DA LI JE MOGUCA NOVA G-13?

AIM Sofija, 07.09.1998

G-13 je nesto kao G-8, ali na bugarski nacin. Krupne ribe u bugarskom biznisu pokusale su da stvore svoj krug poput sedam svetskih supersila kojih je nakon pristupanja Rusije vec osam.

Rana etapa postkomunistickog razvoja i nedokazani kvaliteti nekih od ucesnika G-13 doveli su do njenog brzog raspadanja. Biznismeni nisu uspeli da sipune svoju najvazniju ulogu - da jedni drugima pruzaju sadejtsvo prilikom preraspodele trzista u zemlji umesto da vode medjusebne ratove. Zivot G-13 trajao je dosta kratko. Neki od ucesnika su se izdvojili jer vise nisu imali iste poslovne interese kao i ostali clanovi grupacije. Sada su vecina biznismena iz G-13 ili propali ili came u zatvoru, ili ih drzava juri da bi naplatila nenaplacene carine i utajani porez. Jedan od najistaknutijih predstavnika te grupacije bio je predsednik "Multigrupa" Ilija Pavlov koji vec godinu dana naovamo ima ozbiljne probleme sa novom vladom antikomunistickog Saveza Demokratskih Snaga (SDS). Pre nedelju dana, ocito iritiran zbog neprestanih napada protiv korporacije, on je objavio da stvara novu formaciju poput G-13. "Grupa ljudi medju kojima i neki ministri pokusavaju da privatizuju drzavu iza ledja premijera Ivana Kostova. Cini mi se da se stvara nova "plava" G-13, objavio je prvi covek "Multigrupa" Pavlov.

Koliko je moguce stvoriti novo udruzenje krupnog kapitala jeste pitanje koje ima vise aspekata. Prvi i osnovni zahtev je da ovi ljudi zaista poseduju solidan kapital. U tom pogledu njihovi prethodnici iz 1993 godine su na prvi pogled izgledali vrlo stabilni. Svi su se oni brzo obogatili - za svega 3-4 godine nakon pada totalitarnog rezima, vozili su najnovije modele blistavih mercedesa, imali su luksuzne kancelarije i na svakojake nacine razbacivali su se parama. Za narod koji tek sto je progledao i koji cini prve korake u trezisnoj privredi, oni su vec bili primer uspesnih ljudi.

Svega nekoliko godina kasnije pokazalo se da je sve to bila fata morgana. Ispostavilo se da su vecina clanova G-13 kreditni milioneri koji su iskoristili haos u bankarskom sistemu da bi prebacili milione dolara na svoje licne racune. Neki od njih kao sto su plovdivski biznismeni Hristo Aleksandrov i Hristo Danov otisli su u zatvor zbog propadanja Agrobiznisbanke. Pre no sto se upuste u biznis obojica su bili obicni kelneri. Samo pre nedelju dana uhaapsen je Ivan Evlogijev. On je bio glavni duznik Medjunarodne banke za investicije i razvoj cije je osnovni akcionar njegova firma "Kompakt holding".

Drugi osnovni momenat u stvaranju G-13 bila je zelja biznismena da suradjuju u razvoju bugarskog trzista. Godinama kasnije pokazalo se da je u stvari veoma mali broj znao kako treba da upravlja svojim novcem. Cak i kreditni milioneri medju njima nisu uspeli da uloze novac u razvoj nekog unosnog biznisa. Sam Evlogijev bio je jedan od najvecih trgovaca sa Rusijom ali mu je biznis propao. Nijedna od firmi Danova i Aleksdandrova nema profitabilnu delatnost. Izdavac novina Petjo Blaskov bio je primoran da proda izuzetno profitabilnu do 1996 godine grupaciju "168 casova" nemackom koncernu "Vestdojce algemajne cajtung" (VAC) posto je nedalekovido ulozio ogromna sredstva u izgradnju stamparije. Njegov pokrovitelj Valentino Molov doveo je do stecaja dve banke - Prvu privatnu i "Molov". Nijedan od medijskih projekata Krasimira Stojceva iz grupacije "Tron", nekad glavnog rivala "Multigrupa" nije krenuo u zeljenom pravcu. List "Standard" nije uspeo da osvoji zeljene pozicije na trzistu, nije pokrenuta niti stamparija novina, niti privatna nacionalna televizija "Tempo" i GSM-operator "Citron". Do ovog trenutka doticni gospodin jos uvek nije u zatvoru zbog neplacenih dugova jedino zato sto je blizak premijeru Kostovu i cak vazi i za njegovog savetnika.

U stvari G-13 pokazala se skupom nedokazanih bogatasa cija je osnovna karakteristika nezakonito bogacenje i nesposobnost da upravljaju novcem. Sada su skoro svi otisli u zaborav, a drugi poput Ilije Pavlova i "Multigrupa" vode neravnu bitku sa vladom koja sve vise razbija senovitu stranu "Multi"-biznisa. "Ako je "Multigrup" pogazio zakone, onda ce drzava da ga pregazi", izjavio je nedavno premijer Kostov.

Koji su novi krupni biznismeni i da li su zaista takvi da bi mogli da ucestvuju u novoj i po duhu G-13? Za sada je broj znatno manji. Od stare G-13 u novu ulaze samo dvojica - bankar Emil Kjulev i bos hazarda Vasil Boskov. Sem sto uspesno rukovodi jednu za drugom dve banke, Kjulev je i veoma blizak vladajucoj garnituri. On je sef Roseksimanka i ocrtava se kao osnovni protivnik "Multigrupa" u bici za osvajanje srca ruskih biznis ajkula. Kjulev vec ima jake pozicije u naftnom biznisu i ocekuje se da njegovi partneri budu osnovni igraci prilikom privatizacije najvece bugarske rafinerije "Neftohim".

Vasil Boskov, poznat pod nadimkom Lobanja, drzi bezbroj bingo-sala i kazina, kao i privatnu igru fudbalskih zalogaja "Evrofudbal" koja je istisnula drzavnu sportsku lutriju te vrste hazarda.

Ostali krupni biznismeni su mahom nova lica. Prvi put spominju se imena trojice politicara - ministra unutrasnjih poslova Bogomila Boneva, ministra finansija Murajeva i sefa ekonomske komisije u parlamentu Nikole Nikolova. Sva trojica bliska su krugu Kjuleva u koji ulaze jos izdavaci lista "Kapital" Ivo Prokopiev i Filip Harmandzijev. List je pre godinu dana kupio akcije Kjuleva u Bugarsko-ruskoj investicionoj banci. Pored novina ovi biznismeni imaju ozbiljne interese i prema privatizaciji drzavnih preduzeca.

Ostale ozbiljne ajkule savremene bugarske privrede imaju jaku finansijsku poledjinu zahvaljujuci kojoj su uspeli da razviju biznis. Vladimir Grasanov je sef "Mobitela" - operatora mobilne telefonije koga je Krasimir Stojcev ostavio bez malo u falitu. Sa oko 20 miliona dolara kompanija je za oko godinu dana stala na noge. Tvrdi se da pare stizu iz inostranstva i da iza njih stoji biznismen Majklorni.

A borislva Dionisijev obrce pare grckog magnata Vardinojanisa i verovatno to cini dobro cim nije nikome zapeo za oko.

Za sada ova grupa biznismena nema nameru da se okuplja u grupu poput G-13, mozda najvise zbog lose slave svojih prethodnika. Sem toga vecina njih jos uvek vole da budu u senci i da ne paradiraju svojim mogucnostima. Inace, sa velikom dozom sigurnosti moglo bi se tvrditi da ce narednih godina upravo ovi ljudi biti u prvoj liniji bugarskog biznisa.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV