Predizborne koalicije u Makedoniji

Skopje Sep 5, 1998

PREDIZBORNI HAOS

AIM Skopje,05.09.1998

Krajem vikenda, u nedelju uvece, po jos nepotvrdjenim informacijama na skopskoj tvrdjavi Kale odrzace se miting u organizaciji najjace opozicione partije VMRO-DPMNE (Unutrashnje makedonske revlucionarne organizcije- Demokratske partije za makedonsko nacionalno jedinstvo) i najmladje makedonske partije Demokratske alternative (DA). Ocekuje se da ce tada biti obelodanjen dogovor o koalicionom nastupu na pretstojecim, trecim po redu, parlamentarnim izborima. Bice to finale pregovora koje su vodili Ljupco Georgievski i Vasil Tupurkovski, lideri dvaju partija, i zasad jedini uspesni zavrsetak pregovora o zajednickom nastupu na pretstojecim parlamentarnim izborima. Pretpostavka je da ce ova koalicija biti najaci partner u bitci za vlast protiv zadada vladajuceg Socijaldenmokratskog saveza Makedonije (SDSM). Jer s jedne strane rejting VMRO-DPMNE je dokazan na svim dosadasnjim izborima - bilo parlamnetarnim, bilo lokalnim - na kojima je ova partija osvajala visok procenat glasova (na prvim parlamentarnim izborima je bila prakticno pobednik osvojivsi prakticno trecinu mesta u parlamentu, dok na ostalima nije bila ispod 20 procenata, s druge pak strane, Vasil Tupurkovski koji je i stvorio DA uvek je bio popularan u Makedoniji, jos od vremena starog rezima. Da se potsetimo on je bio posledni pretstavnik Makedonije u zadnjem Predsednistvu SFRJ, a nije mali broj ovdasnjih ljudi koji, uprkos svojih politickih razlika, smatraju da ce on biti buduci predsednik Makedonije (predsednicki izbori se odrzavaju iduce godine, a Kiro Gligorov je vise puta najavio da se nece kandidovati).

Sredinom oktobra, tacnije 19 oktobra 1998 godine, odrzace se prvi krug trecih visepartiskih parlamentarnih izbora u Republici Makedoniji. Uoci pretstojecih izbora, cini se, glavna tema je dali ce sadasnja pozicija uspeti da opoziciju prikaze kao nesto sto je marginalno, negativno i nesto sto "rusi" drzavu, da bi opet, po treci put, ostala na vlasti, ili dali ce konacno doci do promene vlasti. Taj utisak se uglavnom stice po gotovo panicnoj intonaciji koju daju mediji pod drzavnom kontrolom. Gotovo da nema dana da se u izdanjima "Nove Makedonije" ili u emisijama Makedonske Radio Televizije ne pojavi clanak ili prilog koji satanizira sve one koji bi mogli ugroziti vladajucu koaliciju. Od "klasike" po kojoj VMRO-DPMNE je partija koja ukoliko dobije na izborima Makedoniju preko noci "prodati" -

  • ujediniti sa Bugarskom do "raskrinkavanja" zivota i dela Vasila Tupurkovskog na makedonskoj partiskoj sceni ili direktnih optuzbi na racun albanskih politickih partija koje, gotovo sigurno, idu u predizbornu koaliciju cime se nisti razlika od "umerenih" Albanaca koji ucestvuju u vladinoj koaliciji (Partija za demokratski prosperitet-PDP) i "ekstremnih" (Demokratske partije Albanaca(DPA)- ujedinjenih Partije za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) i Narodno demokratske partije (NDPA), koji jos nisu dobili sudsku potvrdu svog pretapanja u novu partiju).

Opozicija je u medjuvremenu mnogo vremena potrosila u medjusobnim kontaktima oko uspostavljanja predizborne koalicije, oko toga ko ce s kime u koalicijiju, ko ce s kim "osvojiti vlast". U opticaju je bilo mnogo kombinacija - na kraju malo toga se dogodilo. Sve je pocelo time sto je predsednik saveta Liberlno demokratske partije (LDP) Stojan Andov, inace prvi i drugi po redu predsednik makedonskog pluralistickog parlamenata kojeg je SDSM izjurio iz izborne koalicije iz parlamentarnih izbora u 1994 godini nazvanoj "Savez za Makedoniju", u jednom TV intervjuu najavio gotovo sigurnu koaliciju njegove partije i VMRO_DPMNE, koja bi sigurno osvojila sedamdeset mesta u parlamentu sto je dovoljno da formira novu vladu. Kasniji razgovori i pregovori, zapeli su oko podele mesta na kandidatskim listama. VMRO-DPMNE je smatrala da ima rejting koji je visi od onog LDP i da shodno tome podela mesta moze biti najvise u srazmeru 65 prema 35, dok su liberalni demokrati insistirali na koaliciji 50:50. Do dogovora nije doslo, pa je LDP sklucila koalicioni dogovor sa marginalnom makedonskom Demokratskom partijom Makedonije, koja je zapravo neki oblik partije slicna kosovskih organizacija Srba na Kosovu pocetkom osamdesetih i dalje, jer je na odredjen nacin sebe promovira u zastitnika makedonskih nacionalnih interesa u "ugrozenim" od Albanaca sredina u Zapadnoj Makedoniji.

I neke druge manje partije uspele su se dogovoriti o predizbornoj koaliciji: Liga za demokratiju dobila je na poklon od VMRO-DPMNE jednu kandidaturu pod zajednickim nastupom za svog predsednika, a neke partije nacionalnih manjina sklopile su predizborni savez, sa malo utopistickim nazivom za ova vremena, Pokret za kulturnu i gradjansku saradnje, na cijoj se proporcionalnoj listi (po novoj zakonskoj regulativi parlament se bira po principu 85 poslanika po vecinskom sistemu, 35 po proporcionalnom) naslo zvucno i dobro poznato ime Ferida Muhica. Muhic je zatim, preuzevsi ulogu lidera Pokreta sklopio koalicioni dogovor sa Socijalistickom partijom i njenim liderom Ljubosavom Ivanovim - Zingom, koji su deo vladejuce koalicije, ali koji je na lokalnim izborima pre dve godine okrenuo ledja svojim partnerima i dostigao zavidni procenat glasaca koji su za njih glasali. Ovih dana ta partija i vladajuci SDSM nisu se nasli - i ne idu u koaliciji na parlamentarnim izborima.

Ipak koalicija VMRO-DPMNE i DA jeste najveci iskorak u pravcu zeljene promene vlasti. Ako nista drugo bar za dobro demokratsko zdravlje drzave. Jer vlast koja je komotno vladala u ovih gotovo osam godina ucinila puno toga zbog cega je zasluzila da je nema na aktulnoj sceni. Zbog toga u razgovorima o koaliciranju najmanje su pominjane razlike u partiskim programima, vec se najvise islo na to da se snage ujedine da do promena dodje. Tako se i dogodilo da makedonski "ekstremni" nacionalisti, ili desna makedonska partija, za kakvog slovi VMRO-DPMNE spoji su sa DA, koji je nesto kao "levije od cenatra".

U "izbornoj matematici" koja se svodi na 120 mesta u parlamentu, cija ce se zgrada uskoro poceti temeljno renovirati, najsigurniji za ulaz preko novih parlamenatrnih izbora su albanske politicke partije. Procene da ukoliko PDP i DPA idu odvojeno na izborina (i na proporcionalnoj listi i vecinskom sistemu) govore da one mogu dobiti 16-17 mesta u parlamentu. Ukoliko pak na izbore idu zajedno mogu, realno na dvema listama, osvojiti 22-23 mesta. Jer u prvom slucaju bi podvojili glasove, pa bi treci- "druga, makedonska" strana usicarila. Prva logicka reakcija jeste zasto uprkos ovoj matematici ici "u korist svoje stete". Druga jeste da ove dve partije, uprkos apsurdu da je jedna (PDP) u poziciji, a DPA u opoziciji imaju najmanje nekoliko tocaka oko kojih nemaju nikakvih razlika. "Umereni" i "radikalni" Albanci se slazu da pitanje univerzitetskog obrazovanja na albanskom, upotrebe albanskog kao sluzbenog jezika, ucesca Albanaca, srazmerno ucescu u populaciji, u drzavnim organima, pitanje kulturnih (albanskih) intitucija i td. I to vec sada pretstavlja problem za makedonsku stranu. Dvadeset i dva ili tri, sigurnih mesta, u parlamentu albansku predizbornu koaliciju promovira u ono sto se na zapadu naziva "jezicak na vagi", s tim sto one ce biti na neki nacin presudne. Kako stoje stvari, zbog zajednicke platforme (politickih ciljeva oko kojih nema razlika) ova koalicija ce biti tesko progutljiv zalogaj za makedonske partije koje mogu doci u situaciji da imaju dovoljan broj mesta u parlamentu koji im daje pravo na inicijativu za formiranje (nove) vladine koalicije. Albanske partije, sigurne u svoj izborni rezultat, su relaksirane - one moraju konacno, ono sto su obecavali, a ako cega se nema razlika, da realizuju. Za njih prihvatliviji je vladajuci SDSM (s kim je oko nespornih zahteva Albanaca dugo vremena pregovarao PDP - znaci nema potrebe od ovog "uvodjenja" u probleme), dok SDSM tesko da ce moci prihvatiti takve zahteve, jer bi bili promovirani u predavnike i izdajica "makedonske kauze". A oni, do toga da budu jedini reprezenti makedonske kauze, drze mnogo vise od "ekstrema" poput VMRO-DPMNE. Tako, SDSM kao tipicna reformirana (komunisticka) levica je desnije od onog sto zastupaju pretstavnici tipicnog konglomerata makedonskih (nacionalnih) partija. S druge strane , bar sto se tice izjava lidera VMRO-DPMNE, opozicija mesto Albanaca u novoj vlasti vidi na nivou gradjanskog, uglavnom preko ucesca DA u predizbornoj koaliciji (kandidatska mesta u Zapadnoj Makedoniji su dodeljena Albancima clanovima DA). A to ce biti veoma tesko ostvarljvo, jer koalicija PDP-DPA je jedina dobitna.

Od kad postoi visepartiska makedonska realnost, najuspesnija, (uvek) dobitna kombinacija je bila partija pod znakom "lika i dela" Stojana Andova. Ovaj, fantistcno efikasan blefer je uvek umeo da od niceg stvori nesto. Sto ga naravno promovira u uspesnog pliticara. Cini se da upravo on, ukoliko ne prevari nekog drugog - iz suparnickih partija - bice najveci gubitnik oktobarsko-novenbarskih izbora: treba konacno sici s politicke scene na kojoj je uvek dobijao mnogo vise no sto su njegove partije doibijale. Od Saveza reformskih snaga Makedonije (pod okriljem Ante Markovica) preko Liberalne partije (koja je imala medjufazu Savez reformista - Liberalna partija, do Saveza za Makedoniju). No, izborna kampanja pocinje 9 septembra, dan nakon najnovijeg makedonskog praznika Dana nezavisnosti, i imajuci u vidu ovdasnje politicke prilike - bukvano je sve moguce: da sve gore receno ne vazi ni dan nakon toga.

AIM Skopje

ISO RUSI