GENERALSKA REC NIJE NA CENI

Zasto se ne veruje vojnim saopstenjima

AIM, BEOGRAD, 31. 7. 1998.

Poslednje pogibije jugoslovenaskih vojnika-petorica za dva dana 29. i 30 jula- u pogranicnom pojasu Jugoslavije i Albanije, ponovo su izazvale proteste i nezadovoljstva roditelja i obnovu zahteva za povlacenjem vojnika iz kosovskog sukoba. Niko vise ne veruje vojnim saopstenjima, ali ni vojne staresine ne odustaju u javnim nastupima od frazetina koje ne drze vodu. I dalje vazi izjava generali nas obmanjuju koju je proslog meseca jedna ocajana majka ciji sinovi sluze vojni rok na Kosovu, izgovorila pred TV kamerama. Zasto se vojsci ne veruje?

Ovogodisnju martovsku klasu regruta prispelih u Beograd, od kojih su izvesno neki prekomandovani i na opasne kosovske polozaje, general Ljubisa Stojimirovic je pozdravio plamenom patriotskom besedom: "... Pred nama i nad nama je mnogo tudjih interesa i necasnih pritisaka, mnogo iskvarenih i zlih namera i mracnih ciljeva, previse terorizma, pretnji i lazi. Svemu tome sto je mracno danas se dostojanstveno suprotstavljamo strojem nasih mladih vojnika koji predstavljaju nas nacionalni ponos, snagu i upozorenje svima koji imaju lose namere i mracne ciljeve prema nasoj zemlji i slobodi..."

Po generalu dakle ispada da se vojnici utrkuju ko ce pre na Kosovo. Daleko od toga! Nije malo onih vojnika koji bi cak i dezertirali iz jedinica na Kosovu samo da smeju i da mogu, a roditelji im opet kopaju i nogama i rukama ne bi li nekako izvukli svoju decu iz kosovskog vrtloga. Osim sto roditelji (jednako kao i njihovi sinovi) ne vide da je igde iko jasno definisao cilj koji bi bio vredan zivota njihove dece u sukobima na Kosovu, i osim drugih valjanih razloga slabe motivacije "naseg naroda" za ratovanje u juznoj srpskoj pokrajini - oni (roditelji vojnika) mnogo sta ne mogu da oproste generalima, a ponajpre to sto ih salju od nemila do nedraga i nikako da im ponude punu istinu o polozaju regruta na Kosovu u ovom casu. Tako su, na primer, pred kraj proslog meseca, roditelji bili zapanjeni cinjenicom da je pred zgradom Ministarstva odbrane "nadlezni general" Gradimir Zivanovic naprosto ignorisao zahteve roditelja da im se odgovori kako je moguce da su im deca bezbedna, a sa Kosova im se vracaju u limenim sanducima! Pokazujuci kaziprstom na generala, jedan vidno uzbudjeni otac skoro da je vikao iz punog glasa: "Ne sluzi vam na cast da nas zamajavate dvosmislenim odgovorima, jalovim i protivurecnim saopstenjima kojima niko vise od nas ne veruje!".

Jedna od osnovnih protivurecnosti odnosi se na sam angazman Vojske Jugoslavije u krvavoj kosovskoj zbilji. Uvodnicar nedeljnika "Vojska" nedavno zakljucuje svoju tezu o involviranosti VJ u sukobe na Kosovu: "Vojska Jugoslavije, dakle, nije ukljucena u suzbijanje terorizma na Kosmetu. U to svako dobronamenran moze da se uveri..." Iako je ta tvrdnja u najmanju ruku neozbiljna, iako ona najvise stete moze da nanese upravo ugledu Vojske Jugoslavije (ugledu koji generali cesto kao stit stavljaju ispred sebe!), ona je i nadalje viskofrekventna u oficijelnoj (vojnoj i civilnoj) komunikakciji u Beogradu, bas kao i u medijima na usluzi rezimu Slobodana Milosevica. Doduse, teza je ponesto modifikovana, sto je potvrdio i potpredsednik Skupstine Srbije Dragoljub Stamnekovic izjavivsi 21, juna u Nisu: "Potpuno je izvesno da jedinice Vojske Jugoslavije ne ucestvuju u sukobima sa siptarskim teroristickim bandama. Naravno, na svaki napad Vojska je uzvracala, a u cilju samozastite uzvracace i ubuduce!".

Prema zvanicnom saopstenju Informativne sluzbe Generalstaba, sve se zbilo po slicnom "scenariju" i u onoj nesreci kada su 29. maja poginuli vojnici Vojkan Matic i Dusan Tadic i vodnik Dragan Ignjatovic, a ranjeni vojnik Zarko Milosavljevic i potporucnik Vladica Djordjevic: "U energicnom odgovoru pripadnika Vojske Jugoslavije razbijena je teroristicka grupa i uhvaceno 11 terorista". Ni u jednu logiku ne mogu da se smeste - prvo, oficijelna tvrdnja da su pomenuti vojnici i staresine stradali "od dejstva teroristicke mine" (koje, kakve?) i to u "sirem rejonu karaule Morina" (sta znaci siri rejon?), i drugo, takodje oficijelna tvrdnja da je granica prema Albaniji, dakako s ove strane, bezmalo hermeticki zatvorena, iza koje je izjave svoj autoritet zalozio i sam general-pukovnik Dragoljub Ojdanic, zamenik nacelnika Generalstaba VJ.

Milanka i Zarko Perin iz Zrenjanina u martovskom su kontigentu poslali sina u vojsku "preko veze" (eto sad i to!), posto je godinu dana pre svojih vrsnjaka zavrsio skolu, a zaposlenja niotkud (beogradski magazin "Duga"). Posle nekog vremena javio im se (i to posredno) iz Peci, uz vapaj da ga "vade odande kako znaju i umeju". U ovoj neprilici niti mnogo znaju, a jos manje mogu, pa kucaju na mnoga, najvise na vojna vrata. Medjutim, jedno ih je razocarenje i docekivalo i ispracalo, pri cemu Zarka "najvise boli to sto je potpuno jasno da se deca klasiraju. Siromasna i radnicka deca salju se na Kosovo, a tamo nema dece raznih funkcionera. Oni su uspeli svoju decu da sklone, ili da ih oslobode vojske, ili da ih smeste u neku sigurnu kasarnu u Srbiji..."

Vrhunac cinizma vojnog sadrzan je u saopstenju VJ u kojem se roditeljima preporucuje da ne protestuju na ulicama, jer da se na taj nacin "javno izlazu nepotrebnoj manipulaciji i politizaciji"! A da bi valjda koliko-toliko umirili roditelje, genrali su im toboze otvorili telefonsku liniju u Pristinskom korpusu. Pogoditi, medjutim, kad je linija slobodna ravno je dobitku na lutriji, tvrde oni roditelji koji su uzaludno okretali broj 038/24-688.

U jwku najvecih borbi na Kosovu general Gradimir Zivanovic je saopstio javnosti da je nacelnik Generalstaba VJ odlucio da se u kosovske garnizone ubuduce ne upucuju regruti koji "nisu zavrsili osnovnu obuku"! Zdrav razum namece jedini zakljucak: do sada su se "u vatru" na Kosovo slali i nedovoljno pripremljeni i vojnickom zanatu nenauceni decaci, sto se sve do danas pred "svojim narodom" pokrivalo sveprisutnom vojnom tajnom.

Neke sondaze javnog mnjenja u nas zaista su pokazivale stanovito poverenje gradjana u Vojsku Jugoslavije, vece nego sto su ga imali u druge "institucije sistema". Eskalacijom nasilja na Kosovu, to je poverenje iscurelo slavinom pukovnicke i generalske rigidnosti, konzervatizma, pa i neukosti. Tesko da ce vise da pali njihova omiljena fraza kako je Vojska Jugoslavije "narodna vojska". Doduse, jeste narodna samo po sistemu opste vojne obaveze. Ali, posto Vojskom komanduju generali i kandidati za generale kojima je cinove i visoke vojne polozaje darivao Slobodan Milosevic, izvesno je da ce Vojska braniti njegov rezim, a ne ni drzavu, ni otadzbinu, ni narod.

Stipe Sikavica (AIM)