RASKOL U OVK, PROIZVODI KAMIKAZE?!
Polovinom avgusta izgledalo je da je srpska jednomesecna ofanziva na Kosovu bila okoncana. Artiljerija je obavila zadatak, ali svugde su mobilne oklopne jedinice presudile ishode bitaka koje su vodjene i vode se i dalje od sredine jula ove godine.
Poslednjih dana maja Beograd je preduzeo ofanzivu gotovo identicnih razmera i ciljeva, ali je manje ili vise bila okoncana nakon nedelju dana. Verovatno, Beograd nije bio siguran u procenama eventualnih reagovanja zapadnih zemalja na primenu tzv. prekomerne snage, ali se majsko-junska ofanziva pakazala kao veoma "korisna", ako nizbog cega drugog ona je cini se bila, najmanje, u funkciji neke vrste generalne probe. Pokazalo se tada da Beograd ne treba mnogo da strahuje zbog verbalnih pretnji zapadnih zemalja. Sto se tice snage albanskog ustanickog pokreta, problem je razmatran kao stvar "tehnicke prirode" koji se mogao resiti vecom koncentracijom i primenom pravila "udariti svom snagom".
Potrebna koncentracija kompletirana je odprilike za nesto vise od mesec dana. Svakako zanimljiva tema za vojne planere i strucnjake Beograda i zainteresovane za tok dogadjaja na ovom i sirem podrucju. Ali, za siru javnost zanimljiviji je tok same ofanzive o kojoj se vec sada ponesto moze reci, uprkos tome sto jos nije okoncana. Posle nekoliko dana skoro jednomesecne ofanzive, tokom nekoliko mirnijih dana nije bilo primeceno da je koji deo snaga i sredstava bio povucen sa Kosova. To znaci da je stisavanje bilo neophodno za nova pregrupisavanja u cilju obnove pojedinih operacija ofanzive ili izvodjenja lokalnih akcija za postizanje odredjenih izolovanih ciljeva. U njenom nastavku, sredinom ovog meseca (avgusta) prvo je bila izvedena obimna operacija ono sto albanski krugovi ocenjuju etnickim ciscenja ili praznjenje jednog sirokog pojasa uz granicu sa Crnom Gorom od Peci do Decana, a nedelju dana kasnije obnovljena je operacija na sirokim prostorima jugozapadnog Kosova - od Orahovca preko Maliseva, Suve Reke, Stimja, delova opstina Urosevac i Lipjana do juzne Drenice. Zbog sirine i zestine sukoba na ovom prostoru, neopravdno su ostali u senci sirenje sukoba u pogranicnom pojasu sa Albanijom u regionu djakovickog Hasa u pravcu Prizrena, zatim ucestali, gotovo svakodnevni sukobi u pogranicnom pojasu prizrenske regije, kao i izbijanje prvih sukoba od pocetka rata u planinskom predelu Rugova, iznad Peci.
Neposredni ciljevi ofanzive kao i drugih operacija su slabljenje i eventualno slamanje vojne mreze Oslobodilacke vojske Kosova i njeno potiskivanje, odnosno grupisanje albanskog stanovnistva na odredjenim uzim i izolovanim podrucjima. Medjutim, dugorocniji i znacajniji ciljevi, pokazace se, ostali su ostvarivanje politike pomeranja stanovnistva i gde god je moguce stvaranje sirokih prostora bez albanskog stanovnistva. Nakon potiskivanja i grupisanja Albanaca samo na pojedinim uzim delovima zapadnog Kosova, operacijom koja je u toku u regionu Pristina-Prizren pokusava se isto potiskivanje i izolovano grupisanje Albanaca i u centralnim delovima Kosova.
Beograd, smatraju ovdasnji hronisari kosvskih zbivanja, racuna da ce isprva, kao humanitarno resenje neizbeznih posledica ratnih konfrontacija, svet prihvatiti stvaranje ovih svojevrsnih prirodnih rezervata za Albance, bilo pod vedrim nebom, bilo po gradovima kao sto su sada Djakovica, Prizren i Pec. U toj funkciji su siroka upotreba snajperske vatre, prosirivanje mreze takozvanih policijskih kontrolnih punktova i stalna hapsenja koja su poslednjih nedelja uzela velike razmere. Kao neka vrsta logora pod cvrstom srpskom kontrolom, rezervati bi isprva posluzili kao sredstvo za izolovanje OVK. U diplomatskom nastupanju oni se sagledavaju kao ulozi za sve vrste pritisaka i trgovine u vezi statusa ili podele Kosova.
Ovakve namere bile su vidljive svo vreme oruzanog sukoba. Prvi cin svake srpske operacije je sistematsko rusenje albanskih sela i naselja. Nakon njihovog praznjenja granatiranjem sledi uobicajeni ritual: pljackanje vredne pokretne imovine, unistavanje hrane i stoke i, na kraju, spaljivanje preostalih kuca. Ritual ide dotle da se spaljuju i zitna polja ili se seljacima onemogucava obavljanje zetvenih radova. Ova vrsta razaranja albanskog bica ne moze se drugacije objasniti osim smisljenim namerama da se najmanje, Albancima onemoguci povratak svojim domovima. O blicima fizickog unistavanja Albanaca i neopisiva ljudska stradanja i patnje, ima vec dovoljno dokaza.
Sta u ovoj situaciji znace srpski letci baceni iz vazduha sa pozivima Albancima da se vrate svojim kucama jer im "vojska i policija obezbedjuju punu licnu i imovinsku sigurnost"?! Strah, nesigurnost i nepoverenje cine svoje. Kako se vratiti u kuce koje su namerno razorene, i uostalom gde se vratiti? Albanski politicki predstavnici kazu da je to cinicno, apsurdno... Ali, ne mogu da vide ili iz inata ne zele da priznaju da su i oni vise utopljeni u takve ili slicne hipokrizije, posebno u odnosu na svoje sunarodnike. Sta znaci beskrajno ponavljanje otrcanih iluzija u uslovima kada se Albanci nalaze na rubu humanitarne katastrofe? Cak ni u ovim uslovima nijedan od njih nije uspeo da prevazidje licni egoizam i hrabro i odgovorno poradi ili pokrene incijativu za partnersku saradnju u cilju postizanja saglasnosti o minimumu zajednickog politickog i drustvenog interesa kosovskih Albanaca.
Naprotiv. Kada su pre dve nedelje propali pokusaji njihovog politickog udruzivanja, bilo je samo pitanje dana kada ce na povrsini izbiti nejedinstv o u OVK. Desetak dana posto je Rugova imenovao svoj pregovaracki tim, a OVK izabrala za svog predstavnika Adema Demacija, za trougao Djakovica-Pec-Decane izabran je novi regionalni stab OVK sa kompetencijama potpunog odlucivanja. Nije se pominjao Glavni stab OVK niti iko poimenicno. Ali, formalnim opredeljenjem za takozvanu drzavnu institucionalizaciju, bilo je ocigledno da se taj deo OVK-a priklonio Rugovinom politickom bloku, zalozivsi se za institucionalizaciju kako na Kosovu tako i u okviru same oruzane formacije OVK. Tome se i dalje protivi druga frakcija okupljena oko Adema Demacija, smatrajuci da svaki eventualni pokusaj tih organa da na teritorijama pod kontrolom srpskih vlasti u bilo cemu efektivno promene postojece stanje, znaci srpsku vladavinu, bice radikalno onemogucen. Rat i, pre toga, visegodisnje napetosti to potvrdjuju na najbolji moguci nacin, jedno je od obrazlozenja. Ima indicija za procenjivanje da su delovi albanskog rukovodstva sa Rugovom na celu u jednom trenutku bili u dilemi oko institucionalizacije, ali da su tu opciju zadrzali u cilju sprecavanja moguce radikalizacije albanskog stanovnistva. Ovde se cesto podseca da se upravo Rugova opirao institucionalizaciji. Medjutim, svoje opiranje on je uvek objasnjavao nekim nepogodnim trenutnim okolnostima, a gotovo uopste ne sustinskim razlozima. Doduse, samo je jednom pre nekoliko godina, pritisnut opstim zahtevima za konstituisanje ranijeg sastava parlamenta ili za zakazivanje novih izbora rekao da kosovski parlament, dakle i ostale organe treba konstituisati tek posle dogovora sa Beogradom o statusu Kosova.
Vremenom svi su, ukljucujuci i one koji u to nisu iskreno verovali, postali zarobljenici takozvane institucionalizacije. Na nju se od nekog vremena, nadovezuju i druge, za trenutne unutaralbanske i albansko-srpske odnose, takodje moguce zablude. Najupadljivija je da se albanski politicki spektar i OVK mogu ujediniti i istovremeno spreciti njihova sadasnja i dalja cepanja jedino ako budu funkcionisali drzavni organi, odnosno ako se OVK stavi pod njihovu kontrolu.
Ako se stvari postave na ovaj nacin onda postaje jasno da se albanski politicari ne svadjaju tako strasno zbog necega sto je sustinski znacajno za sudbinu Albanaca i Kosova. Svadjaju se oko izbora i izbornih rezultata koji, ma kakvi bili, ni u cemu prakticno ne pomeraju kosovsko pitanje napred. Sa tim su povezane i svadje oko institucionalizacije. Troseci velike unutrasnje energije oko sopstvenih zabluda, potpuno neinventivni albanski politicari pojahali su na stihiji dogadjaja. Tek odnedavno oni su kao u magli poceli da primecuju kako stihija ugrozava sve, pa i njihove polozaje. Medjutim, navikli na dugogodisnje komotno politicko ponasanje, oni jos nisu u potpunosti svesni dubine procesa koji su u toku i njihovih posledica. Oni jos ne shvataju da njihovo ponasanje i ukupni dogadjaji samo ce produbiti unutaralbanska regionalna cepanja i mozda izazvati opasne vertikalne podele. "Nasilnickom i stihijskom nacinu slabljenja posebno OVK-a ne bi trebalo da se raduje niko: ni Beograd, ni velike sile, ni deo albanskog pokreta, ni ostalo okruzenje, upozoravaju kosovski analiticari, uprkos tome sto su svi, odnosno svaki na svoj nacin jedno vreme radili, pa i sada rade na tome. U ocaju u kojem se nalaze Albanci tesko je zamisliti da medju njima nece moci da se nadju desetine, a mozda i mnogo vise kamikaza. Samo se moze pretpostaviti sta mogu doziveti ovi i siri prostori sa toliko ocajnika razvrstanih u razne politicke i oruzane falange...
AIM Pristina Fehim REXHEPI