KO CE DOBITI OD PORUSENE SPOMEN PLOCE

AIM Sofija, 16.09.1998

"Rat u Bosni poceo je jednom svadbom, jednim pucnjem i jednim ubijenim covekom. Rezuultat je 300.000 poginulih. Konflikt na Kosovu poceo je sporom koliko se nastavnih predmeta izucava na albanskom jeziku. U tom smislu slucaj sa rusenjem spomen ploce zrtvama takozvanog preporodilackog procesa u selu Trnak predstavlja izuzetno opasan cin i stvara uslove za revansisticka raspolozenja", izjavio je lider Pokreta za prava i slobode (DPSA) Ahmet Dogan, partije koja stiti interese Turaka u Bugarskoj.

Povod te njegove izjave bilo je rusenje spomen ploce u selu Trnak na kojoj su bila ispisana imena trojice turskih terorista, svega dan uoci velikog sabora sa ucescem lidera DPS. Formalno sabor je bio vezan za godisnjicu smrti atentatora Emina Mehmedalija, Abdule Cakara i Safeta Redzepa koji su 9 marta 1985 godine bacili u vazduh vagon za majke sa decom voza na relaciji Burgas-Sofija, na zeleznickoj stanici Bunovo. Pre pet godina Dogan je u prisustvu turskih poslanika otkrio spomen-plocu u Trnaku koja je prema njemu znak secanja na zrtve tako zvanog preporodilackog procesa, kada su im nasilnim putem menjali turska imena bugarskim. Preporodilacki proces postao je simbol neljudskog odnosa bivse komunisticke vlasti prema skoro 15 procenata stanovnistva Bugarske.

Slucaj u selu Trnak dosao je nekako iznenada. Bugarski okruzni tuzilac Emil Hristov naredio je da se spomen-ploca demontira svega nekoliko casova pre pocetka sabora koji je okupio skoro 10.000 ljudi. "Imali smo signale da postoji opasnost od verske i etnicke konfrontacije i konflikata izmedju dve zajednice", izjavio je Hristov. On nije imao razloga da osujeti odrzavanje samog sabora, ali kako ne bi doslo do incidenata, zatrazio je pojacano policijsko obezbedjenje prilikom demontiranja ploce sa natpisom na turskom. "Ne mogu da dpustim da u mom sudskom okrugu postoji ploca na kojoj su ispisana imena terorista. Ne slazem se sa izjavama lidera DPS u kojima se zrtve preporodilackog procesa poistivecuju sa doticnim teroristima", izjavio je on. Dogan je kontrirao tvrdnjom da krivica trojice atentatora nije sto posto dokazana, niti je sigurno da su upravo oni pocinili atentat na stanici Bunovo. Turski i bugarski politicari daju razlicita tumacenja u sporu da li su Mehmedali, Redzep i Cakar teroristi. Sta se u stvari dogodilo?

9 marta 1985 godine prilikom eksplozije u vagonu za majke sa decom bilo je sedmoro poginulih. Bio je to drugi u seriji atentata u to vreme. Svi su oni mahom bili reakcija protiv krsenja prava Turaka u zemlji. Prva bomba eksplodirala je 30 avgusta 1984 godine na zeleznickoj stanici u Plovdivu gde je poginula jedna zena. Drugu bombu Mehmedali je podmetnuo u vozu za Burgas. nekim cudom broj zrtava nije bio veci, mada su delovi vagona pronadjeni na 70-80 metara od mesta eksplozije. Otprilike u isto vreme odjeknula je eksplozija u hotelu u Slivenu gde je ranjeno 17 ljudi. Cetvrti atentat na varmenskoj plazi nije uspeo jer je zatajio mehanizam tempirane bombe. Trojica atentatora uhvacena su posle dvogodisnje istrage dok su prepremali sledeci teroristicki akt-u hotelu odmaralista Suncev breg. Za vreme suocenja oni su priznali svoju krivicu. Atentatori su osudjeni na smrt strelanjem. Presuda je izvrsena 10. septembra 1988 godine. Njihovi pomagaci dobili su razlicite kazne zatvora. Jedan od njih-brat Mehmedalija, Sabri, dobio je pomilovanje od tadasnjeg predsednika zemlje Zelju Djeljeva posle obaranja komunisticke vlasti i postao jedan od lidera DPS u Burgaskom rejonu.

Demontiranje ploce sa imenima trojice terorista postalo je razlog da se DPS aktivira. "To je veoma opasan cin. Cin koji razdvaja, konfrontira, koji daje razloga za revans. Stvaraju se uslovi za revansisticka osecanja i raspolozenja. Sinocni slucaj je takodje revans", izjavio je Ahmed Dogan. On je polozio cvece na vec porusenu plocu gde je na turskom jeziku bilo ispisano: "Sa beskrajnom zahvalnoscu zrtvama palim 6 septembra u borbi za prava i slobode." Sabor koji je odrzan tacno pet godina posle aktiviranja cesme sa spomen-plocom protekao je uz pojacanu kontrolu policije. Na njemu se okupilo kompletno rukovodstvo DPS kao i regionalni sefovi stranke. Policija je motrila nece li mozda doco do nekih posebnih okupljanja oko porusene spomen-ploce posto je tuzilac zabranio javne skupove. "To je vandalksi cin. Podicicemo metalni spomenik, pa da vidimo ko ce se osuditi da ga porusi!", zapretio je turski lider Dogan.

Ovo ponovno raspirivanje problema izmedju etnickih zajednica dolazi u vreme kada premijer Ivan Kostov i vladajuci Savez demokratskih snaga (SDS) pokusavaju da ih pridobiju za svoju stvar. U vreme kada je u Trnaku isao sabor sa ucescem lidera DPS, rukovodstvo SDS organizovalo je seminar posvecen integrisanju manjina u vlast. Prema vicepremijeru Evgeniju Bakardzijevu ova koincindencija nije bila slucajna, niti je u pitanju greska. "Cini se novi pokusaj da se turska manjina odvoji od njenog prirodnog saveznika SDS", izjavila je desna ruka premijera Kostova. I mada je prebacio odgovornost za rusenje spomen-ploce sudkoj vlasti, mnogi politicari smatraju da u tome nema nista slucajno.

Vec sada vecina politickih snaga pripremaju tle za lokalne izbore naredne godine. Vladajuci SDS je slabo zastupljen u lokalnoj vlasti pa ce stoga svakako pokusati da privuce sto je moguce vise biraca, ukljucujuci i pripadnike turske manjine. Jedna od inicijativa je integrisanje manjina u vlast. Pre toga se licno premijer Kostov latio resavanja problema proizvodjaca duvana iz jugoistocne bugarske-rejon koji je naseljen prvenstveno Turcima. Oni uzaludno cekaju pare od firme cije je rukovdtsvo tolerisano od strane SDS sto naravno reflektuje i na odnos Dogana prema stranci. Naredni korak je susret izmedju premijera Kostova i otcepljenog od Dogana Pokreta za obnovu DPS. Njegov lider Giner Tahit stavio je sebi za cilj da istisne Dogana sa politicke scene u rejonima sa mesovitim stanovnistvom.

Vecina posmatraca medjutim smatraju da je Dogan dobro odigrao karte u slucaju sa selom Trnak. U poslednje vreme on sve teze uspeva da impresionira svoje birace, ali rusenje spomen ploce dalo mu je povoda da eksploatise temu o mrznji nove vlasti prema etnickim Turcima, kao sto ih je nekad mrzela i komunisticka partija. Paralela je jasna - komunisti su streljali borce za prava tusrkog stanovnistva, vlast SDS porusila je njihovu spomen- plocu.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV