KOSOVO NAPUSTILO 100 HILJADA LJUDI

Stare i nove izbeglice

Pocetak rata na Kosovu, koji vise nije retoricko pitanje vec stanje stvari, polako pretvara izbeglicku dramu koja traje poslednjih godina u zatvoren krug bez resenja. Umesto povratka izbeglica u Hrvatsku ili Bosnu, na Kosovu je pokrenut novi egzodus stanovnistva.

AIM, BEOGRAD, 24.7. 1998

Poslednjih nedelja hiljade ljudi panicno bezi iz ratom zahvacenih sela, oni prelaze preko planinskih vrleti u Albaniju, probijaju se kroz bespuce ka Crnoj Gori ili pokusavaju da se domognu gradova u centralnoj Srbiji. Njihova nacionalna pripadnost ponovo odredjuje stranu na kojoj ce potraziti sigurnost. Etnicke razlike jedino iscezavaju u suvoparnim izvestajima sa terena, pretvarajuci svaku od pojedinacnih sudbina u hladne administrativne termine i jezik brojki.

Prema poslednjim procenama Visokog komesarijata za izbeglice, svoje domove na Kosovu je napustilo oko 100.000 ljudi. Velika vecina njih zapravo i nema status "izbeglica" jer, prema objasnjenju koje smo dobili u beogradskoj kancelariji Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija (UNHCR), oni nisu napustili svoju maticnu zemlju. Zato se zvanicno tretiraju kao "raseljena lica" dok su jedino oni koji su presli u Albaniju, a to je prema poslednjim podacima oko 13.000 ljudi, imaju status izbeglica.

U UNHCR kazu, da su prema nekim izvestajima sa terena, Srbi sa Kosova u grupama krenuli prema Srbiji, trazeci utociste i smestaj kod prijatelja i rodjaka, ali da jos uvek ne raspolazu podacima o njihovom broju. Vlasti u Srbiji medjutim uporno negiraju postojanje ovih lica jer se insistira na tome, da se situacija na Kosovu drzi pod kontrolom. Zbog terminoloskog purizma koji se uklapa u tu vestacku sliku, Bratislava Morina komesar za izbeglice Srbije, uporno ponavlja da "kosovskih izbeglica nema", tvrdeci da je UNHCR "izmanipulisan od strane snaga koje su protiv legitimnog prava na odbranu suvereniteta i jedinstva SRJ", da su "neargumentovane izjave, iznosenje tendencioznih brojki i podataka o nepostojecim licima", direktna podrska "odavno kompromitivanoj politici podrske tim snagama".

Ipak, procene UNHCR o broju raseljenih lica indirektno se potvrdjuju iz drugih izvora. U Crnoj Gori se vec nalazi vise od 20.000 ljudi koji su pobegli sa Kosova tako da je potpredsednik crnogorske Vlade nedavno upozorio, da Crna Gora ne moze da izdrzi njihov dalji priliv bez pomoci medjunarodnih organizacija i da ce, u slucaju da ta pomoc izostane, biti prinudjena da selektivnije prima proganike sa Kosova.

Svu ozbiljnost situacije na Kosovu, gde sukobi prete da izazovu humanitarnu katastrofu, potvrdila je ovih dana i Ema Bonino, evropski komesar za humanitarnu pomoc rekavsi, da se treba "pripremiti na najgore" kada se radi o humanitarnoj situaciji na Kosovu, i da ima utisak da se radi o krizi "koju vise niko ne uspeva da kontrolise". U beogradskoj kancelariji UNHCR nam je potvrdjeno da je UNHCR jos ranije napravio interventni plan za prihvat izbeglica sa Kosova u juznu Srbiju, Makedoniju i Albaniju ukoliko dodje do sukoba velikih razmera, koji bi izazvali masovna pomeranja stanovnistva.

U tom haosu se naslo i vise od 20.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske koji su uglavnom smesteni u koletivnim centrima na Kosovu. Vec dobro znanani prizori koje su vec doziveli tokom sukoba u Hrvatskoj i Bosni, dodatno je uznemiro ljude koji zivotare na samoj margini. Pored stalne napetosti na Kosovu koja je unela nespokojstvo u njihova prirucna boravista, gde je zivot redukovan na zadovoljavanje elementarnih potreba, bilo je i direktnih napada na njih, nakon cega su zatrazili zastitu od Republickog komesarijata. U Srbici je napadnuta zgrada u kojoj se nalazilo 300 izbeglica.

U skladu sa tekucom politikom, njima je lakonski receno da ne postoji bilo kakav razlog za strah i brigu, jer ce "pravna drzava Srbija uciniti sve da ih zastiti". Samo pet dana kasnije, na adresu UNHCR u Beogradu stiglo je osamdeset zahteva za iseljenje u tzv. "trece zemlje"; toliko ovi ljudi veruju u ono sto im porucuju vlasti u Srbiji. Poslednjih dana se i hrvatska Vlada ponudila da izbeglicama iz Krajine obezbedi ubrzanu proceduru za vracanje, sto je u atmosferi stalnog administrativnog komplikovanja i otezavanja oko izdavanja potrebnih papira za povratak, primljeno kao gest dobre volje.

Medjutim i to se, kao i mnoge druge stvari koje se nalaze u nedavno usvojenom "Planu povratka i zbrinjavanja izbeglica, prognanika i raseljenih osoba" za sada zavrsilo na lepim recima i praznim obecanjima. Hrvatska je usvojila ovaj dokument pod pritiskom i nakon ozbiljnih pretnji Evropske unije da ce uvesti ekomske sankcija ako se i dalje budu pravile smetenje za povratak izbeglica, ali su i nakon usvajanja Programa u Saboru, ostale brojne nedoumice. Vlada Hrvatske je saopstila da dokument predvidja povratak oko 227.000 raseljenih lica uz nagovestaje da se plan se ne bavi samo povratkom Srba u Hrvatsku, "vec ukupnom problematikom povratka", i da je planirano da se do kraja godine u Hrvatsku vrati oko 5.000 Srba. "Taj broj se ni slucajno ne moze limitirati" kaze nam Maki |inohara koja radi u sluzbi za informisanje UNHCR u Zenevi, dodajuci da "postoje ozbiljna sumnje u primenu Plana".

"Svako ima pravo da se vrati u svoju zemlju bez ogranicenja, jer je to najbolje resenje za izbegla lica". |inohara istice da su dosadasnji rezultati povratka Srba u Hrvatsku "obeshrabrujuci, jer se od juna 1996. godine preko UNHCR vratilo svega 1326 ljudi, mada se u SRJ nalazi 337 000 izbeglica iz Hrvatske". Ovaj broj povratnika je neznatan cak i u odnosu na 15.000 izbeglica koji su se od februara registrovani u okviru "Godine povratka izbeglica" koju je proglasila gospodja Sadako Ogata, visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija.

U beogradskoj kancelariji UNHCR kazu da postoje mnogi problemi u realizaciju ovog programa, jer ambasada Hrvatske trazi da da svaka izbeglica u SRJ mora da licno podnese zahtev za povratak, sto nije predvidjeno Planom. S druge strane, izbeglice nisu mogle da podnesu ovaj zahtev preko UNHCR tako da se baza podataka sa 15.000 prijavljenih pokazala kao potpuno bezvredna. "UNHCR ne smatra da ambasada Hrvatske doprinosi ubrzavanju procesa povratka", stav je Visokog komesarijata koji je nedavno potvrdio i Eduardo Arboleda, koordinator za trajna resena. Nakon direktnih i indirektnih kritika, odrzan je i sastanak jugoslovensko-hrvatske komisije za sprovodjenje Sporazuma o normalizaciji odnosa izmedju Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, gde je odluceno da se i Visoki komesarijat UN ipak ukljuci u proces povratka izbeglica. No, ta odluka ne umanjuje cinizam kojim odise nedava ocena ove komisije da "proces povratka pozitivno odvija" u situaciji kada se vratilo svega par procenata od ukupnog broja izbeglica.

Mozda se i odvija, ako je broj ljudi koji ce se vratiti u Hrvatsku vec dogovoren u hladu letnjikovaca, gde su nacionalne vodje caskale o sudbini ljudi koji ce biti visak u podelama teritorija prema kriterijumu "krvi i tla".

Slobodan Kostic (AIM)