Zaustavljena ratifikacija sporazuma

U Sloveniji su ponovo u prvom planu ne bas dobri odnosi sa Hrvatskom.

Ljubljana, 29.7.1998

Poslednji, cetvrti zajednicki sastanak slovenacko-hrvatske diplomatske komisije za granice pokazao je da su odnosi izmedju Ljubljane i Zagreba daleko od dobrih. Uprkos (pocetnim) optimisticnim saopstenjima za javnost, slovenacko Delo je objavilo nezvanicnu informaciju da su se pregovaraci - dr Hrvoje Kacic, sa hrvatske strane, i predstavnik Slovenije diplomata Peter Tos - tokom sastanka "uglavnom svadjali".

Drugim recima, pregovaraci su posle dvogodisnje pauze iskoristili priliku da ponovo "procesljaju" inventar spornih pitanja; to je bilo sve sto su uspeli da urade.

Najvise nesuglasica bilo je, uobicajeno, oko definisanja granice; poznato je da su na kopnenom delu ostale cetiri "problematicne" tacke, izmedju kojih je i neresen status granicne crte kod Hotize. Nista manji problem nije ni odredjivanje granice na moru, u Piranskom zalivu. Medjutim, svi slovenacki zahtevi, od slobodnog pristupa medjunarodnim vodama do prava upravljanja celim Piranskim zalivom - ostali su neprihvatiljivi za Hrvatsku. Iako je bilo zanimljivih ideja: predstavnik hrvatske IDS Damir Kajin predlozio je, na primer, da do konacnog dogovora oko Piranskog zaliva Slovenija zadrzi pristup medjunarodnim vodama u Jadranu, a da obe drzave zajedno upravljaju Piranskim zalivom...

Krsko tuzi Hrvatsku

Tokom poslednjih dana su se nesuglasicama oko sudbine Piranskog zaliva, Trdinovog vrha (Sv. Gere), cetiri sela na Krasu, Hotize... pridruzile i ostale neuralgicne tacke iz komsijske zaostavstine. I dok lokalni slovenacki mediji izvestavaju o novom pomorskom incidentu u Piranskom zalivu, gde su hrvatski inspektori ponovo zabranili plovidbu jednom slovenackom brodu, dnevnici u prestonici usredsredili su se na zaostravanje sukoba oko nuklearne elektrane Krsko.

Sve je pocelo natezanjima na temu "ko kome duguje novce", da bi zavrsilo saopstenjem za javnost (rukovodstvo nuklearke) da je kod nadleznog suda u Sloveniji ulozena tuzba protiv Republike Hrvatske zbog nepodmirenih dugova za isporucenu, a neplacenu struju. Na sta je hrvatska strana uzvratila kako se clanovi hrvatskog dela poslovodnog odbora ne slazu sa slovenackim planom za modernizaciju nuklearke. Jasno, ceo zaplet ima dve strane. Tako hrvatski ministar privrede Nenad Porges tvrdi kako mu "na pamet ne pada da od hrvatske elektroprivrede (HEP) zahteva isplatu hrvatskog dela za takozvanu razgradnju nuklearke, pa da onda nasim parama raspolazu u Sloveniji".

Slovenija ne krije da u datoj situaciji ima potpuno drugacije misljenje; Hrvatskoj prebacuju da zeli da se docepa jeftine struje, dok sve probleme u vezi nuklearnog otpada i ostalih "nekomfornih" strana proizvodnje nuklearne elektrike - galantno prepusta slovenackom partneru. Zato je predsednik privrednog poslovodnog odbora Ivo Banic u ime zastite slovenackih interesa izjavio kako je snaga nuklearke zbog starosti vec umanjena za oko 0,8 odsto te da ce Slovenija biti prisiljena da potpuno zatvori NE Krsko, ukoliko se takav trend nastavi. Ukratko, Sloveniji je to bio dovoljan razlog da uprkos protivljenju Hrvatske na svoju ruku podigne kredit za obnovu nuklearke Krsko, tezak 130 miliona nemackih maraka. Sto je razljutilo hrvatsku stranu, koja, prema slovenackim podacima duguje Sloveniji za potrosenu struju vec oko 26 miliona nemackih maraka.

Nije se dugo cekalo na odgovor Zagreba "da Hrvatska glatko moze da se odrekne tih 14 odsto elektrike koju nabavlja iz Slovenije", te da je HEP spreman cak i za najavljeno slovenacko iskljucenje struje, tako sto ubrzano gradi dalekovode prema Madjarskoj.

Zaostravanje

Kao da sve to nije bilo dovoljno, ulje na vatru doliva otkrice da su hrvatski ribari mreze za gajenje skoljki smestili u "slovenackom" delu Piranskog zaliva. Protiv-udarac stize sa neocekivane strane, iz redova Narodnjacke partije brace Podobnik, inace Drnovsekovog koalicionog partnera u vladi, koja je odlucila da u parlamentu blokira ratifikaciju sporazuma o pogranicnoj saradnji, sporazuma koji su obe strane svecano potpisale pre godinu dana. Pomenutom sporazumu sada pojedini slovenacki pravnici - medju njima i predsednik Vrhovnog suda Mitja Deisinger - zameraju da prejudicira kako kopnenu, tako i granicu na moru sa Hrvatskom. Stoga Narodnjacka partija zvanicno trazi da slovenacki Ustavni sud preispita ustavnost navedenog sporazuma sa Hrvatskom, pre ratifikacije.

Najnovija prepucavanja izmedju Ljubljane i Zagreba nisu pohvalna, ni sa medjunarodnog stanovista; Slovenija je, u poredjenju sa Hrvatskom, do nedavno delovala kao ozbiljan i pouzdan partner, koji u parlamentarnoj proceduri ne odbacuje vec potpisane sporazume. Prema statistici slovenackog Ministarstva za spoljne poslove od trideset i pet sporazuma, potpisanih izmedju Slovenije i Hrvatske, u ovom trenutku je vazecih samo sestnaest; jednostavno, mnogi svecano potpisani sporazumi nikad nisu docekali ratifikaciju.

Primera radi - 61 odsto sporazuma sklopljenih izmedju dve drzave do

1. godine nikad nisu postali vazeci ili su suspendovani zbog otkaza hrvatske strane. Poslednjih godina je taj procenat popravljen, iako situacija ni danas nije pohvalna, posto su svi otkazani sporazumi bili prilicno znacajni: sporazum o platnom prometu sa Hrvatskom, potpisan 29.10.1991. godine nikada nije postao punovazan, a Hrvatska je 1994. godine otkazala cak i njegovu privremenu upotrebu. Slicno je bilo i sa sporazumom o privrednoj saradnji, svecano parafiranim 06.02.1992. godine u Zagrebu, koji takodje nikada nije ratifikovan. Umesto njega je kasnije na nivou vlada potpisan manje precizan sporazum o privrednoj saradnji. Suspendovan je i protokol o saradnji Slovenije i Hrvatske na podrucju skolstva, potpisan 10.09.1992. godine u Ljubljani. Ni zajednicka izjava o formiranju podrucja slobodne trgovine, potpisana 07.02.1994. godine u Zagrebu, nikada nije dozivela proveru u praksi...

Posto bar jedna trecina sklopljenih medjudrzavnih sporazuma nikada ne dozivi svoju ratifikaciju u parlamentu (bilo jedne, bilo druge strane) pojedini komentatori poslednje zadrzavanje Sporazuma o pogranicnoj saradnji navode kao dokaz o formalno dobrim, a zapravo veoma losim odnosima izmedju Slovenije i Hrvatske.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)