ALBANIJA ZASAD NE POTRESA MAKEDONIJU

Kosovo je jos uvek veci predmet paznje javnosti od onoga sto se ovih dana zbiva(lo) u Tirani. Naravno, obilje informacija iz Albanije je pristizalo i one su plasirane u ovdasnjim medijima. Ali stice se utisak da dogadjaji u Albaniji, zasad ostaju bez ovdasnjih dnveno politickih komentara, dok ono sto se na Kosovu, vec duze zbiva, obilno koristi, pogotovu sto je zestoka predizborna parlamentarna kampanja upravo pocela.

AIM Skopje, 16.09.1998

Dogadjaji u susedstvu, po pravilu, uvek imaju refleksije na susedne drzave. Jer, vatra ne prepoznaje drzavne granice i ona se lako moze prosiriti i u susedstvu. I Makedonija koja ima ozbiljne unutrasnje probleme i koja se relativno dugo boji onoga sto se dogadja na Kosovu, ima dodatan razlog za strahovanje onim sto se dogadja ovih dana u Albaniji. Dogadjaji na Kosovu u Makedoniji su predmet hiper-osetljivosti ovdasnje javnosti najprije zbog toga sto, bar po zvanicnim rezultatima zadnjeg popisa u Makedoniji 22,9 procenata cine Albanci (kojeg oni sami ne priznaju), a koji su pretezno naseljeni u severozapadnom delu koji se i u najvecoj meri granici sa Albanijom i Kosovom. Stvari se komplikuju cinjenicom da je makedonska armija - zapostavljena u vreme sticanja nezavisnosti na racun policije, dugo vremena potresana unutrasnjim aferama, s malim brojem vojnika i procentualno niskim odazivom regruta - gotovo nesposobna da brani svoje granice. Preventivna uloga snaga UNPREDEPA, prvo slanje vojnih trupa pod okriljem UN na terenu gde se ne odvijaju vojni sukobi, svakako nije bez znacaja. Ali, dodamo li tome svu uzavrelost u regionu, nezadovoljstvo makedonskih Albanaca onime sto se dogadja u drzavi u kojoj zive, predizborna kampanja koja je startala punim jekom, kao i neizvesnost ko ce kako proci na parlamnetarnim izborima, ciji ce se krug odrzati 18 oktobra, sve to samo dodatno komplikuje stvari.

Stoga rata na Kosovu, zestoki sukobi pozicije i opozicije, kao i nekontrolirane naoruzane grupe u Tirani, ne moze biti bez unutrasnjih politickih posledica po Makedoniji. Povodom zadnjih dogadjaja u Albaniji u makedonskoj javnosti jos uvek nema analiza kako bi se to moglo odraziti na ono sto se zbiva u Makedoniji. Najvisi stupanj reakcija jesu obimne informacije o dogadjajima, ali i zabrinutost izrazena povodom dogadjaja. Jedna od albanskih politickih partija, koja slovi kao bliza Berisi, osudila je atentat nad poslanikom Hajdarijem, sto je bilo povod za zadnje nemire u Albaniji,

Citav tek najnovijih dogadjaja u Albaniji (i ne manje onih koji se odvijaju na Kosovu) dobija delikatnu notu ukoliko se zna podatak da su dve najmocnije albanske partije u Makedoniji odlucile da na pretstojecim parlamentarnim izborima idu zajedno. To je najtesnija izborna suradnja povodom ovih izbora, jer Partija za demokratski prosperitet(PDP), deo aktualne vladine koalicije, predvodjena Abdurrahmanom Alitijem, i Demokratska partija Albanaca -DPA (koja nikako ne moze dobiti sudsku registraciju nakon ujedinjenja Partije za demokratski prosperitet Albanaca i Narodno demokratske partije), koju prikazuju kao radikalnu opozicionu partiju, koju predvodi Arben Xhaferi, na izborima idu sa zajednickom proporcionalnom listom i podelom mesta kandidata na vecinskim listama . I bez dogadjaja u susedstvu, to prouzrokuje pozornost makedonskih politickih partija (po etnickom sastavu, jer u Makedoniji sve partije, bez obzira na programe, u sustini su gotovo etnicki ciste). Izborna koalicija se bezmalo shvata kao opasnost po Makedoniju - jer spojili su se umereni (PDP) i "radikali" (DPA) koji zajedno mogu ocekivati od 23 do 25 mesta u iducem parlamentu, sto ih promovise u silu, bez koje ce biti gotovo nemoguce formirati iducu vladu. Panika medjutim proizlazi od toga sto su se obe partije potpisivanjem dogovora o izbornoj koaliciji obavezale da ce se zajednicki truditi za ostvarenje nekih ciljeva oko kojih i do tada se nisu razlikovale. Ovaj unitet dojucerasnjih ljutih neprijatelja (partije su nastale deobom nekadasnjeg jedinstvenog PDP, upravo zbog nezadovoljstva u ostvarivanju zahteva makedonskih Albanaca) prouzrokovao je seriju komenatara u medijima na makedonskom, koji u najmanju ruku dovode u pitanje "prirodnost" te koalicije (mada, "ruku na srce", takvih komentara je bilo i povodom drugih koalicija).

Povodom podrske, koja je prethodila koaliciji, kosovskim Albancima i njihovim zahtevima za nezavisnost (izrazene serijom zajednickih mitinga PDP i DPA), kao fidbek dobili su seriju ostrih reakcija. Mada, nije nepoznanica da medju Albancima iz Makedonije nikad i nije bilo nekog ozbiljnijeg neslaganja oko nezavisnosti Kosova.

Zadnji dogadjaji u Albaniji neki tumace kao povod da se ovdasnji Albanci sakriju u misje rupe, jer u poredjenju s onim sto se s Albancima u okolini dogadja (dogadjalo) oni zive (i ziveli) su najbolje. No poznato je da su oni i pre onoga sto se na duzi rok dogadja u Albaniji i na Kosovu bili u povoljnioj situaciji (u odnosu na Albaniju pedesetak godina, u odnosu na Kosovo najmanje od 1980 naovamo). Drugi pak, oni blizi aktuelnoj vlasti, dosledno (kao povodom razvoja dogadjaja na Kosovu) tvrde da ce negativni razvoj dogadjaja u Albaniji, uz nastavak onoga sto se zbiva na Kosovu dovesti do dalje, znaci jos "radikalnije" homogenizacije albanskih partije, koje ce maltene dovesti u pitanje svega sto je makedonsko.

Uprkos panicne inicijative makedonskog predsednika Kire Gligorova - daleko pre sto su najnoviji sukobi na Kosovu poceli voljom Beograda - o koridoru, kojim bi se izbeglice s Kosova "sprovele" kroz makedonski teritorij u Albaniju - do toga nije doslo. Do sada, povodom tiranskih sukoba zvanicnici se nisu izjasnili, sto ne znaci da nece, posebno u izbornoj trci. U makedonskoj se javnosti, ukoliko je ima - i ako je svedemo na medije na makedonskom jeziku, javile su se teze o tome da kosovske izbeglice ovde smestaju u formi gostiju. Nakon destabilizacije Albanije iz prosle godine, gotovo da nije bilo dana da se ne izvestava o pokusajima ilegalnog ulaska u Makedoniji, a dogodilio se i mnogo (po makedonskim oficijalnim izborima) incidenata oko iligalnih prelaza i ilegalno pristiglim Albancima koji su nesto svercali (od droge do oruzja).

Moguci razlog makedonske oficijalne suzdrzljivosti moze biti cinjenica da su makedonski i albanski premijer, Branko Crvenkovski i Fatos Nano, verovatno, kao retko ko u regionu, pa i sire, imali intenzivne susrete od samog dolaska Nanoa na vlast. Njihovi susreti su se odvijali gotovo jedan put mesecno, sto je susrete cinilo blagoprijatne po dve strane. Nesto slicno kao susreti Berisa - Gligorov, nakon dolaska prvog na vlast u Albaniji. Sto je kratko trajalo. Medjutim susretima Crvenkovski-Nano data je intonacija iskrenijih u odnosu na ranije makedonsko-albanske drzavne susrete. Sto je fakt, bar zasad.

Pitanje koje se namece jeste kako ce razvoj dogadjaja biti upotrebljen u izbornoj kampanji koja je upravo pocela, ali koja se sa samog starta usijava. Jer, Albanija nije ono sto je pedesetak godina i bila - strogo izolovana drzava ciji unutrasnji potresi nisu mogli nimalo da se odraze na susede.

Nakon dogadjaja na Kosovu, interakcije onoga sto se dogadja u Albaniji, po Makedoniju ostavlja mnogo otvorenih pitanja, pored "otvorene", porozne, granice sa zapadnim susedom. Sreca po Makedoniji, sto onim koji bi bezali iz Albanije nije im cilj ova zemlja vec zapad. Sto sada spasava Makedoniju, kojoj se po istom osnovu nije dogodio talas izbeglica iz Albanije. Sto, na kraju krajeva jeste i optimisticka solucija po Makedoniju. Samo da neko sve ovo ne smatra dobrim povodom za predizborni marketing, nesto sto se moze tokom izbora dobro iskoristiti sve radi boljih izbornih rezultata.

AIM Skopje

ISO RUSI