jos puno vremena. Niko ne moze da prognozira kako ce se stvari odvijati na Kosovu i Albaniji i dali ce to imati refleks na zbivanja u Makedoniji. Dovoljna je samo jedna izjava, poneka nepromisljena parola ili uzvik da bi krenula lavina. Svaki miting bi bio odgovor prethodnom mitingu, "nase" zastave bi se vijorile nasuprot i u inat "njihovim", "nasi" bi skandiranjem odgovarali "njihovim" parolama i tako ce se emocije biraca okrenuti sa ekonomskih problema na resavanje velikih nacionalnih pitanja. A nemastinu i nezaposlenost, muce i "nase" i "njihove".

AIM Skopje

GORAN MIHAJLOVSKI