KLECKA, ZLOCIN ILI PROPAGANDA

Kada su pre nekoliko dana Kosovo posetili pomocnik americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt za ljudska prava Djzon Satak i predsednik medjunarodne Komisije za pitanja nestalih lica na teritoriji bivse Jugoslavije Bob Dol, ocekivalo se da ce konacno obelodaniti svoj stav oko slucaja koji se dogodio u selu Klecka nadomak Lipljana, pre desetak dana, kada su po tvrdnjama zvanicnih srpskih vlasti pronadjeni ostaci 22 ubijena srpska civila, od strane kako se tvrdilo pripadnika OVK. Tim pre sto su u etar rezimska glasila i elektronski mediji vec emitovali da su ovaj zlocin (koji su pocinili Albanci?!) osudio i medjunarodni posrednik za obnavljnje srpsko albanskih pregovora Kristofer Hil, mada je on u svom nastupu pred novinarima u Pristini, ne izjasnjavajuci se konkretno o ovom nedelu, osudio svaki takav zlocin ma ko god ga je pocinio. Ipak, i Satak i Dol, insistirali su da se dozvoli dolazak medjunarodnih nezavisnih eksperata, da se vidi kako je doslo do zlocina, ko ga je pocinio, o kojem se broju ubijenih radi i da li uopste postoji masovna grobnica, o kojoj su drzavni mediji danima izvestavali, iako u prilog tome nije dat nijedan konkretan dokaz. Kako se dogodila i dozivljavala Klecka, u ocima ovdasnje javnosti?

1. avgusta ove godine, bas kada je srpska ofanziva bila na vrhuncu, Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije izdalo je saopstenje u kojem se tvrdilo da su nakon preuzimanja pod kontrolu lipljanskog sela Klecka, pronadjeni ostaci 22-kidnapovanih, a zatim ubijenih srpskih civila, cija su tela zatim spaljena od strane pripadnika OVK u krecani koja je sluzila kao krematorijum. Drzavna televizija je ovu vest propratila filmskim zapisima iz ovog sela i izjavom izvesnog mladica Bekima Mazrekua i Ljuana Mezrekua - Albanaca, koji su govorili o streljanju srpskih civila, silovanju zena, njihovom fizickom maltretiranju... Na snimcima su se mogli videti ostaci kostiju poredjanih na belom platnu, za koje je i portparol MUP-a Srbije Bozidar Filic tvrdio da se radi o ostacima otetih srpskih civila.

Vest o ovom monstruoznom zlocinu uzdrmao je kosovsku javnost i ne samo nju. Medjutim, propartni tekst rezimskih novinara, koji su se isticali zestinom, agresivnoscu i ipak, reklo bi se nedovoljnim dokazima o pociniocima ovog nedela, i razlicitostima plasiranjih podataka, pa i u samim izjavama brace Bekima i Ljuana Mazreku, ubrzo su poceli da izazivaju sumnju u realnost interpretacije dogadjaja u selu Klecka. "Otkrice" o krematorijumu sve cesce je ne samo u albanskoj, vec i srpskoj intelektualnoj javnosti pocelo da namece pitanje: Nije li mozda rec o jos jednom isceniranju srpske propagande?!

Prvih dana, sto je uobicajeno na Kosovu i oko Kosova, sukobljene strane, srpska i albanska, optuzivale su jedna drugu za ubistva u selu Klecka. Dok su srpske vlasti i krugovi bliski njoj ovaj akt pripisivali kosovskim Albancima, odnosno preciznije OVK, Albanci su kategoricki negirali mogucnost da su taj zverski akt izvrsili pripadnici OVK. Dok je srpska strana zahtevala da svet odmah poveruje u otkrice o masovnoj grobnici i krematorijumu i pokusa da iskamci da se OVK mora naci na listi teroristickih organizacija, a s druge strane, Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda u Pristini zatrazio je da ovaj slucaj istraze i rasvetle nepristrasni medjunarodni eksperti. Po saopstenju ove vesti o pronalazenju krematorijuma u selu Klecka, predstavnik OVK koji se nalazi negde na Zapadu Bardhyl Mahmuti izjavio je da "OVK nikada nije ubijala srpske civile", dok je s druge strane Glavni stab OVK u saopstenju za javnost istakao da svedoci koje su snimale domace i inostrane TV kamere, Ljuan i Bekim Mazreku nikada nisu bili pripadnici OVK. U pomenutom saopstenju su ovi mladici, koji reklo bi se da nemaju vise od po 20 godina, nazvani "kolaboracionistima i svercerima". U prilog tvrdnji da braca Mazreku nisu drzali puske u rukama, albanska stampa prenela je i svedocenje njihovog brata od strica, Nevljedina Mazrekua, koji je izneo saznanje da su njih dvojica uhapseni kada su krenuli da pronadju hranu za svoju porodicu, izrazavajuci pri tom spremnost da pred bilo kojom grupom eksperata argumentuje cinjenicama da njegova dva bliska rodjaka nisu bili ukljuceni u OVK.

Politicki predstavnik OVK Adem Demaci slucaj u selu Klecka ocenio je "inscenacijom srpske propagande i klopkom u koju ce se uhvatiti sam srpski rezim". Ipak je pristinski Odbor za zastitu ljudskih prava u upucenom zahtevu Haskom tribunalu za ratne zlocine, da se formira specijalna i nezavisna ekipa eksperata za sudsku medicinu, patologa i forenzicara, podvukao da "ako se potvrdi da se ovaj slucaj uistinu dogodio, najostrije osudjujemo izvrsioce ovog stravicnog zlocina, bez obzira na nacionalnu pripadnost zrtava i izvrsioca zlocina, a protiv kojih treba pokrenuti krivicnu proceduru".

U medjuvremenu, propagandna masinerija dostigla je kulminaciju u lansiranju ove vesti, sa ciljem da se, komentarisalo se, inkrimisu kosovski Albanci, ali ocenjuju ovdasnji analiticari i da bi koliko toliko popravili nepovoljan imidz u svetskoj javnosti, posebno sto medjunarodne asocijacije raspolazu brojem od preko 800 ubijenih kosovskih Albanaca, medju kojima je najvise zena (127) dece (88) i staraca, a usled oruzanih sukoba preko 300 hiljada civila je bilo primorano da napusti svoje domove, koji su zatim spaljivani od strane policijskih snaga.

Sam nacin plasiranja vesti o nedelu u selu Klecka pobudjuje odredjenu sumnju u celovitu istinu. Tako su 27. avgusta, policija, istrazni sudija okruznog javnog tuzilastva u Pristini i braca Ljuan i Bekim Mazreku, predstavljeni a zatim su i sami rekli da su bili pripadnici OVK, otisli u selo Klecka da bi dali izjave na mestu dogadjaja i rekonstruisali njegov tok. Tom "dogadjaju" ekskluzivno je prisustvovala i ekipa TV Asosijetet presa, istoga dana kada je u organizaciji Medija centra konvoj domacih i inostranih novinara odveden u mesto Dulje na putu Stimlje - Suva Reka, koje je dan ranije potpalo pod kontrolu policije. Posto su snimili stanje u selu i ispitivanje pred istraznim sudijom, sa dvojicom mladica (bez pristustva istraznog sudije) poseban razgovor obavio je i vojni komentator Milovan Drecun, koji je emitovan dva dana kasnije u specijalnoj emisiji iz ovog sela. Braca Mazreku su po treci put svedocili o pomenutim zlocinima i sutradan, kada je Medija centra ponovo organizovao veliku grupu domacih i inostranih novinara i to kao da se desava prvi put, bez njihovog advokata. Iako su novinari smesteni u pristinskom Hotelu Grand jos prve veceri imali priliku da vide snimke Asosijetet presa i poslali kracu ili duzu informaciju, drzavni mediji su o ovom zlocinu "progovorili" tek u sutrasnjim vecernjim satima.

Zanimljiv je i detalj iz "istraznog postupka". Ljuan i Bekim Mazreku govorili su o deset ubijenih srpskih civila, medju kojima je bilo i dvoje dece, ali su zatim drzavni mediji dosli do broja "preko 20" da bi se zavrsilo sa saopstenjem MUP-a Srbije u kojem se tvrdilo da se radi o 22 civila srpske i albanske nacionalnosti. Ljuan Mazreku je u svom iskazu govorio da su tela streljanih civila sahranjena "tu negde pored puta", ali nijednom nije spomenuto bilo kakvo spaljivanje tela. Apsurd predstavlja i cinjenica da do sada zvanicne vlasti nisu pokazale interes da ispitaju "priznanje" o postojanju masovne grobnice, tako da pokazano mesto nije istrazeno. Drugo, ako je poznato da je selo Klecka vec pod kontrolu policije bilo vise od nedelju dana pre saopstenja o zlocinu, a Ljuan i Bekim Mazreku uhapseni jos 30 jula na sasvim drugom mestu, pobudjuje ne samo sumnju vec i pitanje zbog cega se precutkivalo ubistvo srpskih civila. Ili, jednostavno je rec o pogodnom trenutku plasmana te vesti. A ona je plasirana samo dan nakon ubistva tenkovskom granatom 11-clane porodice Aslani, koja je napustala svoju kucu zbog rasplamsavanja sukoba u njihom selu u suvoreckoj opstini, medju kojima je poginulo cak osmoro dece od sest meseci do 13 godina i tri zene, sto je posebno uznemirilio medjunarodnu javnost.

U prilog tezi da su vlasti zelele da naprave brz propagandni prodor o stradanjima (samo) srpskog stanovnistva je i zurba u pozivu koji je udruzenje novinara Srbije uputilo svetskim organizacijama novinara "da odmah dodju u Klecku, kako bi pisali o zlocinu albanskih terorista i osudili ovaj zlocin". Posto se nije postigao zeljeni efekat, obzirom da su svestski mediji vrlo oprezno objavljivali ovu vest, uz izrazenu sumnju u istinistost, drzavna TV je kenula u kontranapad. U jednoj specijalnoj emisiji srpski dopisnici su sa ogorcenjem govorili o "bojkotu" koji strani mediji sprovode nad informacijom o krematoriju u selu Klecka. Oni su buli ljuti i na ruske i kineske medije koji su na ovim prostorima poznati kao "prijatelji srpskog naroda".

Uostalom vest o zverstvima u Klecki bili su praceni snimcima i svedocenjima u obliznjem selu Senik, u kojem je utociste naslo na hiljade albanskih civila, kada je usled granatiranja srpskih oruzanih snaga ubijeno 10 kosovskih Albanaca i preko 40 njih je ranjeno. Medjunarodni Crveni krst je istoga dana doveo u pristinski bolnicki centar 13 tesko ranjenih zena i dece iz ovog regiona, a nekoliko desetina njih je na licu dobilo medicinsku pomoc.

Da u slucaj u selu Klecka ne mogu blanko da veruju ni srpski intelektualni i strucni krugovi govori i izjava patologa Vojno medicinske akademije u Beogradu Zorana Stankovica, koju prenosi beogradski "BLIC": "Treba da imamo konkretne dokaze. Ima tu puno emocija, ali treba ostaviti istraznim organima da rade svoj posao". On je postupak ispitivanja optuzenih ocenio nelegitimnim. Stankovic je ustakao da se "ne moze izgraditi optuznica samo na dvema izjavama svedoka". A poznato da su srpski istrazni organi u kontinuitetu primenjivali torturu tokom istraznog postupka nad uhapsenim kosovskim Albancima i da je kao posledica toga samo u poslednjih mesec ipo dana preminulo pet lica.

Uostalom, dosadasnja praksa je pokazala da ni jedan oruzani sukob ne iskljucuje i razna nedela, bilo s koje strane da ono dolazi. Zato bi i ispitivanje jedne zaista nezavisne ekspertske ekipe obelodanilo mnogo toga, ako ni zbog cega drugog da bi se ublazila neosnovana mrznja prema drugoj strani, posebno sto je u ovoj situaciji na Kosovu lako i jednostvano manipulisati kostima. Ostaju dakle da se daju odgovori na pitanja: koliko je zaista ubijenih, da li su kosti u "krematorijumu"-krecani (strucnjaci kazu da na 1000 stepeni ne mogu ostati ostaci kostiju, a nije bilo reci o nekoj drugoj tehnologiji), srpskih ili samo srpskih civilima ili mozda, ubijenih kosovskih Albanca u selu Poklek kod Glogovca i drugim okolnim mestima (u sta sumnja pristinski Odbor za zastitu ljduskih prava), dakle na koji su nacin izgubili zivote, da li je bilo masakriranja, silovanja, odsecanja delova tela...

U ovom kontekstu ostaje i otvoreno pitanje da li ce jugoslovenske vlasti dozvoliti ispitivanja svetskih eksperata za sudsku medicinu ukljucujuci i dolazak na licu mesta i Dejvida Sefera, americkog izaslanika za ratne zlocine na teritoriji bivse YU, kojem do danas nije data viza.

I dok su kosovski analiticari pretpostaljali da se narednih dana "moze ocekivati jos neko neko "otkrice", o masovnim ubistvima srpskih civila i masovnim grobnicama, MUP Srbije je saopstio da je kod sela Glodjane pronadjeno 11 tela streljanih srpskih civila, a da se poseduje saznanjima o jos 40 ubijenih i sest masovnih grobnica u okolini ovog sela i sela Irznic. Izgleda da ce prica "o dobrima i losima" na Kosovu trajati jos dugo...

AIM Pristina Rrahman PACARIZI