Pismo slovenackih pastira
Pismo slovenackih pastira ###Slovenacka katolicka Crkva je svojim najnovijim potezom - neposredno pred pocetak lokalnih izbora - ponovo podstakla zestoke polemike
Ljubljana,16.09.1998
Okupljenim vernicima su na poslednjoj nedeljnoj misi katolicki zupnici procitali "pastirsko pismo slovenackih biskupa povodom pocetka nove skolske godine". Ova, na prvi pogled bukolicka prica, namenjena ovdasnjem katolickom stadu ne bi bila nisto posebno i vredno paznje da biskupi u tom pismu nisu javno pozvali vernike i roditelje da upregnu sve snage kako bi isposlovali izmene sadasnjeg (skolskog) zakonodavstva, koje je marta 1996. godine usvojeno bez "nacionalnog jedinstva", odnosno - pristanka Crkve. Receno prostije - Crkva se pobunila protiv onih odredbi zakona koje zabranjuju svaku konfesionalnu delatnost u skolama.
Kler je iskoristio i ovu priliku da podseti vernike da je komunisticka vlast januara 1952. godine ukinula veronauk u skolama, a umesto njega uvela (svoje) ideoloske predmete. "Razlicitim merama je Crkvi i roditeljima, posebno vernima, oduzela svaki uticaj na omladinu a hriscane gurnula na ivicu drustva. Njen konacni cilj je bilo unistenje Crkve i hriscanske kulture u Sloveniji," tvrde slovenacki biskupi u recenom pismu. A posto predstavnici katolicke crkve smatraju da je time "poljuljan ceo sistem hriscanskih, etickih vrednosti", proizilazi da je potrebna "nova skola", odnosno - uvodjenje veronauka. "Iskljucivanje konfesionalne religije iz skola znaci da neka uticajna grupa ljudi prisvaja pravo na oblikovanje svetonazora mladih i tako se postavlja na mesto roditelja i crkve... Dragi roditelji, zato se pozivamo na vas osecaj odgovornosti... Ne dozvolite da bilo koja ideologija ubija vrednosti u vasoj deci," apeluju slovenacki pastiri dusa. Naravno, nude i resenje, te se zalazu za uvodjenje "obaveznog, izbornog predmeta", koji bi bio u"nadleznosti Crkve".
Reakcije na pismo su bile zestoke. "Pastirsko pismo je rezultat neobicne uobrazenosti (slov. - nadutosti). Neko, navodno, poseduje Istinu a svi drugi su 'out'; e, pa onda je tri cetvrtine covecanstva 'out'! Mozemo li, zaista, eliminisati sve civilizacije?Eufrat i Tigris, Egipat, Japan, Kinu, Maje, Grcku...?Je li zaista sve pocelo tek pre dve hiljade godina, negde u zatucanim libanskim brdima? A pre toga nije postojalo nista, cak ni cetiri hiljade godine stara kineska civilizacija? Zar Boga uopste ne zanimaju Kinezi, Maje i Inke?" cinicno se zapitao komentator Dela Boris Jez. Istovremeno je u domacim medijima moguce procitati i da oni, koji nemaju decu, ili koji decu, ukoliko je cak i imaju - skrivaju i taje, nikako nemaju prava da se prave kako razumeju delovanje obrazovnog sistema bolje i od samih roditelja.
Jos od osamostaljenja je stalni kamen razdora pitanje vracanja veronauka u slovenacke skole, sto uz stalne polemike o vracanju nacionalizovane imovine Crkvi podgreva strasti u ovdasnjoj javnosti. Istina, neposredno posle osamostaljenja Slovenije je vlast bila toliko desno, da je tadasnji Demos mozda i mogao da "progura" takvo resenje. Medjutim, nije uspeo, iz dva razloga; zato sto je Demos bio kratkog daha ali i stoga sto su u vreme osamostaljenja Slovenije sve partije (zbog straha i pretnje od "spoljnog neprijatelja") sklopile privremeni mir. Da je rat potrajao, mozda bi i Slovenija pretrpela slicne posledice, kao, na primer, Hrvatska; ovako - nije. Posle 1991. godine se vladajuci Demos brzo raspao, a drzavno kormilo su preuzele razlicite, vise ili manje liberalno obojene vlade; stoga nikada nije doslo do sporazuma o organizaciji skolstva izmedju (Drnovsekove) vlade i katolicke crkve, a neuspesni pregovori su prepusteni diplomatskom umecu Vatikana, gde Papa Ivan Pavao II nije pokazao preterano raspolozenje za nastavak debate. Potom je slovenacki nadbiskup Rode izjavio kako je Crkva spremna i da "priceka" nekoliko godina, pa da sporazum potpise sa nekom manje "nastranom" vladom. U tom svetlu treba razumeti poslednje pismo slovenackih katolickih dusebriznika.
Veronauk na stranska vrata
Zanimljivo je, medjutim, da Crkva u Sloveniji ni sada nije potpuno "proterana" iz skola. Jer, Drnovsekova vlada je jos 1996. godine prihvatila zakon prema kome slovenacki osnovci tokom poslednja tri razreda skolovanja (koje ce ubuduce trajati devet godina) moraju da "imaju na volju" i "izborni" predmet pod radnim naslovom "nastava o etici i religiji". Tako izabran predmet utemeljen je, bar tako tvrde predlagaci - nekonfesionalno, sto je uistinu providan manevar da se i u obavezno skolovanje uvede veronauk, bar na mala vrata.
I taj je zakon izazvao burnu raspravu u javnom mnenju, pre nego sto je usvojen; predlagac je, doduse, tvrdio da se tu radi samo o nastavi "O religiji", a ne "ZA religiju". Bilo je jasno da ni u Sloveniji nema prostog odgovora na pitanje kako treba da izgleda autonomija skolstva i do koje granice Crkva sme da se uplice u prosvetna pitanja; a sto se tog podrucja tice, razlicite drzave poznaju razlicita resenja - negde je i u osnovnim skolama dozvoljen veronauk, negde nastava o religiji, u nekim drzavama su sadrzaji koji se odnose na religiju ubrojani u istoriju, geografiju ili moralno vaspitanje. Verbalno, nijanse izgledaju neznatne, iako su sustinske. U bivsoj drzavi (Jugoslaviji) je veronauk zaista bio zabranjen kao predmet u skolama tek od 1952. godine, iako je i pre toga drzava drugim merama ogranicavala ovu vrstu nastave. Istovremeno je veronauk i u mnogim drugim drzavama na Zapadu izuzet iz drzavnih skola...
Nije cudo sto je danas utoliko teze zamisliti kako ce u Sloveniji (gde je zvanicno registrovanih vise od trideset verskih zajednica - medju kojima su i protestanti veoma jaki) izgledati ucenje veronauke, koje bi moralo da zadovolji sve konfesije, sekte i preostale ateiste. ini se da najjaci koalicioni partner u Drnovsekovoj vladi po tom pitanju nema nedoumica. Nekadasnji ministar za skolstvo (u bivsoj desnicarskoj vladi Lojze Peterlea) dr Peter Vencelj smatra da je "odluka roditelja za hriscansko vaspitanje bila, jeste i mora ostati pravo roditelja kao i samog mladog coveka; a posto je Slovenija danas svetonazorsko i idejno pluralna, svako jednosmerno idejno-obrazovno vaspitanje u zajednickom programu jeste nedopustivo, nemoralno i neobrazovano". Zato je, vec i "zbog opste kulturnih potreba normalno da u zajednickom vaspitno- obrazovnom radu" u pojedine predmete "ukljucimo temelj nasih korena, koji su u osnovi hriscanski i bez kojih nije moguc normalan odnos ni prema nasem a, prema tome, ni prema evropskom kulturnom nasledju".
Drugim recima, Crkva zahteva od drzave da priznajuci vaznost verske kulture i postujuci cinjenicu da katolicko predanje predstavlja vazan deo slovenacke istorijske bastine, omoguci religioznu nastavu ne samo u srednjim, vec i u osnovnim skolama. Sudeci prema prvobitnim zahtevima Crkve, "nastavu religije trebalo je da propisuje Crkva u saradnji sa skolskim vlastima", dok bi predavaci morali da imaju "diplomu teologa i mandat crkvenih vlasti". Takve zahteve podrzao je i Vatikan, sto je i bio razlog da se na sastanku biskupske konferencije (posvecenom toj temi) pojavi i papski nuncij. A onda se iskazalo da je problem siri - sta raditi sa protestantima, pravoslavcima, jehovinim svedocima, budistima i svim ostalim konfesijama i sektama? Najzad, ako vec katolicki biskupi ne veruju da bi predavaci, koji nisu pod njihovom jurisdikcijom, mogli "cestito da govore o katolickoj veroispovesti", zasto bi druge konfesije imale vise poverenja u postene namere katolickih vaspitaca? Za katolike, ubedjene u nadmocnost i posebnu ulogu katolicke konfesije, sva su ta pitanja akademska i suvisna, sto se ne bi moglo reci za one koji ozbiljno shvataju odvajanje Crkve od drzave.
Napad na Ustav
U dosadasnjim natezanjima crkve i drzave su predstavnici prve ostro kritikovali i 68. clan Zakona o organizaciji i finansiranju vaspitanja i obrazovanja koji zabranjuje konfesionalnu delatnost u skolama, a slovenacki nadbiskup Rode nije se libio da kao "sraman" oznaci onaj clan Ustava koji jasno definise razdvajanje Crkve od drzave. Predstavnici katolicke Crkve veruju da je takva dikcija u suprotnosti sa 41. clanom Ustava, koji govori o slobodi savesti i dopusta slobodno ispovedanje vere, kako u privatnom, tako i u javnom zivotu. Na istu temu se jednom posprdno osvrnuo i predsednik slovenackih demohriscana, Peterle: "Ako se neka cpelica pre pisanje testa pomoli Bogu da ne bi dobila keca, to jeste eminentno verski cin. A sta je molitva, ako ne verski cin? I ako se desi da dobije trojku i potom kaze 'hvala bogu', to je opet izvanredan izraz verskog odnosa. Zato savetujem da ne budete tako staromodno restriktivni".
Vlada je posle doticne kritike primenila lukavstvo i usvojila resenje prema kome u skolama nema verskog vaspitanja, vec je isto nazivano "nastavom o religiji", koja je jedan od obaveznih, iako izabranih predmeta, a poducavaju je kako diplomirani filozofi, tako i teolozi. Manevar je bio toliko proziran, da ga je kolumnista Vlado Miheljak napao citatirajuci francuskog teologa Paskala: "Navika je nasa priroda. Ko se navikne na veru, ubedjen je da je ona istinita i ne moze drugacije nego da se boji pakla..." I dodaje: "Ko poznaje Paskalovu misao zna da su uvodjenjem nekonfesionalnog, obaveznog izbornog predmeta demohriscani i Crkva postigli nepojmljivo vise nego da je uveden samo dobrovoljni, neobavezujuci veronauk. Naime, prema Paskalu, k veri vode tri stvari: razum, inspiracija i navika. Dok su za birace demohriscanskih prvaka i njihove skolarce dovoljni samo inspiracija i razum, drugima, a to znaci liberalima, levicarima, Turcima i drugim krivovernima potrebno je uvesti i uspostaviti i naviku. Dakle, skrusiti telo kako bi se skrusio i duh. Jer 'navika cini zidare, vojnike, pokrivace krovova'... Ucenike ce zaista uciti profesori skolovani na Teoloskom ili Filozofskom fakultetu, sto ce prakticno znaciti da ce fakticki svi ucitelji, izuzev ponekog prekvalifikovanog omatorelog hipija, biti teolozi naknadno osposobljeni za nastavu. A ti nece liciti na Cankarove debele, zadrte i slinave popove, vec ce biti mladi, s gitarom, bradom, u teniskim patikama; bice kvalifikovani i spremni da govore kako o transcendentalnoj meditaciji tako i o ulozi piletine u vudu religiji. cta je tu problematicno? Samo to sto ce 'nastava o religiji i etici' biti prelomljena kroz optiku 'vecinske religije i etickog sistema te kulture i te okoline'. cto znaci da ce se desiti nesto slicno kao u vreme nase mladosti, kada smo u skoli i na fakultetu upoznavali gradjansku filozofiju i humanistiku kroz 'prizmu marksisticke kritike', te bili upozoreni na 'klasni i imperijalisticki karakter evropskih estetskih trendova i izraza'."
Vec posle par godina se pokazalo da katolicka crkva nije bila zadovoljna izvojevanom pobedom, zbog koje radikalni liberalci ionako gube nerve, te da se Crkva trudi da radikalno poveca svoj plen. Ono sto trazi slovenacka katolicka crkva mozda nije neobicno za neke druge, evidentno katolicke zemlje, poput Austrije; ali je potpuno neprihvatljivo za Britaniju, Francusku ili u skandinavskim drzavama.
Nije na odmet pogledati sta o svemu misli pucanstvo; ako je suditi prema anketama, sto su jaci i agresivniji napori desnih i konzervativnih partija da se u obavezni deo kompletnih skolskih programa uvrste i religiozni sadrzaji, utoliko je slovenacko javno mnenje vise rezervisano prema uvodjenju religije u skolstvo. Tako je, recimo, na pitanje "Da li uvesti veronauk kao obavezan predmet u skole?" 1991. godine 8,4 odsto ispitanika odgovorilo potvrdno, 1993. godine je taj procenat pao na 6,5 odsto, da bi se pretprosle godine srozao na 5,6 odsto ispitanih. S druge strane, raste broj onih koji smatraju da bi verske sadrzaje trebalo obradjivati u okviru nastave istorije, umetnosti i filozofije. (1991. godine se s tom varijantom slagalo tek 30,5 odsto ispitanika, dok se sada taj procenat popeo na 49,2 odsto upitanih.) Ipak, reklo bi se da uprkos tome Crkva u Sloveniji igra na "duge staze". I to uspesno; polako postaje najveci posednik slovenackih suma i nekretnina...
Vlada je popustila Crkvi i na simbolickom planu, pa je u Sloveniji od prosle godine vodja diplomatskog kora ili "doajen" postao predstavnik Vatikana. Kao, na primer, u Austriji, Hrvatskoj ili Nemackoj, ali ne u Britaniji, Jugoslaviji ili skandinavskim zemljama... cto je poprilicna promena, posto je od 1991. godine za "doajena" uvek biran najstariji diplomata u Ljubljani. Navedenom izmenom diplomatske prakse Slovenija se prakticno svrstala u jednu cetvrtinu onih drzava koje se u "diplomatskom" svetu smatraju za "katolicke" zemlje. Iza svega stoji i dugorocna politika Vatikana; dok je u Hrvatskoj posle kardinala Kuharica instaliran liberalniji nadbiskup Bozanic, u Sloveniji od prosle godine katolickim stadom upravlja daleko konzervativniji Primoz Rode. Poruka je jasna. Iako ce bitka sa liberalima, koji su se u doba komunizma (u poredjenju sa stanjem od pre pola veka) ipak malo namnozili - ukoliko zakljucujemo po novinskim naslovima povodom "krstaskog pastirskog pisma" - biti veoma teska.
Igor Mekina, AIM Ljubljana