VRACANJE NA SCENU RAMIZA ALIJE

Kada je izgledalo da je zaboravljen od svih, poslednji vodja komunisticke Albanije, ali i prvi predsednik pluralisticke Albanije, Ramiz Alija ponovo se pojavio na scenu. U pocetku posredstvom nekoliko clanaka i intervjua u glavnim listovima u zemlji, a kasnije i preko dugog intervjua na nacionalnoj televiziji, Alija je prekinnuo visegodisnje cutanje. Posebno je njegov intervju na TV pratio veliki broj gledalaca, znak radoznalosti ali ne i nostalgije Albanaca za poslednjim komunisticim vodjom.

Brojne peripetije su pratile coveka koji je vodio Albaniju posle smrti Envera Hoxhe 1985, sve dok komunisticka opozicija nije dosla na vlast 1992. godine. Veran ucenik diktatora Hoxhe, Alia je izabran kao njegov nasledik vec sutradan posto je Hoxha umro. Godine 1991. biran je za prvog predsednika pluralisticke Albanije, posle pobede komunista na prvim visepartijskim izborima u zemlji. Godinu dana kasnije, posle pobede opozicije on daje ostvaku. Nekoliko meseci kasnije biva uhapsen i kaznjen je na 12 godina zatvora posle optuzbi za finansijske malverzacije za vreme dok je bio na vlasti. Posle usvajanja novog Krivicnog Zakona i nekoliko amnestija, osobadja se 1994. godine. Nekoliko meseci kasnije ponovo je uhapsen, kada zapocinje jos jedan proces, ovoga puta sa mnogo tezim optuzbama, tj. za genocid i zlocine protiv covecnosti izvrsenih za vreme njegove vladavine. Ponovo biva osudjen, ali izlazi iz zatvora marta 1997. godine posle otvaranja zatvora, tokom kulminacije krize izazavne padom piramidalnih shema. Vise se ne vraca u zatvor, vec tajno odlazi iz zemlje i nekoliko meseci zivi u Svedskoj kod cerke. Samo posto sud u Tirani anulira proces protiv njega, Alia se ponovo vratio u Albaniju.

Citaoci novina su bili zacudjeni kada su jedne martovske nedelje ove godine procitali na prvoj stranici najveceg lista u zemlji "Koha jone" clanak, na cijem kraju je stajalo ime Ramiz Alia. Ovo je prvi u seriji clanaka koji je Alia napisao o krizi na Kosovu, gde je padala u oci otvorena podrska OVK i nepoverljiv i jezik pun sumnje prema zapadnim silama. Cini se da je bivsi komunisticki vodja uracunao temu Kosova kao sansu za ponovni izlazak na scenu, u vreme kada su ga svi zaboravili.

U svojim clancima, Alia se pojavljuje kao vatreni pobornik nezavisnosti Kosova, bez obzira na optuzbe koje mu se upuciju da je upravo koministicki rezim Hoxhe bio taj koji je u prvim danima njegovog postojanja posle rata, flertovao sa Titom, zatvarajuci tako poglavlje Kosova unutar Jugolsavije, a u prilog Srba.

Sam Alia ima jos uvek jedno nerazjasnjeno poglavlje koje ga povezuje sa Kosovom. Njegovo ne tako daleko poreklo je upravo sa Kosova. Tokom Drugog svetskog rata, posle oslobadjanja Albanije, on je ucestvovao izvesno vreme u borbama albanskih partizana zajedno sa jugoslovenskim u Sandzaku. Istovremeno, on je optuzivan kao jedan od autora masakra u Baru, tokom kojeg je ubijeno na stotine albanskih nacionalista sa Kosova, sto predstavlja jos uvek enigmaticnu stranicu istorije. I na kraju, kao za ironiju, pre nekoliko meseci vodja kosovskih Albanaca Rugova je na jednoj konferenciji za stampu, nezadovoljan kako politikom Berise, tako i ekstravagancijama Nanoa izjavio da je albanski vodja, koji je najvise uradio za Kosovo bio upravo Ramiz Alia, tj., da je tokom kratkog predsednickog mandata 1991. godine Albanija priznala Republiku Kosovo.

U svojim clancima, Alia je prigrlio parolu "Svi smo mi OVK" i nije se ustrucavao da izrazi svoje neprihvatanje politike vlade Nanoa, koja ga je na kraju krajeva i oslobodila iz zatvora. Alia se jos na pocetku usprotivio razmestanju NATO trupa u Albaniju, zahtevajuci da se one razmeste na Kosovo.

"Ne postavlja se pitanje kako da se brani Albanija, vec kako ce se resi problem Kosova, kako da se primoraju Srbija i Milosevic da zaustave teror nad Albancima, kako postici da Kosovo stekne nacionalna i gradjanska prava... Kakvu vrednost imaju snage NATO u Albaniji, kada se s one strane granice nasa braca ostavljaju na milost Srba, izlozeni svakojakoj opasnosti", pise Alia.

Bivsi komunisticki vodja, koji je dok je bio na vlasti koristio vise nego obazrivu frazeologiju kada je bila rec o Kosovu, cak je kontrolisao i svaku neobazrivu frazu u medijima striktno kontrolisanim od strane Komunisticke partije, danas kaze da "resenje problema Kosova, priznavajuci joj status nezavisne i suverene drzave, predstavlja najpravednije i najsigurnije resenje za mir i spokoj na Balkanu".

U njegovom nastupom na albanskoj TV, 70-snji Alia je priznao samo mali deo gresaka iz komunizma, dok nije postedeo kritika vladavinu bivseg predsednika Berise. "Ja sam predao vlast bez krvi, dok je Berisa izazvao smrt 2 000 ljudi pre godinu dana, samo zbog toga sto nije zeleo da preda vlast". Kao i ranije, on je do kraja branio coveka koji ga je i podigao na vlast, diktatora Hoxhu.

Albanci koji su ocekivali da ce 70-snji Alia otkriti neke od velikih enigmi albanske politike, ostali su razocarani, posto ih je svojim ispovestima vise zamaglio nego sto ih je razjasnio. Bez sumnje, medju najdramaticnije i najspektakularnije aspekte intervjua je bilo suocavanje Alie sa optuzbom za ubistva na granici 1990 godine. Rec je o naredbama, za koje se veruje da je dao sam Alia, za ubistva mladica koji su na prolece 1990 godine, posle nekih liberalizujucih mera preduzetih u oblasti zakonodavstva, pokusali da odu iz zemlje prelazeci granicu. Ali, dok Zakon prebeg nije vise smatrao izdajom domovine, mladici koji su pokusali da predju granicu u to vreme, nasli su se pod puscanom paljbom. Stavise, njihovi lesevi su bili izlagani preg gomilom ili su bili demonstrativno vuceni po ulicama, belezeci tako jednu od najvarvarskijih stranica komunistickog rezima u njegovoj agoniji. Alia je ovo poglavlje jednostvano zatvorio odgovorom: "Ja nisam dao nikakvu naredbu da se ubiju ljudi".

Ponovnim pojavljivanjem Alie ozivele su i debate o njemu. U pocetku okarakterisan kao Gorbacov, on je kasnije smatran covekom izgubljenih sansi. Cinjenica je da je komunisticki rezim u Albaniji pod vodjstvom Alie nekako omeksao, medjutim kurs njegovih reformi bio je bled i zakasneo. Covek koji je smatran kao "fifty-fifty", dakle koliko konzervativan toliko i liberalan, do kraja '90-tih godina usprotivio se uspostavljaju visepartijskog sisitema u Albaniji, ali je kasnije, kada su poceli studetski protesti ipak potpisao pluralizam. Iako ubedjeni komunista, on nije upotrebnio rumunsku kartu i pazljivo je uspeo da izbegne krvoprolice u najdelikanijim momentima.

Osudjivan dva puta od strane antikomunista, Alia ostaje proklet i od strane albanskih komunista. Ali za vecinu Albanaca Alija ostaje ubedjeni komunista, za albanske komuniste - on je izdajnik komunizma. Ni jedna od cetiri komunistickih partija, koje su legalizovane u Albaniji posle ukidanja Zakona koji je zabranjivao aktivnost komunistickih partija u Albaniji, nema nikakvih veza sa bivsim sefom albanskih komunista posle smrti Hoxhe.

Mozda je, posle Gorbacova Alia jedini komunisticlki lider Istoka koji jos uvek ima neku javnu aktivnost, u najmanju ruku publicisticku. Bivsi predsednik Albanije koji ne dobija penziju i nema kucu, ipak se krece neuznemiren ulicama Tirane, pracen ravnodusnoscu ljudi koji ga ako sigirno ne vole, kako se cini i ne mrze.

AIM Tirana Arben KOLA