KOSOVO ALIBI ZA SIROMASTVO

Ekonomija u senci rata

Iako je Srbija pritisnuta mnogobrojnim nevoljama ekonomsko-socijalne prirode,(cene vrtoglavo rastu, a primanja nerdovno pristizu), u zemlji vlada socijalni mir, jer je stanovnistvo uplaseno dogadjanjima na Kosovu. Uprkos bedi, od strajka su odustali i lekari i prosvetni radnici pa strah od goreg goreg stvara utisak da Srbijom vlada spokojstvo.

AIM, BEOGRAD, 2. 9. 1998.

Kolikogod su oruzani sukobi na Kosovu uznemirili srpsku javnost dobija se utisak da je njihova kulminacija dobrodosla srpskom rezimu, jer su mu oni posluzili da skrene paznju s drugih zbivanja, koja takodje izazivaju zebnju kod ovdasnjeg stanovnistva. Pocev od teskog ekonomskog stanja iz kojeg, kao posledice, izviru nezaposlenost, pad standarda, nominalno i realno smanjivanje penzija, njihova neredovna i nesigurna isplata, bedan polozaj obrazovanja i zdravstva pa do krupnih poslovnih afera kojima je drzavna imovina pretrpela visemilionsku stetu. Tako je nekadasnji drugi covek Jugoslovenske levice Nenad Djordjevic optuzen je da je kao direktor Republickog zdravstvenog fonda proneverio deset miliona dolara. Javnost je uverena da ima dosta slicnih primera, ali je drugi visoki funkcioner JUL-a, inace potpredsednik Vlade Srbije Milovan Bojic, jasno stavio gradjanstvu do znanja da je doslo do promena prioriteta na "srpskoj top listi".

• Dosad su prioritet imali red, rad, disciplina i reforma, ali od sada je Kosovo na prvom mestu, jer je rec o spasavanju kolevke Srbije, pa i same drzave u celini - nedvosmisleno je porucio Bojic, pozivajuci stanovnistvo da se zrtvuje u ime visih ciljeva. Takvim i slicnim svakodnevnim izjavama visokih srpskih funkcionera stvorena je klima u kojoj svako ko daje prednost nekim drugim stvarima reskira da bude svrstan u kategoriju nacionalnih izdajnika i petokolonasa. Takve etikete su vec prikacene pojedinim medijima, univerzitetskim profesorima, te pojedincima koji shvataju svu opasnost rasplamsavanja sukoba na Kosovu, ali nisu spremni, da zbog toga, zatvaraju oci pred drugim opasnostima.

Kosovo je bilo i alibi u sprecavanju zdravstvenih radnika da stupe u strajk, a prosvetari su primireni ubrzanim isplatama, iako su njihovi zahtevi ostali neispunjeni. Onima koji drzavi svakodnevno isporucuju racune skrece se paznja kako je neumesno da insistiraju na ispunjavanju svojih interesa kada pripadnici milicije i vojske gotovo svakodnevno ginu na Kosovu.

U javnosti se strahuje da ce sukobi potrajati dugo, a Srbija nema ekonomske snage da front na Kosovu drzi dugo otvorenim. Cena dosadasnjeg angazovanja je veoma visoka i dnevno se krece od milion DEM do cak dva miliona dolara, zavisno od izvora koji vrse procenu. Podaci o drugim ekonomskim pokazateljima su precizniji. Zvanicno je saopsteno da inflacija u prvih osam meseci iznosi 28 odsto, za koliko su porasli i troskovi zivota. Samo u avgustu, u odnosu na juli, cene su vece za 4,4 odsto i pored toga sto je zelena pijaca pojeftinila. Sve, osim sezonskog povrca je poskupelo: mleko i mlecni proizvodi, ulje, secer, voda, meso, lekovi, telefoniranje...

Na drugoj strani realno su smanjene plate sto se odrazilo na pad majskih penzija (koje se tek sada isplacuju) za 10,3 odsto, dok im je kupovna moc pala za 15,5 odsto. Prosecna penzija sisla je ispod 150 DEM, a kao posledica toga pojavilo se nekoliko novostvorenih penzionerskih organizacija s politickim ambicijama. Naime, na svim dosadasnjim izborima penzioneri su bezrezervno davali svoju podrsku rezimu, dok su njihova deca, odnosno studenti, najdoslednije kritikovali vlast. Postojeca socijalna gibanja kao da najavljuju pomirenje izmedju roditelja i njihove dece, jer rezim vise nije siguran da ce da dobije penzionerske glasove.

Otkazivanje povlastica jugoslovenskom izvozu od strane Evropske unije doveo je do odstupanja u njegovom ostvarivanju. U ekonomskim dokumentima predvidjeno je povecanje izvoza za 28 odsto, ali se iz meseca u mesec ono smanjuje, tako da je u julu izvoz stagnirao sa povecanjem od skromnih pet odsto. Kao posledica toga spoljnotrgovinski deficit narastao je na 2,5 milijardi dolara. Da bi se njegovo povecanje zaustavilo Savezna vlada je uvela redukcije na uvoznoj strani, tako da je otvorena mogucnost za najraznovrsnije spekulacije. Dobijanje uvozne dozvole predstavlja veliku privilegiju, zbog slabo snabdevenog trzista na kome se uvozna roba moze prodati po visokim cenama, pa je zarada enormno visoka. Samo pre nepunih godinu dana Savezna vlada je privelegovani uvoz oznacila kao jedan od glavnih generatora sive ekonomije, koja je dostigla gotovo polovinu vrednosti godisnjeg drustvenog proizvoda. S obzirom da se ona ne oporezuje onda je jasno koliku stetu trpi drzava i korisnici njenog budzeta.

Ovakve ekonomske prilike koriscene su za najavljivanje burne socijalne jeseni. Izgleda da je i sam rezim toga postao svestan, pa je, pored upotrebe Kosova za drzanje tenzije, morao i brzim isplatama penzija i drugih prinadleznosti da kupuje mir. Ekonomisti iz poznate "Grupe 17" dosli su do podataka da je u julu novcana masa povecana za pola milijarde dinara, a u avgustu za jos toliko. Naravno bez pokrica. Racun za naplatu, u obliku povecane inflacije ocekuje se da stigne najkasnije do kraja oktobra, bas kao i prosle godine kada su se posledice novcane emisije, emitovane za potrebe izbora, manifestovale tri meseca kasnije naglim padom dinara na crnom deviznom trzistu.

I pored odstampanih milijardu dinara nelikvidnost nije otklonjena. Tako je Izvrsni odbor Skupstine grada Beograda zatrazio od Beobanke da isplati Gradskoj skupstini 25 miliona dinara, prikupljenih od takse koju gradjani placaju na sve proizvode i usluge za odrzavanje komunalnog sistema. Sva moc, medjutim, koncentrisana je u Vladi Srbije, koja prakticno upravlja srpskom privredom. Potpredsednik Vlade Dragomir Tomic objasnio je da ne treba ocekivati promene u privrednom sistemu, koje ce otvoriti vrata ulaska stranom kapitalu. U nasim preduzecima, naglasava Tomic, govorice se srpski jezik, pokazujuci tako da je patriotizam preci od egzitencije stanovnistva, jer bez stranog kapitala, koji sve manje pokazuje interesovanje za ulaganje u srpsku privredu, nema izgleda da se promeni ovdasnja nepovoljna privredna struktura.

Metalna industrija, koja je nekada radila za celo trziste bivse SFRJ, i bila nosilac privredjivanja u Srbiji vec godinama je potpuno zapustena i neupotrebljiva bez velikih ulaganja. Najbolji primer je fabrika automobila Zastava, koja je nekada proizvodila vise od 300 hiljada vozila, a sada se u njenim pogonima jedva sastavi 10-ak hiljada vozila godisnje. U medjuvremenu ju je napustilo i oko dve hiljade strucnih radnika tako da su u njoj ostali radnici koji bas i nisu vicni proizvodnji automobila. Takvu fabriku Srbija pokusava vec nekoliko godina da proda nekoj stranoj automobilskoj kompaniji, ali interesovanje je vrlo malo. Sve vise se cuju sugestije da fabriku treba pokloniti, pod uslovom da se radnici ne otpustaju.

Invalidna privreda nije u stanju da plati troskove za gas, struju i ostalo, pa cak i stampa koja je naklonjena rezimu upozorava na mogucu nestasicu ovih energenata, sto znaci da Srbiji preti mrak i hladnoca. Strahovanje od toga pokriva se zebnjom koju izazivaju dogadjaji na Kosovu. Tako se nastavlja vladavina rezima koji velikim strahovima otklanja reagovanja stanovnistva na "male" nevolje, i tako odrzava socijalni mir.

Ratomir Petkovic (AIM)