ALBANIJA: RAT KORIDORA

Albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo je verovatno bio zapanjen kada je njegov grcki homolog Pangalos izvukao iz dzepa savijeni papir i pruzio ga drugoj strani za stolom. Protokol posete grckog ministra Tirani nije predvidjao ovu pojedinost. Ipak, Pangalos je bio taj koji je rasprsio cudjenje prisutnih, objasnajavajuci sadrzaj pisma koji je poslao i nekim drugim ministrima inostranih poslova na Balkanu.

Pangalos je prezentirao zvanicnoj Tirani poslednju inicijativu Grcke o izgradnji koridora komunikacija koji predvidja da ide duz zapadne obale poluostrva, iz grckog grada Igumenica, preko albanske teritorije do italijanske luke Trst. Dalmatinski koridor, tako se vec zove projekat transbalkanskog autoputa, ocekuje se da ce kostati oko tri milijarde dolara, fondovi koji ce se traziti u Briselu, upravo tamo gde je Grcka u stanju da izvrsi svoj jak marketing kod evropskih partnera, koji su do sada placali racune gradnje glavnih grckih autoputeva. Prezentirajuci Dalmatinski koridor, Pangalos je albanskim zvanicnicima rekao da sve to treba sagledati u detalje i pre svega, potebno je strpljenja do konkretnog ostvarenja projekta.

Albanski odgovor za Pangalosa bio je brz i pozitivan. Prvo Milo, a kasnije i premijer Nano, izjavili su sefu grcke diplomatije da smatraju pozitivnim projekat koji bi povezao u komunikacijsku vezu zapadni deo Balkana. Sada vec familijarizovani terminom "koridor", Nanou i Milou nije bilo shvataiti, za sada samo na papiru, sta znaci mogucnost sto skuplje prodaje geostrateskog polozaja njihove zemlje - kako se cini i poslednji pojas spasavanja zemlje koja se nalazi na pragu ekonomskog bankrotstva.

Famoznom koridoru br. Osam, koji vec nekoliko godina pobudjuje nade kod tri miliona Albanaca, pridodat je tako jos jedan projekat koji primenjen do kraja, trebalo bi da transformise hermeticku teritoriju Albanije u jednu zonu snaznog tranzita koja bi povezivala Centralnu Evropu sa bazenom Sredozemlja. Veoma lep san da bi bio istinit, ali koji ima za Albance dimenziju poslednje nade.

Istorija koridora preko teritorije Albanije datira jos pocetkom '90-tih godina, kada je u zapadnim kancelarijama pocela da se razmatra ideja povezivanja sa trzistima Istoka, preko puteva komunikacije koje bi prolazile preko Balkanakog Poluostrva. Rec je o izgradnji putne, zeleznicke i telefonske mreze koje bi obezbedjivala protok roba, ljudi i informacija, ozivaljavajuci tako drevne puteve koji su nekada povezivali evropski kontinent sa azijatskim. Americki entuzijazam da se ostvari ambiciozan projekat stavio je u iskusenje veci deo balkanskih vlada, cije su zemlje tek izasle iz komunisticke vladavine. Ovaj period je koincidirao isto tako sa pocetkom krvavog konflikta u bivsoj Jugoslaviji, koji je privremeno blokirao planove za konkretnu primenu te ideje, ali je snazno podvukao ono sto bi trebalo da bude i jedan od glavnih motiva koji podstice zapadnjake za obuhvatanje Balkana u ovu titansku inicijativu - izbegavanje kriza posredstvom povezivanja i komuniciranja sa ostalim delom sveta. Ne vise bure baruta, vec jedan medjukontinentalni komunikacioni cvor - to je jasno naznaceno stremljenje zapadnjaka na Balkanu, a sto, cini se za sada, vise lici na neku utopiju.

Kada je ideja o koridoru Osam bila vec u fazi konkretizacije, posebno posle potpisivanja 1995. godine u Njujorku Sporazuma izmedju predsednika Albanije, Makedonije, Bugarske i Turske o izgradnji koridora u prisustvu i americkog predsednika Klintona, Albanija je bila primorana da prevazidje regionalna rivalstva. Bila je Grcka ta koja je od pocetka najvise istrajavala da koridor prolazi preko luke u Igumenici, na severozapadnom delu zemlje. Uporedjeno sa varijantom albanske luke Drac, koja se nalazi nasuprot obala Italije, ova varijanta je dodavala oko 600 kilometara pocetnom projektu. Nezna se kakva bi bila sudbina albanskog dela koridora Osam, kada Amerikanci i Italijani ne bi istrajavali na pocetnom projektu. To iz razloga sto je grcki pritisak u Briselu, tamo gde ce se i dodeliti fondovi, bio veoma velik u poredjenju sa slabim albanskim glasom, koji nikako nije mogao probiti vrata EU. Kasnije je Atina zatrazila da se jedan ogranak koridora Osam produzi od albanske granice prema Solunu, ideja koja nije ni prihvacena niti je bilo protivljenja. Ipak, sve to pripada proslosti i sada Atina mora da pozuri da ostane u velikog geostrateskoj igri koju Zapad igra u regionu. 28. februara ove godine, evropski komesar Van den Bruk, presekao je u primorskom gradu Dracu, vrpcu u znak pocetka radova na Osmom koridoru. Polazeci od nove luke u Albaniji, projekat ce se zavrsiti na obalama Crnog mora, u bugarskoj luci Varna, oko 2020 godine.

Tirana je veoma mnogo posvetila paznje koridoru Osam i ubrzavanje njegove izgradnje bila je tema razgovora i izmedju albanskog predsednika Meidania i turskog Demirela, tokom posete ovog poslednjeg Tirani. I, nije proslo ni nedelju dana, Pangalos se spustio sa grckog Olimpa sa novim planom u dzepu. Nije to prvi put da je Tirana primorana da manevrise izmedju Grcke i Turske. Aktuleno, odnosi sa ova dva nervozna suseda su odlicni, ali uvek treba biti pazljiv da praveci jedan korak sa drugima, ne zaostane onaj drugi. Rat koridora ili trzista izmedju Ankare i Atine, u stvari ide u prilog Tirani, koja kako se cini preferira da kaze Da i jednom i drugom projektu.

Predlog o dalmatinskom koridoru koji je Pangalos predstavio Milu, predstavlja jos jednu primamljivu ponudu za vladu u Tirani. Sam nacin na koji je on predstavljen u drzavnim medijima pokazao je da je to bila jedna "sargarepa", bacena u pravo vreme albanskoj javnosti, koja je u stresu od brojnih ekonomskih teskoca i sve opipljivijoj opasnosti od nezeljenog rata sa Beogradom. Sada kada vec malo ko verije u velike projekte izgradnje autoputeva ili pak izgradnje hiljade apartmana za stanovanje, predlozi obznanjeni po ovoj liniji imaju malo efekta. Ipak, ideja jedne infrastrukture koja bi povezivala turisticki Jug sa izolovanim Severom, jos uvek primamljuje i budi nade.

Aktuelno, potreban je dan pitovanja da bi se preslo od granice sa Grckom na Jug, prema Crnoj Gori na Severu. To iz razloga sto albanski putevi na mnogim mestima lice na uske i nerasprostrte staze koje prolaze preko jednog vijugavog planinskog reljefa. U uslovima jedne snazne arterije u obliku autoputa, ovo putovanje bi se osetno reduciralo, olaksavajuci tako komunikaciju Severa Grcke sa zapadnim delom Balkana. Ali i posebno obezbedjujuci kopneni prelaz u pravcu Centralne i zapadne Evrope, koji je nedostajao Atini tokom 40 godina, tj., sve vreme dok je njena granica sluzila kao sanitarni kordon izmedju socijalistickog kampa i zapadnih zemalja. S druge strane, predlazuci jedan koridor koji bi se ukrstao na albanskoj teritoriji sa drugom arterijom koja ide ka Crnom moru, Grci zele da smanje konkurenciju koju ce stvarati luka u Dracu u Srednjoj Albaniji lukama u Severnoj Grckoj.

Ipak, ubedjena da vise dobija nego sto gubi od ukrsatanja koridora, Tirana je pozitivno odgovorila na ideju Pangalosa o dalmatinskom koridoru. Sada Nanou ostaje samo da ceka da Simitis izvuce iz kase EU milijarde kojima ce se graditi veliki autoput prema Trstu i kojim ce se asfaltirati oko 300 kilometara puta u njegovoj zemlji.

AIM Tirana Ilir PACO