TU SU ALI - NEMA IH!?

AIM Skopje, 06.09.1998

Od marta ove godine, kada je pocela najnovija kriza na Kosovu, do kraja jula, u Makedoniji se prijavilo 12.000 gostiju sa Koova. U Makedoniji nema niti jednog izbeglice, niti su pak primeceni ilegalni prelazi makedonske granice od strane kosovara koji bi potom trazili status izbeglica. Pretstavljanjem ovih podataka makedonska policija je ovih dana jos jednom "zatvorila" pitanje izbeglica sa Kosova koje je u ovdasnjoj javnosti otvoreno jos pre pocetka otvorenih borbi na Kosovu (izjavom predsednika Gligorova o potrebi za izgradnju koridora za 200 do 400 hiljada kosovskih izbeglica). Medjutim, iako joj je namera bila da preduhitri polemike oko postojanja ili nepostojanja kosovskih izbeglica, makedonska policija je prvi put obznanila da u Makedoniji nema "samo 2 do 3 hiljade gostiju" nego cak sest puta vise, odnosno 12.000 !? Povod za ovo "izletanje" MUP-a Makedonije jeste izjava Visokog Komesara za izbeglice UN u Pristini, Eduardo Arboleda da u Makedoniji ima 20.000 izbeglica sa statusom gosta a ne 2.000 kako se spekuliralo citavo vreme od posetka najnovije krize.

Pitanje statusa izbeglica sa Kosova u stvari jeste staro koliko i najnovija eskalacija krize na Kosovu, a najzanimljivije je to sto do dan danas ni jedan od njih nije zatrazio status izbeglice. Prema medijima na albanskom jeziku u Makedoniji, glavni razlog za ovakvo drzanje kosovara jeste strah da ne budu proterani ukoliko zatraze ovakav status. Posto veci broj onih koji dolaze ovde imaju rodjake najbezbolniji i "najbezbedniji" nacin jeste da se prijave kao gosti. Sledstveno tome, svi oni su smesteni po privatnim kucama svojih rodjaka koji se istovremeno brinu i za ishranu i druge potrepstine "gostiju". Jedina organizacija koja se zasada brine o ovim izbeglicama jeste humanitarna organizacija "El Hilal" sa sedistem u Skopju koju vode Albanci. Suocen sa objektivnim problemima u izvrsavanju humanitarne misije predsednik ove organizacije, Abdurauf Pruthi, (koji je i poslanik u aktualnom Parlamentu), tvrdi da se ovim ljudima treba priznati status izbeglica i da makedonska vlada mora preduzeti neke mere za pomoc. Slican je stav i albanskih politickih partija, ukljucujuci i PDP koja ucestvuje u koalicionoj vladi. Prema podacima sekretara opstinskog saveta Tetova u ovom gradu ima preko 2.000 hiljada izbeglica sa statusom gosta, a veruje se da je njihov broj jos veci u Skopju i Kumanovu gde se veruje da je procenat albanske populacije sa rodbinskim vezama u Kosovu jos veci.

Prema onome sto o ovim "gostima" dopire do javnosti moze se reci da, bar za sada, ne oskudevaju sa osnovnim potrebama. Na spisku "El Hilala" onih koji su zatrazili pomoc u ishrani ima oko hiljadu osoba, uglavnom domacina koji nisu u mogucnosti da prehrane svoje goste. Kao ilustracija moze posluziti i izjava pretstavnika Medjunarodnog Crvenog krsta i polumesecine u Makedoniji, Bila Herpera da "preko devedeset posto gostiju sa Kosova nemaju potrebe od konkretne pomoci", osim malog broja onih koji su zatrazili medicinsku pomoc. Poseban problem za izbeglice pretstavlja pravo prestoja u Makedoniji. Veci broj njih pri ulasku u zemlji dobija turisticke vize sa razlicitim rokom vaznosti ali uglavnom ne vise od mesec - dva. Prema nepotvrdjenim informacijama makedonska policija je azurna u proterivanju svih onih kojima je istekla viza a zahtevi za produzivanje statusa gosta obicno zavrsavaju neuspesno. U tom slucaju "gostima" preostaje da predju makedonsku granicu i da probaju da se ponovo vrate kao turisti sa novom vizom. Kao najprakticnije resenje izabrana je Bugarska, gde kosovari idu nakratko da bi dosli kao "novi" gosti, medjutim prema izjavama rodjaka onih koju su jednom presli granicu Makedonije ne dopusta se ponovni ulazak. Spomenuti sekretar opstinskog saveta Tetova je ovih dana za domace medije opisao slucaj jedne zene sa Kosova koja je nakon isteka vize morala da napusti Makedoniju a da je njeno dete koje se rodilo tu pre isteka njene vize bilo zadrzano u zemlji. Makedonska policija je kategoricno demantirala ovu pricu kao netacnu a spomenuti izvor nije ponudio nove dokaze, medjutim ona je ipak pridonela jacanju gorkog utiska o stradanjima albanskih izbeglica sa Kosova koje se ponekad odvijaju i izvan ratom zahvacenih podrucja. Sa druge strane makedonska policija je javnosti servirala zanimljivu pricu o tendenciji sklapanja brakova izmedju devojaka sa Kosova i Albanaca iz zapadne Makedonije, uglavnom sa podrucja Tetova i Gostivara. Policija iznosi sumnju da su ti zahtevi za brakove fiktivni, sa ciljem da se produzi legalni prestoj u zemlji.

I pored svega, kao najakutniji u ovom trenutku se moze oceniti problem sa skolskom decom. Iako je skolska godina vec zapocela nije poznato kako ce se resiti pitanje skolovanja dece izbeglica u Makedoniji. Predsednik humanitarne organizacije "El Hilal", Abdurauf Pruthi izjavljuje da se jos uvek azurira spisak dece koja bi trebalo da podju u skoli, ali nije poznato hoce li uopce moci da podju u nekoj od lokalnih skola. Kako stvari stoje moze se slobodno reci da se nista u ovom pravcu nece ni preduzeti. Ovaj utisak je jos razumljiviji ako se kaze da je pre dve nedelje albanski premijer posetio Makedoniju i imao srdacan susret sa svojim makedonskim kolegom pri cemu su obojica izrazili zabrinutost zbog stanja na Kosovu, ali pritom ni jednom recju nisu spomenuli problem izbeglica koji su realnost u Makedoniji. Nema sumnje da su ovome pridoneli i same izbeglice svojim upornim odbijanjem da traze pomoc od makedonskih vlasti pozivajuci se na pravo izbeglica cime su na neki nacin olaksali poziciju ovih poslednjih.

A sto se tice same vlade koja odbija da prizna realno stanje u vezi kosovskih izbeglica, izvesno je da ona nece taknuti ovo pitanje pre zavrsetka pretstojecih izbora koji treba da se odrze 18 oktobra. Priznanje da u Makedoniji ima ustvari 12.000 izbeglica nesumnjivo bi dalo dobar "materijal" opoziciji koja je nacionalno (a cesto i nacionalisticki) obojena. Moze se reci da aktualna vlada koja ima otvorenu podrsku zapada, i u ovom slucaju nije ostavljena na cedilu. Pretstavnici zapadnih zemalja i medjunarodnih organizacija do sada nijednom recju nisu isli nasuprot liniji makedonske vlade po pitanju kosovskih izbeglica sto se moze uzeti kao svojevrsna vazna podrska. Ovo nije ucinio ni pretstavnik UNHCR-a u Skopju koji uporno ponavlja da nece preduzeti nista ukoliko to od njega ne zatrazi makedonska vlada. A sta ce biti sa ovim izbeglicama do kraja ovih parlamentarnih izbora, kada se konacno ocekuje nekakav stav vlade Makedonije, moze se samo pretpostaviti.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI