BOMBE U KENIJI I TANZANIJI I POTRESI U TIRANI

Postavljene bombe od strane islamskih terorista Ben Landema u amerikim ambasadama u Keniji i Tanzaniji izazvali su snazne potrese i u glavnom gradu Albanije, Tirani. Iako veoma daleko od africkih zemalja, tragedija koja je izazvala 257 zrtava i oko 5 000 ranjenih cini se da zacetke ima u Tirani.

Krajem juna albanske novine su javljale, ne pridavajuci tome mnogo znacaja, da su trojica egipatskih islamista uhapseni u Tirani i da su kasnije - 2. avgusta predati jednoj inostranoj tajnoj sluzbi. Trojica Egipcana radili su u jednoj od arapskih humanitranih fondacija sa sedistem u Albaniji. U njihovim apartmanima pronadjeni su pecati albanskih institucija, ukljucujuci i ministarstva inostranih poslova, odseka za izdavanje viza, aerodroma u Tirani, albanski pasosi kao i automatske puske.

Razliciti izvori potvrdili su da su ovi islamisti uhapseni posle signala koje je albanska tajna sluzba (SHIK) dobila od americke informativne agnecije (CIA). Prema albanskim izvorima uhapseni su bili upleteni u masakar u Lukselu u Egiptu, gde je ubijeno 58 inostranih turista i cetiri Egipcana. Oni su bili pripadnici Islamskog Dzihada.

Odmah nakon ekstradicije uhapsenih islamista, Dzihad je jednim svojim saopstenjem SAD - u najavljivao osvetu preko jednog dogadjaja koji "ce ubediti Amerikance jedinim jezikom koji oni razumeju, jezikom nasilja". I odgovor nije zakasnio: bombe u americkim ambasadama u Keniji i Tanzaniji. Iza njih cini se da je stajao neprijatelj br.1. SAD Oussama Ben Landem.

Zrtve nisu bile samo oni koji su ubijeni i ranjeni vec u izvesnom smislu i mala balkanska zemlja. Americka ambasada u Tirani je munjevito zatvorena iz straha da je slican atentat planiran i ovde. Cak, prema nekim izvorima jedan takav plan je postojao, ali ga je CIA otkrila u pravom trenutku. Stejt department je zatrazio od americkih gradjana da odu iz Albanije, posto bi oni mogli biti objekat mogucih islamskih teroristickih akata. Amerikanci su urgentno otisli, ostavljajuci za sobom senku straha i more. Americka ambasadorka Lino i njen zamenik, jedini koji su ostali u albanskom glavnom gradu, iselili su se iz sedista ambasade u njihove rezidencije na periferiji Tirane koje cuva 200 americkih marinca.

Ljudi sa bradama i islamskom odecom koji su se ranije slobodno kretali ulicama Tirane, nestali su kao magijom, ne ostavljajuci nikakvog traga. Tokom jedne policijske operacije sredinom avgusta, uhapseno je deset ostalih islamista koji su kasnije proglaseni za "persona non grata" i proterani iz Albanije. U medjuvremenu tuzilastvo u Tirani istrazuje svu aktivnost arapskih gradjana koji su poslednjih godina boravili u Albaniji. Istrazuju se liste onih koji su usli preko aerodroma u Rinasu, kao i aktivnosti raznih islamskih fondacija. Isto tako, svi stranci koji zive u Albaniji sada su obavezni da zatraze dozvolu za boravak kod nadleznih zvanicnika.

Pretnje teroristickih organizacija osim "velikom neprijatelju", SAD-u, pocele su da se upucuju i "malom neprijatelju"- Albaniji. Iako su albanski zvanicnici to negirali, jedna islamska organizacija sa sedistem u Londonu - Centar Islamskog Promatranja, obavestio je u poslednje vreme o hapsenju u Tirani Ahmeda Ibrahim el Nagare i njegovoj ekstradiciji u Egipat. On je osudjen na smrt od strane jednog egipatskog suda zbog imlikacija u propalom atentatu na bivseg egipatskog premijera Atefa Setki 1993. godine. U jednom pismu upucenom albanskom predsedniku Mejdaniju, ova islamska organizacija sa sedistem u Londonu zapretila je da ce predaja od strane Albanije jedne osobe kaznjene na smrt "izazvati Alahov bes", drugim recima osvetu islamskih fundamentalistickih terorista. Nema vesti o nekom teroristickom napadu u Albaniji ako se izuzme ekspolozija u jednoj pravoslavnoj crkvi u severnom gradu Skadru, cije okolnosti ostaju jos uvek nerazjasnjene.

Albanija je bila pretvorena u svojevrstan evropski raj za razne islamske grupacije. Nedostatak stabilnosti i javnog reda olaksavali su zivot u zemlji orlova svima onima koji su mogli da imaju problema sa sudstvom i policijom u njihovim ili drugim zemljama. Odavno se govorilo da opasni teroristicki elemeni zive u Tirani maskirani iza svakojakih dobrotvornih fondacija koje su delile pirinac i secer u siromasnim zonama Albanije.

Ne moze se reci da su poslednji dogadjaji prosli bez posledica, posebno po imidz Albanije kao utocistu teroristickih elemenata. Oni su raspalili i ostre polemike i debate oko odnosa Albanije sa islamskim zemljama i posebno sa Organizacijom Islamske Konferencije. Treba reci da se to reflektovalo i u medjuverskim odnosima u zemlji gde postoje tri verske zajednice koje su ipak sacuvale dobre medjusobne odnose.

Paradoks ove price lezi u cinjenici da se Albanija pretvorila u jedno utociste islamskih fundamentalistickih terorista, a da u njoj samoj nije postojao nikakav verski fundamentalizam, ukljucujuci tu i onaj islamski. Muslimansaka zajednica u Albaniji, iako cini vecinu populacije istice se po slabim verskim osecanjima u poredjenju sa drugim verskim zajednicama u zemlji, pravoslavcima i katolicima. Ovaj fenomen se prvo ogleda i po onomastici. Kod uzrasta "under 20" tesko je pronaci ime Muhamet ili Hasan, dakle jedno islamsko ime. U novim registrima knjiga rodjenih tesko je pronaci neko dete od roditelja islamske vere sa muslimanskim imenom.

Nema informacija o implikaciji domacih fundamentalistickih elemenata sa uhapsenim ili proteranima. Kada je 1993. godine, tadasnji albanski predsednik Sali Berisha stavio potpis za uclanjenje Albanije u Organizaciju Islamske Konferencije (OIK), ovom gestu se usprotivio veliki broj clanova njegove partije. Drugi deo javnog i politickog albanskog javnog mnjenja odmah je izrazio ili burno neslaganje (tako je ucinila tadasnja politicka opozicija, dakle danasnja pozicija), ili cudjenje u vezi sa ovim veoma kontradiktornim gestom. Moguce je da se sam Berisha veoma brzo pokajao zbog onoga sto je ucinio, nemajuci hrabrosti da ratifikuje u Parlamentu svoju politicku odluku, kao sto su to zahtevali albanski zakoni. I dan danas albanski Parlament nije ratifikovao Sporazum o uclanjenju Albanije u Islamsku Konferenciju, dok se procedura ovog uclanjenja zacudo se ne moze naci u drzavnim arhivama, cineci tako da se ovo toliko prodiskutovano uclanjenje smatra nekako fantomskim.

Odnosi izmedju Albanije i OIK su zaledjeni i svi su izgledi da ce tako i ostati, dobijajuci oblik jednog cutljivog udaljavanja Albanije iz ove organizacije. Trenutno i deklarativno udaljavanje rezultiralo bi, sa diplomatskog gledista, pogresno kao i samo uclanjenje.

Uclanjenje Albanije u OIK praceno je nekim olaksicama za arapske investitore koji su zapoceli izgradnju nekoliko fabrika pored kojih nisu zaboravljali da izgrade i po neku dzamiju. Otvorena je i Islamska Banka koja i danas funkcionise i o kojoj je jedan italijanski list pisao ovih dana da je vlasnistvo glavnog teroriste Ben Landena.

Uclanjenje u OIK praceno je takodje i olaksicama i za kretanje gradjana islamskih zemalja ka Albaniji. Oni i dandanas mogu da udju u Albaniju a da nisu obavezni da dobiju ulaznu vizu, kao sto su to obavezni mnogi drugi gradjani neislamskog sveta. Ove povlastice zajedno sa nestabilnom politickom situacijom u zemlji stvarali su pogodne premise da Albanija postane utociste islamskog fundamentalistickog terorizma.

Jake senke sumnje su pale i na ulogu i delatnost bivseg vrha albanske tajne sluzbe, Gazidedu, poznatog kao desne ruke Berishe. Gazidede pre nego da postane sef tajne albanske policije , SHIK, bio je predsednik Udruzenja muslimanskih intelektualaca. Posle bega iz Albanije - tokom nemira od prosle godine, prica se da on danas zivi u jednoj od arapskih zemalja u Siriji ili Iranu. Sumnja se da je Gazidede imao sumnjive veze sa ekstremnim islamskim elementima ili da je u najmanju ruku zatvarao jedno oko pred njihim aktivnostima.

Trenutak u kojem se ponovo pojavljuje islamski terorizam, ovoga puta deskonpirirajuci i Albaniju kao njegovo utociste, predstavlja jedan od najtezih trenutaka za albansku drzavu. Retko kada se desavalo u 85-snjij istoriji ove drzave da je ona toliko malo uvazavana od samih Albanaca i sa toliko oronulim imidzom kod stranaca. Nova mrlja islamskog terorizma cini se da je nezasluzena i dodaje jos jednu poteskocu vise u razvoju Albanije.

AIM Tirana Mustafa NANO