PRETPOSTAVKE IZLASKA IZ BLOKADE

Treca godina Dejtonskog sporazuma

Banjaluka, 4. septembar 1998. (AIM)

Tri etnonacionalizma razorili su bosanskohercegovacko drustvo, njegove osnovne institucije, pa i one koje predstavljaju istorijske vrijednosti. Tzv. nacionalno pitanje dovedeno je do apsurda, ono je postalo pitanje svih pitanja. Nacionalisticke politicke oligarhije namaju nikakve potrebe da se ovo stanje mijenja da bi se u BiH uslo u normalan i stabilan drustveni zivot.

Dejtonski sporazum je zaustavio krvoprolice, ali se i dalje nastavlja mrznja i netolerancija. Narodi se i dalje instrumentalizuju i ubjedjuju kako je nemoguc zajednicki zivot. Etnicki sukobi se nastavljaju raznim prefidnim oblicima. Njima se niko ozbiljno ne suprotstavlja, a politicke stranke su mahom nacionalno populisticke. Ako pogledamo evropski svijet, vidjecemo da nasi putevi razvoja i zivljenja idu u obrnutom smjeru od razvoja sadasnje evropske civilizacije. Nasa drzava i privreda lici na umorno i zapusteno kljuse koje se urusilo pod teretom.

Ovakvo stanje nece moci dugo trajati. Kako ga mijenjati?

Jedan od pocetnih strateskih ciljeva je stvaranje od BiH elementarne multifunkcionalne zajednice zajednickog zivljenja tri etnosa: Bosnjaka, Srba i Hrvata. Temeljni problem BiH je obezbjedjivanje elementarnih uslova za zivotnu egzistenciju gradjana. Ovo podrucje je opustoseno u vrijeme rata i spada medju najnerazvijenije u Evropi. Socijalna ugrozenost je alarmantna: ljudi nemaju posla, nemaju plata, penzija, hrane, smjestaja...

Iskustvo nas upozorava da su se mnogi narodi iz ratnih posljedica izvlacili pomocu osnovne poluge - drzave. Drzava BiH kao da na salteru ceka da dobije svojstvo drzave. Nacionalisti i dalje ocekuju da se tri etnosa izraze u svojim nacionalnim i samostalnim drzavama. Zato oni ometaju organizovanje BiH kao zajednicke drzave po projektu Dejtonskog sporazuma. Za sada od drzave imamo zastavu, monetu i registarske tablice, koje je uveo Visoki predstavnik. Ko ce da sastavi i obnovi razbijeno drustvo, ako u tome osnovnu ulogu nema drzava sa svojim pravnim normama?

Obnova privrede i infrastrukture je osnovna pretpostavke izgradnje BiH. Pri kraju trece godine od potpisivanja Dejtonskog sporazuma svjedoci smo gotovo nikakve obnove zemlje, a jos manje je uradjeno na organizaciji institucija BiH.

Dalji korak je ekonomsko, finansijsko i trzisno povezivanje entiteta i kantona. To povezivanje treba pomoci putem preferencijala sa ciljem da postanu proizvodniji i konkurentniji. Prepusteni sami sebi, entiteti i kantoni mogu samo odumirati. Pored toga, trebalo bi organizovati ekspertne timove koji ce kontinuireno pratiti i proucaveti opste trendove drustvenog kretanja i predlagati odgovarajuce mjere.

Danas je centralni problem u tome da li smo sposobni da se privredno, drustveno i politicki racionalno organizujemo da bi bili dopadljivi i privlacni za svijet. Svijest o tome nije dominirajuca. Mi jos bolujemo od teskih nacionalistickih bolesti, sto se odrazava na elementarna ljudska prava i slobode. Ovdje vladaju odnosi kakvih nema u Evropi. Jedan njemacki sociolog je svojevremeno cinicno primijetio da Jugosloveni hoce da idu unaprijed, a gledaju unazad!

U BiH danas imamo apsurdnu situaciju: Dejtonski sporazum je proglasio konstitutivnost i ravnopravnost tri naroda, a cak ni jedan nije ni nacionalna manjina u drugom entitetu. Drugi narod u drugom entitetu ne moze da vrsi elementarne politicke funkcije, jedino moze da izadje na izbore. Poslanici koji zive u drugom entitetu, bilo da su protjerani iz svog maticnog entiteta, ili su sami izbjegli, a na izborima su birani za poslanike, osjecaju se kao u tudjoj zemlji. Prema njima se organi entiteta odnose kao prema stranom tijelu. Oni tu nikada ne bi dosli da nije bilo organa medjunarodne zajednice. Entiteti svoje ustave nisu usaglasili sa Ustavom BiH o pravima i slobodama i to se tako nastavlja.

Kraja odugovlacenju i sabotiranju sprovodjenju Dejtonskog sporazuma u BiH nece biti dok se ne postigne konsenzus o zajednickom zivotu i dok se progresivne snage ne ujedine oko minimalnog programa izgradnje BiH i rusenja nacionalne oligarhije i rusenja autokratske vlasti. Dok god narodi budu taoci glavnih krivaca ovog rata - ni pravog mira, ni progresa nece biti. Sada u BiH vladaju inverzivni politicki rezimi ciji su se vrhovi otudjili i pretvorili u vlast nad narodom i drzavom. Mada svi govore o sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, cak i vladajuci nacionalni establisment, ne prihvata se povratak izbjeglica i stvaranje multietnickih entiteta. To je problem svih problema.

Nikakve promjene postojeceg stanja nece biti moguce dok se s vlasti ne uklone oni koji su krivi za sadasnje stanje u kome se nalazi BiH. Sadasnji nosioci vlasti su se potpuno kompromitovali i istrosili. Iz ovog stanja drustvo mogu izvuci sasvim nove socijalo-klasne i idejne snage, cija je programska orjentacija demokratska, civilizacijska i humanisticka. Vrijeme je da se i bosnjacki, srpski i hrvatski intelektualci dogovore o zajednickim stavovima i ciljevima, a ne samo da zastupaju svoje entitete i etnose. Narod je prezivio teske traume i stradanja, sada je vrijeme nove faze istorije, koja treba da bude ispunjena ljudskom emancipacijom.

Konacno bi trebalo da prevlada shvatanje da unistenje BiH kao drzave nije moguce zbog izmijesanosti stanovnistva i duge tradicije zajednickog zivljenja. Katasrofalni neuspjeli pokusaj podjele tri nacionalne stranke dovoljan je dokaz da konacno treba napustiti tu nacionalnu ideju.

Za izlazak iz sadasnjeg stanja potrebna je moderna koncepcija razvoja i novi obrazovani i strucni akteri reforme i modernizacije. Etnicki, vjerski i stranacki partikularizmi i sukobi u BiH drze u blokadi citavo drustvo. Ako bi se odrzale ideje malih, patuljastih i zatvorenih entiteta i kantona, na cijem vrhu bi bile primitivne i savremenim tokovima nedorasle politicke oligarhije, kriza ce se nastaviti do potpunog odumiranja.

Dr Mico Carevic (Autor je profesor Ustavnog prava)