STANJE NA TERENU DIKTIRA POLITIKU

Od petka se na Kosovu vode se najtezi oruzani sukobi najtezi od njihovog pocetka pre nekoliko meseci. To je neka vrsta druge srpske ofanzive, posle one koja je bila izvedena krajem maja i prvih dana juna, kada je etnicki bio ociscen i srusen gradic Decane, sa desetak sela uz granicu sa Albanijom. Iako je bila mnogo sira, jedino Decane sa delom okoline moze se, sa srpskog stanovista, uknjiziti kao uspeh. U svim drugim pravcima ona je pretrpela vojni neuspeh. Pre svega nisu bili deblokirani magistralni putevi Pristina-Pec i Mitrovica-Pec, niti je ostvaren cilj razbijanja kompaktnosti teritorije pod kontrolom OVK, odnosno izolovanje Drenice od regiona Decane-Djakovica, u kojem je albanski ustanak takodje bio masovan, ali jos nedovoljno konsolidovan i organizovan u vojnom smislu.

U medjuvremenu, znacajno su se prosirile teritorije pod kontrolom OVK. Stvoren je novi, veoma znacajan vojno -politicki prostor albanskog ustanickog pokreta, sa centrom u Malisevu, a u blokadi se nasla i znacajna juzna magistrala Pristina-Prizren, u delu izmedju Stimlja i Suve Reke. Ona povezuje Pristinu i kosovsku ravnicu sa Prizrenom i Djakovicom, koji su najznacajniji urbani i istorijski centri na jugu zapadnog Kosova. Blokirani deo ove saobracajnice prolazi juzno od Golesa, gde se nalaze vojno-civilni aerodrom i, kako se pretpostavlja, jedna od najvecih vojnih baza jugoslovenske vojske.

Otprilike to je vojni i politicki okvir koji odredjuje primarne ciljeve sadasnje vojne ofanzive. Koliko se moze videti, prvi pravac je saobracajnica Pristina-Pec. U tom pravcu sukobi se vode na tri mesta. Kod Lapusnika, 25 kilometara zapadno od Pristine, zatim na sredini puta, kod Kijeva i desetak kilometara dalje u pravcu Peci, kod Kline. Albanski izvori izvestili su u nedelju da je za probijanje blokade kod Lapusnika jugoslovenska vojska angazovala izmedju 80 i 110 tenkova i da ga je od tada pod njegovom kontrolom. Vec sutradan srpski izvori su govorili da je ova putna deonica u "potpunosti deblokurana i da tehnicke ekipe rade na ciscenju puta od barikada", dok albanski izvori prenose da se borbe vode kod drugih punktova. Drugi pravac je region magistrale Pristina-Prizren, u delu koji prolazi kroz planinski prevoj Qafa e Dulës, preciznije kroz Caraljevsku klisuru. Osnovni oblik borbe, bar do nedelje, ovde je bilo intenzivno granatiranje albanskih sela i pozicija OVK-a. Treci pravac je put Kosovska Mitrovica-Pec. Ali, on se samo uklapa u sadasnju ofanzivu, jer se za blokirani deo te saobracajnice izmedju sela Gornja Klina i Rudnik teski oruzani sukobi vode vec mesecima. Albanski izvori navode da je tamo, u veoma uzanom prostoru borbi, bilo angazovano 30 do 40 tenkova.

Sva tri putna pravca presecaju zapadno Kosovo horizontalno: na sredini, na jugu i na severu. Kao sto se tvrdi, vojska je angazovala snage velike vatrene moci. Ukoliko, posle nedavnog ucvrscenja u Orahovcu, ostvari postavljene ciljeve (deblokadu pomenutih putnih pravaca) Beograd ce se naci u velikoj vojnoj, politickoj i psiholoskoj nadmoci. Izolovace se Drenica i bice preseceno Zapadno Kosovo, odnosno razbice se kompaktnost teritorije pod kontrolom OVK. U izolaciji ce se naci centar OVK-a

• Malisevo, koji opkoljen gotovo sa svih strana nece moci vojnicki da se odrzi.

Zbog sirine ofanzive i angazovanja velikih vojnih potencijala sa obe strane, nedovoljno je da se stvori nova slika na terenu. Medjutim, moze se zakljuciti da na Kosovu do ovih nisu vodjeni rizicniji oruzani sukobi koji, zavisno od ishoda, jednoj ili drugoj strani u daljem toku rata mogu doneti znacajne vojne, politicke i psiholoske prednosti.

Za ocenjivanje sadasnje srpske ofanzive i za razumevanje daljih tokova na kosovskim ratnim popristima od sustinskog znacaja je bitna razlika izmedju sadasnje i prethodne ofanzive. Rec je o direktnom ucescu vojnih jedinica u oruzanim operacijama. Neki albanski izvori procenjuju da oko 90 odsto potencijala, ljudskih i tehnickih angazovanih u sadasnjoj ofanzivi pripadaju jugoslovenskoj vojsci. Tokom i posle majsko-junske ofanzive, Beograd je odlucno odbacivao tvrdjenja o umesanosti vojske u tim operacijama, iako je njeno ucesce, bar delom, bilo ocigledno. Sada se ta cinjenica ne prikriva. Horonicari kosovske zbilje smatraju da je predstavljanje cele operacije kao odgovor vojnih jedinica na napade pripadnika OVK veoma neubedljivo opravdavanje direktnog angazovanja vojske u kosovskim sukobima. Jasno, kazu neki od njih, da je rec o unapred pripremljenoj operaciji ciji su osnovni ciljevi vojno slamanje i politicko marginalizovanje OVK unutar albanskog pokreta, ali i kao eventualnog partnera Beograda i svetske diplomatije. Direktno ukljucivanje vojske u kosovskom sukobu, nedvosmisleno pojasnjava neke veoma znacajne stvari za dalji razvoj kosovske krize. Vise nece biti dilema oko toga da li se na Kosovu dogadja rat i kakva je priroda tog rata. Pored ostalog, silom prilika fakticki se priznaje da je rec o unutrasnjem ratu u kome se kao ratujuca strana namece protivnicka organizovana naoruzana sila. Na polju propagande nece vise biti ubedljivosti u kvalifikovanju OVK, odnosno albanskog ustanickog pokreta kao teroristicki, nacisticki, fasisticki ... pokret.

Politicki procesi unutar albanskog pokreta razvijaju se pod senkom dogadjaja na terenu. I pored nedavnog konstituisanja kosovskog Parlamenta, jos nije razresena dilema Parlament ili opstealbanski Nacionalni savet. Albanski pokret je tesko podeljen oko toga, ali na politickoj sceni dominiraju Rugova i politicka grupacija koja se zalaze za delovanje Parlamenta kao drzavne institucije. Ova podela na povrsini je veoma neuverljiva, jer su i jedni i drugi za nezavisnu kosovsku republiku. Dakle, nije rec o politickim opredeljenjima. U sustini, rec je o uverljivosti u istrajanju na tim opredeljenjima, odnosno o tome koliko je uverljivo angazovanje suprotstavljenih strana da ce sredstvima za koja se zalazu u svojim programi, ostvariti kosovsku nezavisnost. Barometar raspolozenja u tom smislu je pojava i sirenje albanskog ustanickog pokreta.

Objavljivanjem svog prvog dokumenta, Deklaracije, u ove tokove ukljucio se i kosovski Parlament. Ovaj gotovo jednopartijski organ u kome dominiraju poslanici Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, izabran je na izborima 22 marta. Jedan broj partija, ukljucujuci i Demacijevu, bojkotovali su te izbore. Protiv su bili i ilegalni, Narodni pokret Kosova, koji je osnovao OVK, zatim neki delovi OVK, rukovodstvo Unije albanskih studenata i Udruzenje albanskih politickih zatvorenika. Ove organizacije i udruzenja, ukljucujuci i novoosnovani Albanski demokratski pokret Rexhepa Qosje i Hydajeta Hysenija koji se otcepio od Rugovinog Demokratskog saveza, osporavaju rezultate izbora i ne priznaju Parlament. Istovremeno, sve one smatraju se bliskima ili jedva prikriveno podrzavaju OVK.

Otprilike, to je nastavak stare linije podele izmedju pristalica pasivnog i aktivnog nenasilnog otpora s tim sto je srazmerno jacanju OVK slabila moc i jedinstvo Rugovine grupacije. Do pre nekoliko nedelja, Rugova je izrazavao pretenzije da kao predsednik Republike Kosova stavi pod svoju kontrolu OVK, te je to pokusao putem Parlamenta.

Uprkos dubokih podela koje trenutno onemogucavaju bilo kakav oblik saradnje, dakle ni minimum unutaralbanske politicke koordinacije, ne bi se moglo reci da su izgubljene sve sanse za postizanje minimuma unutaralbanskog jedinstva. Da li ce se iskoristiti te sanse zavisice od racionalnog ponasanja obe, a ne samo jedne strane. U ovom trenutku to znaci da svi treba da se odreknu monopola ili ambicija za monopolom i da prihvate odnose partnerstva. U tome prvi na potezu trebalo bi da budu oni koji su dominirali i, u nesto manjoj meri, i sada dominiraju na takozvanoj albanskoj politickoj sceni.

Eventualno formiranje vlade samo uz ucesce parlamentarnih i drugih stranaka koje nisu bojkotovale izbore od 22. marta, opasno bi produbilo i zaostrilo rascep. U tom slucaju bice osporena i vlada zbog cega se moze desiti da kosovski Albanci dobiju dve vlade. Iako hendikepiran, Parlament tu moze da odigra presudnu ulogu. Ne moze menjati svoj sastav, ali moze se postaviti tako da isprva bude politicki tolerisan, a zatim i prihvacen od svih Rugovinih oponenata, ukljucujuci i OVK. Mnogo sta zavisice i od Rugove koji do sada nije pokazao mnogo smisla za saradnju sa rivalima. Osim toga, ako nije, brzo postace svestan da ce njegove politicke pozicije, pa i politicka sudbina uopste, zavisiti od toga koliko ce uspeti da ostvari unutaralbansko jedinstvo. Svakako, kljucno pitanje bice osnova za formiranje nove vlade. Iako se u albanskim politickim krugovima o tome mnogo govori, pa cak i o vremenu formiranja vlade, ne izgleda da konsultacije teku u pravcu formiranja takozvane vlade nacionalnog jedinstva koja bi okupila sve albanske politicke snage, dakle i one koje su bojkotovale martovske izbore.

U svakom slucaju mnogo sta na albanskoj politickoj sceni razjasnice se mozda vec tokom ove nedelje. Osim vlade, nagovestava se i osnivanje Nacionalnog saveta u cijem sastavu bi usle partije i udruzenja iz takozvanog fronta bojkota. To bi bio tezak izazov za Parlament, koji je vec u prvim koracima pokazao dosta sluha i spremnosti, daleko vise od politicara, da poradi na udruzivanju svih unutaralbanskih snaga. Tako je parlamentarna grupa Demokratskog saveza Kosova velikom vecinom odbacila kandidaturu Rugovinog izabranika za predsednika Parlamenta. Predstavljajuci se kao organ ujedinjavanja i koordinacije, Parlament je pozvao narod i sve politicke snage da se ujedine u jedinstveni front otpora i nezavisnosti. Ocenjujuci da su ovo odlucujuci trenuci za Kosovo i za njenu buducnost, kao faktore sigurnog "poraza velikosrpskog hegemonizma", Parlament navodi i jacanje opstenarodnog otpora i brzo sirenje moci OVK-a. To nije ono sto zahteva OVK, ali moze nagovestiti svodjenje odnosa moci i odlucivanja na racionalnije okvire, sto je prvi uslov za ublazavanje napetosti i za iznalazenje puteva skladnog nastupanja svih delova albanskog pokreta. Medjutim, na politickoj i vojnoj ravni, stvari se ovde menjaju velikom brzinom. U trci sa politicarima i sa situacijom, Parlament ima malo sansi.

AIM Pristina Fehim REXHEPI