BUGARSKA ZELI DA PROFITIRA NA SVOM SREDISNJEM POLOZAJU

AIM Sofija, 23.07.1998

Svake godine na aziskoj obali Crnog mora utovari se cetiri miliona tona tereta koji krece svojim putem u Evropu. Cak ako samo deo tog tereta prodje kroz Bugarsku to znaci da ce potencijalni investitori imati interes da ulazu svoja sredstva u infrastrukturne projekte koji presecaju nasu zemlju. Upravo zato vrlo visoko ocenjujem susrete poput ovog koji je nedavno odrzan u Ohridu jer smo tamo u neposrednom kontaktu sa ljudima shvatili po kojim kriterijumima oni ocenjuju prezentirane projekte, izjavio je bugarski ministar transporta Vilhelm Kraus koji je predstavljao nasu zemlju na trostranom "okruglom stolu" zajedno sa svojim kolegama iz Albanije i Makedonije i uz ucesce velike grupe biznismena, finansijera i bankara iz SAD, na kome je razmotreno 29 projekata razvoja infrastrukture na koridoru broj 8.

Prema aktuelnim bugarskim vlastima transportna politika Bugarske podredjuje svoju celokupnu investitorsku praksu logici osnovnih transevropskih koridora koji presecaju zemlju. Malo je onih projekata koji se sada planiraju u Sofiji i koji ostaju van trajektorije transportnih koridora. "Transportni koridor se ne stvara sam za sebe nego se na njemu grade odredjeni objekti koji rade u jedinstvenom sistemu", precizira bugarsku poziciju ministar Kraus.

Za nas Koridor broj 8, ili kako ga popularno zovu koridor Istok-Zapad, nema alternativu, kazu u bugarskom ministarstvu transporta. Tamo smatraju da gradjeni u Severnoj Grckoj paralelni koridor "Via Ignatija" nece umanjiti znacaj ovog koji povezuje Jadran sa Crnim morem preko Albanije i Makedonije. "Via Ignatija" nije nam konkurencija, to jednostavno nije transevropski put posto opsluzuje stransport samo jedne drzave i na istoku nije direktno povezan sa Crnim morem. Nasa pozicija sto se tice konkurencije pojedinih koridora u Centralnoj i Jugoistocnoj Evropi je jasna: svaka drzava ima pravo da razvija svoju infrastrukturu kako nadje za shodno. Ukoliko u tom razvoju drzava uzme u obzir transevropske koridore, utoliko bolje, kazu u bugarskom ministarstvu transporta.

Prema eskspertima za izgradnju koridora Istok-Zapad potrebne su oko cetiri milijarde dolara od kojih Bugarska namerava da investira u svoj deo oko dve milijarde dolara. to je ogromna suma ali ona ce se investirati u relativno dugom vremenskom periodu od 25 godina. "To, medjutim, ne znaci da ce nas drzavni budjet izdvojiti ta sredstva i da ce ih nam dati za izgradnju objekata na koridoru", navodi ministar Vilhelm Kraus. "Mi ta sredstva jednostavno nemamo". Ideja je po njemu da se stvore uslovi za priliv stranih investicija u citavom transportnom i srenosnom sistemu koji "lezi" na podrucju Bugarske. Prosla 1997 godina zavrsila je sa dogovorenih preko 250 miliona dolara od cega je negde 60 miliona kroz realno potpisane ugovore. U najskorije vreme bugarska delegacija posetice Japan da bi potpisala ugovor o investicijama u vrednosti od 120 miliona dolara na ime prosirivanja luke Burgas na Crnom moru. Ocekuje se jos 40 miliona dolara iz Razvojnog fonda Kuvajta, dogovorenih prilikom posete predsednika Petra Stojanova toj zemlji. U odmakloj fazi je projekat o kontejnerskom terminalu u Burgasu kao i projekat o modernizaciji luke u drugom velikom morskom gradu u Bugarskoj - Varni. Sada obe dve "morske kapije" Bugarske rade u rezimu optimalnog opterecenja. Prema ustrazvanju francuske kompanije "Sinlend" trenutno je promet u Bugarskoj luci veci nego taj u Solunskoj.

Ima vise nacina finansiranja objekata infrastrukture Bugarske u ovom trenutku, smatraju izvori iz Ministarstva finansija. Kao prvo to su specijalni drzavni fondovi, zatim slede koncesije, investicije iz strukturnih fondova Evropske Unije, finansijksi krediti sa drzavnim garantijama. Nedavno je vicepremijer Evgeni Bakardjiev "doneo" iz Istanbula jos jednu varijantu prema kojoj bi bugarska izvozila elekticnu energiju u Tursku dok bi zauzvrat turske firme icestvovale u izgradnji infrastrukture na teritoriji zemlje. "Dobili smo podrsku Americke agencije za trgovinu i razvoj ne samo kada je u pitanju Koridor broj 8 nego i naftovod kroz Bugarsku, Makedoniji i Albaniju. To je 35 miliona tona nafte koja prolazi kroz nasu zemlju da bi doslo do jadranskog mora", istakao je Bakardjive. Vicepremijer u ekipi Ivana Kostova precizirao je da ce Bugarska izvoziti u Tursku 3 milijardi kilovatcasova elektricne energije godisnje u roku do 2002 godine. Zauzvrat ce turska kompnaije ucestvovati u izgradnji 3 vesstacke akumulacije u sklopu vodene kaskade na reci Gornja Arda u istocnin Rodpima u ukupnoj vrednosti od oko 180-200 miliona dolara. Ujedno s tim turski dradjevinci ce preuzeti izgradnju deonice puta od sela Orizovo u blizini Haskova do granice sa Turskom kod granicnog prelaza Kapitan Andrejevo duzine od 114 kilometara sto predstvalja deo autoputa koji pocinje od Beca i ide prema Bliskom Istoku. "Nastavicemo da lobiramo za partnere u izgradnji infrastrukture koridora koji prolaze kroz Bugarsku", izjavljuje vicepremijer Bakardjive.

U bugarskom Ministarstvu transporta svesni su razlika koje postoje u transportnoj strukturi triju zemalja koje "leze" na koridoru Istok-Zapad. U Makedoniji su autoputevi bolji nego u Bugarskoj ali je zato mreza zeleznickih pruga kod nas razvijenija nego ona kod naseg jugozapadnog suseda. Dakle, svaka drzava ima da resava svoje probleme koji su od zemlje so zemlcje drugaciji tako da se ne gomilaju u samo jednoj vrsti transporta. Najteza je situacija u Albaniji ali ce ona najverovatnije dobiti podrsku kako Italije, tako i SAD i EU. Nije slucajno sto je prirodni produzetak koridora Juzna Italija, smatraju bugarski eksperti.

Bugarska je zakasnila sa izgradnjom svojih osnovnih infrastrukturnih objekata i zbog toga zuri da bi nadoknadila izgubljeno. Otvaranje granice, intenzivni promet ljudi, roba i kapitala povecane mogucnosti otvorenih privreda povecali su saobracaj. Vreme je da pocnemo da profitiramo zbog svog sredisnjeg polozaja, to je parlola koju demokratskoj Bugarskoj namece nova ekonomska logika.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV