OPSTANAK CIVILA

Kao i svaki oruzani sukob, tako i ovaj na Kosovu kao posledicu imaju suocavanje sa posledicama. U sukobima uvek strada mnogo ljudi, da ne kazemo svi, a u savremenim ratovima najveci stradalnik je nevino civilno stanovnistvo.

Narodi ili generacije naroda koje nemaju iskustvo, ne mogu razumeti do kraja da se rat ne vodi samo usmeravanjem puscanih (i drugih) cevi na protivnicku stranu, koju zeli da unisti ili da nanese direktan fizicki bol neprijateljskoj strani. Kao sto se sada moze videti na Kosovu, a koju godinu ranije videlo se u Hrvatskoj i u Bosni, veliki udeo u ostvaravnju oruzanih ciljeva imaju i takozvane propratne ili komplementarne aktivnosti. Izvedene istovremeno i paralelno sa cisto vojnim akcijama, sa stanovista ratnog prava, takve i slicne aktivnosti izgledaju kao preterana, nekontrolisana ili nedozvoljiva upotreba sile i agresije.

Razmatranje posledica oruzanog sukoba je daleko slozenije kada je on u toku. Zbog nemogucnosti obezbedjivanja pouzdanih izvora podataka i propagande, uvek postoji mogucnost, makar i nesvesno, da se podlegne psihozi i atmosferi velike buke i muzike. Kada je rec o podacima, za vreme jednog takvog stanja kao sto je ovo na Kosovu, one imaju razmere koje zaslepljuju i\ili zaglusuju. Dakle, nije rec samo o preuvelicavanju, nego i o umanjivanju, pa i o potpunom precutkivanju odredjenih dogadjaja i pojava, odnosno podataka.

Posle najnovije srpske ofanzive gotovo nijedan medij ili izvor ni priblizno ne raspolaze (ili ne obelodanjuje) iste podatke o broju albanskih raseljenih lica i izbeglica, a srpska strana, zvanicno uopste ne pominje takve podatke. Strani izvori i mediji uglavnom operisu sa brojkom od 180 do 200 hiljada ukupno raseljenih od pocetka sukoba. To je od prilike podatak koji je bio opsteprihvacen pre nekih tri nedelje od dogadjanja u Orahovcu. Medjutim, isti izvori, poslednjih dana operisu i sa brojkom od oko 70 hiljada raseljenih, kao posledicu sukoba u poslednjih nedelju dana. Albanski izvori, ukljucujuci i politicke partije i udruzenja, najcesce pominju podatak koji se krece izmedju 315 i 350 hiljada raseljenih, ali pominje se i broj od blizu 600 hiljada. Dr. Rifat Bljaku, koji se bavi migracionim pitanjima, procenjuje da trenutno na Kosovu ima oko 580 hiljada Albanaca koji su napustili svoje domove. Na osnovu strucne projekcije, Bljaku kaze da je u kriznim regionima Zapadnog Kosova, pre sukoba zivelo oko 950 hiljada stanovnika.

Neki kosovski gradici trenutno su avetinjska naselja. Etnicki su ocisceni ili potpuno isparaznjeni. To su Decane, Srbica, Glogovac, Stimje, Orahovac, Klina i Malisevo, a delimicno i Suva Reka. Zbog opste situacije, svakodnevne represije i velikih nestasica hrane, usled visemesecne blokade, grad Pec drugi po velicini, posle Prizrena, u zapadnom delu Kosova vec neko vreme ubrzano se prazni. Samo Prizren i Djakovica zadrzali su svoje stanovnistvo i primili vise desetina hiljada raseljenih. Stanovnistvo svih naselja centralnog dela Kosova, Drenice i pogranicnog pojasa sa Albanijom bilo je ili se i sada nalazi u pokretu. Osim Prizrena i Djakovice, u zapadnom delu Kosova nije jos pomereno stanovnistvo vise sela u trouglu Pec - Djakovica -Decane.

Medjutim, u tom delu Kosova sada nema ili gotovo nema koridora i naselja za bezbedniji prolaz i smestaj velikog broja ljudi. Zbog toga je veliki broj raseljenih u stalnom pokretu ili rastrkan po kosovskim sumama. Tek kasnije su neki strani izvori poceli da potvrdjuju podatke iz albanskih izvora, prema kojima je samo u sumama Maliseva bilo ili i dalje ima izmedju 60 i 70 hiljada raseljenih Albanaca. Nema informacija da li se 10 do 12 hiljada raseljenih jos nalazi u jednom tunelu zeleznicke pruge Pristina - Pec kod Kline. Pored malisevske, postoje jos dve velike teritorijalne koncentracije raseljenih pod vedrim nebom. Jedna se nalazi u sumama izmedju Suve Reke, Stimja, Lipjana i juzne Drenice, a druga je u samoj Drenici. Nakon intenziviranja sukoba u Drenici, zbog geografske blizine beskrajne reke raseljenih, uglavnom iz severne Drenice krenule su ka Kosovskoj Mitrovici i Vucitrnu. Smatra se da su u ova dva grada samo za dva - tri dana dosla jos 50 hiljada novih beskucnika. U pravcu ionako prenatrpane Djakovice proteklih dana je otislo novih 30 hiljada ljudi. U Prizrenu utociste je naslo na desetina hiljada ljudi iz Orahovca, Suve Reke i, delom iz Maliseva. Procenjuje se da je u Pristini pristiglo izmedju 40 i 50 hiljada.

Veton Suroi koji gotovo uvek prati americkog posrednika Kristofera Hila u njegovim cestim obilascima terena, izjavio je nedavno za dnevnik Koha Ditore da Albanci nisu na pragu, nego u humanitarnoj katastrofi. Pomoc koja se pruza je kap u okeanu. To medjunarodne humanitarne organizacije pravdaju sukobima na terenu ili kako kazu incidentima koji iznenadno prerastaju u oruzane sukobe. Albanski mediji sve cesce u svojim informacijama tvrde da ima slucajeva da pripadnici srpskih snaga, koji se ne libe da obuku uniforme pripadnika OVK, onemogucavaju slanje pomoci. U pomenutoj izjavi, Suroi je takodje rekao: "Imali smo prilike da vidimo pljackanje i spaljivanje albanskih domova, kako bi se onemogucilo vracanje Albanaca svojim kucama". Albanski izvori tvrde da su u poslednjih pet meseci od pocetka oruzanih sukoba na Kosovu 198 sela srusena ili spaljena u potpunosti, odnosno toliko ostecena da se u njima ne moze vise ziveti. Sva ta sela etnicki su ociscena od Albanaca.

U Prisini ima misljenja da velika nepodudarnost podataka nije samo stvar uobicajenih kasnjenja medjunarodnih organizacija koje su najreferntniji izvor stranih medija. Ima tu, dodaje se, i mnogo politike i diplomatije. Pre svega, predstavljanje problema u javnosti u njegovim pravim dimenzijama zavisi ne samo od cinjenicnog ili priblizno cinjenicnog stanja, nego i od trenutnog stava tih organizacija i najuticajnijih vlada prema problemu uopste. U atmosferi dubokog nezadovoljstva zbog toga "sto medjunarodna zajednica nije reagovala u pravcu smanjivanja patnji i zrtava albanskih civila tokom najnovije srpske ofanzive", u albanskoj javnosti je gotovo na neuvijen nacin vise puta iznosena teza da je to ucinjeno zbog toga sto su posledice ofanzive isle u prilog diplomatiji velikih sila. Umanjivanjem razmera patnji ili njihovim precutkivanjem, procenjuje se dalje, medjunarodne organizacije i mediji pokusavaju da delom umire svoju i savest svojih vlada koje trenutno nisu spremne ili ne znaju kako bar da prekinu tragediju dece, zena i nemocnih ljudi. U svojim analizama Rifat Bljaku dosao je do zakljucka da preko 91 odsto albanskih zrtava u dosadasnjem toku sukoba su civili koji nisu bili pripadnici OVK odnosno naoruzani pripadnici albanskog ustanickog pokreta.

Na Kosovu vec od kraja maja zrtve su samo statisticke velicine. Istovremeno, trenutno niko ne moze reci koliki je tacan broj ljudi poginulih u dosadasnjem toku rata. Pristinski odbor za ljudska prava ima u svojim evidencijama oko 500 ubijenih Albanaca. Medjutim, stalno se pronalaze nova tela. Sumnja se da u rusevinama kuca, sklonistima i na drugim mestima gde albanske organizacije nemaju pristup ima jos neotkrivenih albanskih zrtava. Albanske organizacije duboko sumnjaju u podatke i informacije o sahranama koje su izvrsile same srpske policijske vlasti. Ako nemaju sta da kriju, zasto se ne dozvoljava da ih sahrane njihovi sunarodnici? To je njihovo najcesce pitanje. Osim toga, izrazavaju se velika strahovanja za sudbinu nestalih. Albanski i neki strani izvori o njima imaju otprilike iste podatke. Smatra se da se njihov broj krece izmedju 500 i 600, od kojih je od 50 do skoro 130 trebalo bi da su Srbi.

Posle Decana, mnoga strahovanja albanskih izvora u pogledu sudbine ljudi vezuju se za sukob kod Orahovca. Srpski zvanicni ili poluzvanicni izvori isprva nisu pominjali orahovacke albanske zrtve, zatim su poceli da govore o nekolicini, stigli do nekoliko desetina i stali na oko 50 ubijenih "terorista", od kojih, kako je zvanicno izjavljeno, osim pet, sve je sahranila policija - onako kako nalazu propisi. Pristinski odbor za ljudska prava ima spisak od oko 60 ubijenih Albanaca u Orahovcu i poduzu listu nestalih. Ova strahovanja pojacavaju izjave ocevidaca o tome da su u Orahovcu srpske snage ubile izmedju 200 i 300 Albanaca. Sekretar pristinskog Odbora za ljudska prava Bedzet Salja kaze da se na osnovu podataka o starosti i polu evidentiranih zrtava sasvim pouzdano moze zakljuciti da vecina njih nisu bili pripadnici OVK, odnosno nisu mogli pripadati bilo kakvim albanskim oruzanim grupama.

Povodom napisa o postojanju masovnih grobnica, Salja izjavljuje da Odbor "ne moze ni da potvrdi ni da odbaci takve pretpostavke", ali podseca na izjave ocevidaca o "transportovanju bezivotnih tela traktorima i kamionima u Prizren i u Orahovac". Pre neki dan i Natasa Kandic iz Fonda za humanitarno pravo sa sedistem u Beogradu u radio emisiji "Glas Amerike" ponovila je slicno - da ne moze da potvrdi da masovne grobnice postoje, takodje isticuci da je veliki broj ispitanika na terenu koji su govorili o velikom broju zrtava! Odgovor na pisanje nemackih i austrijskih listova o postojanju masovnih grobnica reagovale su opstinske srpske vlasti u Orahovcu koji su domacim i inostranim novinarima odgovarali na brojna pitanja. Bozidar Filic, pukovnik MUP-a Srbije tvrdio je da je "pronadjeno" 58 tela, od kojih je pet predato porodicama, 11 sahranjeno na prizrenskom groblju, tri tela na mestu gde su i poginuli, dok je 40 tela sahranjeno na muslimanskom groblju. Novinari, koji su imali prilike da vide to mesto prenose da su na humkama mogli da izbroje (zbog konfiguracije terena) 33 do 40 drvenih stapova na kojima su pisala imena, brojevi, inicijali ili su jednostavno bili neobelezeni. Ipak u albanskim sumnjama nezaobilazno je ukazivanje da su grobovi ili grobnica otvoreni nadomak deponije smeca u blizini groblja.

U vezi sa ovim, veliku paznju je izazvala najveca moguca hitnost u reagovanju posmatraca Evropske Unije, odnosno diplomata stranih ambasada u Beogradu. Istog dana kada su neki evropski listovi objavili izvestaje o postojanju masovnih grobnica, posmatraci su posetili Orahovac, odnosno mesto gde je sahranjen jedan broj albanskih zrtava. Oni su izdali saopstenje da nema dokaza o postojanju masovne grobnice. Ostaju samo najave da ce se ovo pitanje i dalje istrazivati...

AIM Pristina Fehim REXEPI