BESMISLENO NOVINARSTVO

**Moc i nemoc sedme sile

Novi pritisci vlasti na nezavisne medije. I propagandisti i profesionalci vode ka istom cilju - produbljivanju propasti drustva, kaze Julija Bogoeva, predsednica Suda casti NUNS-a

AIM, BEOGRAD, 6. 9. 1998.

Poslednjih dana citaoci "Nase Borbe" dolaze pred kiosk pokusavajuci da nadju novinu bar pribliznu onoj koja im je do 26. avgusta "cuvala glavu i zdrav trazum". Za to vreme novinari "Nase Borbe" povremeno dolaze na razgovor s vlasnikom Dusanom Mijicem s iracionalnim ostacima nade da ce opstati redakcija u kojoj su mogli profesionalno da rade a list ponovo izlaziti. Sve se to dogadja u tisini koju samo narusavaju nekroloske analize bivsih novinara ovog dnevnika. Stranke, na vlasti ili u opoziciji, svejedno, ocutale su nestanak ovog najznacajnijeg slobodnog, politickog dnevnog glasila u Jugoslaviji.

Radio Indeks i B92 opet imaju probleme s rezimom. Sef drzavne televizije Dragoljub Milanovic vise nece, kako je pismeno saopstio, da im trpi predajnike na emisionim mestima RTS.

Prvi i drugi medijski slucaj na prvi pogled ne moraju da imaju bilo kakve veze. Ono sto im je zajednicko jeste da ih vlast stvarno nikada nije ostavljala na miru. Uocljivo je da Milosevic pred svaku "veliku politicku odluku" smisli neku zabranu za najuticajnije nezavisne medije. Tako je bilo pred pad Krajine, isto i uoci potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Da li je prestanak izlazenja Nase Borbe i novo zagorcavanje zivota najuticajnijim radio stanicama najava "Dejtona za Kosovo"? Posledica u oba medijska slucaja jeste da se za istinu o odlukama jedne neodgovorne vlasti jos vise suzio prostor. Tako da resenje najznacajnijeg politickog pitanja u Srbiji kao sto je Kosovo treba razumeti onako kako ce ga saopstiti informativne kuce pod drzavnom kontrolom. Ono malo javnosti sto bude imalo priliku da cuje ili procita prave informacije preko nezavisnih medija i ovako izgleda vise i nije bitno.

Visemesecno pracenje rada najvaznijih dnevnih novina i elektronskih medija, koje je od kraja '97. do konca aprila '98. uradio Sud casti Nezavisnog udruzenja novinara Srbije pokazuje da je pravo gradjana na istinito informisanje u ovoj zemlji gotovo golo pravo. "Ostra i duboka podela medija u Srbiji na prpagandna sredstva rezima i medije koji nastoje da budu slobodni i profesilonalni traje godinama. Propagandno delovanje rezimskih medija, koje cesto ima obelezje psiholoskog rata protiv vlastitih gradjana, i nizak profesionalni nivo nerezimskih medija, koji deluju u uslovima potpunog sloma prava i morala, omogucuje tek delimicno ostvarivanje osnovnog prava gradjana Srbije na informisanje", ocenjuje Sud casti NUNS. Ovo gradjansko pravo, prema misljenju Suda casti, ne moze biti istinski ostvareno dok postoji sadasnja medijska podela i dok "najsnazniji medij - sistem RTS, koji se finansira iz javnih prihoda, bude instrument propagandne grupacije na vlasti", zakljucuje ovaj sud novinara.

Gotovo beznacajan uticaj stampe najbolje govori o snazi propagande drzavne televizije. Celokupni tirazi gotovo svih dnevnih i nedeljnih izdanja jedva prelaze 500 hiljada primeraka. Ako se ima u vidu da jedan list cita u proseku troje clanova porodice, onda od 7, 5 miliona punoletnih gradjana SRJ tek oko milion i po uzima u ruke neke novine.

Poredjenja radi, u susednoj Hrvatskoj postoji slicna podela na rezimske i nezavisne medije, naravno u korist drzavne televizije. Medjutim, uticaj stampe pogotvo nekoliko denvnih novina nikako nije zanemarljiv. Dnevnici u susednoj drzavi dostizu prodati tiraz od pola miliona. Dakle, od 3,5 miliona odraslih gradjana Hrvatske bar trecina prelista novine, sto govori o znatno drugacijim prilikama u stampanim medijima nego sto je situacija u Srbiji.

Uz to, novinarstvo u Hrvatskoj spada medju bolje placene profesije, pa se primanja novinara krecu u proseku od 1.200 do 1.500 DM. Kolege u Srbiji takvu sumu mogu samo da sanjaju. Izuzetak su urednici najznacajih drzavnih glasila, pa i nekih privatnih medija. Novinarske plate dostizu najvise 400, retko 500 DM. O sve dramaticnijem socijalnom statusu sedme sile donekle govori i podatak da je od Fonda solidarnosti NUNS, za poslednjih godinu i po dana novcanu pomoc dobilo 70 novianra. Prica o honorarnim saradnicima tek spada u one iz zone sumraka. Neki frilenseri godinama nisu u stanju da naplate svoju zaradu, a samo najodvazniji su se usudili da tuze poslodavce.

U socijalnom pogledu poslenici sedme sile ocito dele sudbinu opste bede u Srbiji. Uz to, svako duze odrzavanje profesionalnih standarda ozbiljno mrsi racune postojecoj vlasti i na taj nacin dovodi u pitanje opstanak medija koji ih postuju. Julija Bogoeva, urednica u Ageniciji BETA i predsednik Suda casti NUNS nije optimista:

"Pitam se da li novinartvo u ovoj zemlji ima bilo kakvog smisla: ima li smisla raditi svoj posao profesionalno i smisleno kad to istovremeno znaci sirenje iracionalnog od kojeg je obolelo celo drustvo? Ako smo mi svakog dana prinudjeni da prenosimo izjave i stavove politicara koji su predstavnici vladajucih stranaka - a u njihovim stavovima nema ni trunke politicki racionalnog - onda mi samo produzavamo i produbljujemo dalje propadanje ovog drustva", uverena je Bogoeva.

Predsednica Suda casti napominje da gleda sve televizije i cita sve novine i da joj je ustisak da i oni koji su propagandisti u novinarstvu i oni koji su profesionaci svojim radom vode ka istom cilju - produbljivanju besmisla javnog zivota. Ona navodi primer u slucaju informisanja o zlocinu u selu Klecka na Kosovu:

"Informacije koje smo mi obradili poslednjih nekoliko dana povodom Klecke govore o tolikoj kolicini histerije koju nijedan normalan covek ne moze da izdrzi. Ljudi se samo jos vise sludjuju. Mi zivimo u drustvu koje se primice definitivnoj propasti, imamo iracionalne politicare, a na javnoj sceni nema glasa razuma. Nasa profesija deli tu sudbinu", smatra je Julija Bogoeva.

Vesna Vujic (AIM)