ALBANIJA: JEDNA KORUMPIRANA TRANZICIJA

Nakon sedam godina tranzicije, sa dosta neocekivanih stvari, Albanija najsiromasnija zemlja u Evropi, poplavljena je lavom korupcije. Jedno tek zavrseno ispitivanje javnog mnjenja od strane Svetske banke i drugih medjunarodnih institucija pokazalo je Albancima da je virus korupcije u velikoj meri inficirao drzavni aparat, postajuci tako ozbiljna prepreka za privlacenje stranih investicija, ekonomski razvoj i politicku stabilnost zemlje. S druge strane, korupcija jos uvek ostaje pojava bez imena i uzajamne optuzbe izmedju pozicije i opozicije koje su ovih dana preplavile stranice stampe, cini se da isticu jos vise njenu fantazmagoricnu realnost: svi je demaskiraju, ali je niko ne moze dotaci.

Medjutim, korupcija nije tako apstraktna na ulicama glavnog grada - Tirani ili u drugim vecim gradovima u zemlji. Sa svih strana se moze videti jedan gigantski promet kojeg je tesko sakriti. Gradjevine bez dozvole, cesto ruzna i bez ikakvih pravila, svakodnevno postaju brojnije, gutajuci tako zelene povrsine gradova i ozbiljno ugrozavajuci njihovu buducnost. Putevi su dostigli najvisi stepen unistavanja i necistoce, bez obzira na cinjenicu sto samo Skupstina glavnog grada izdvaja 140 USD dvema stranim firmama za ciscenje.

U primorskim gradovima kao sto su Drac i Valona, normalno je videti kako se na pristanistu tokom dana "odmaraju" gliseri, kojima se tokom noci vrsi ilegalan prelazak emigranata ili droge na obale susednih drzava - Italije i Grcke. U javnom mnjenju aktuleno postoji veoma viskoka senzibilnost o korupciji, a posebno za neke njegove oblike kao sto su sverc ili mito koji uzimaju zvanicnici na raznim nivoima. Ali, kao i svako javno mnjenje, ono nije u stanju da servira cinjenice, konkretna imena, vec samo snazan osecaj i istovrmeno nejasan da je "dosta politicara i zvanicnika korumpirano" i da zbog toga ne postoji i jedna snazna politicka volja za borbu protiv korupcije u zemlji.

Kada je pocetkom '90-tih godina Albanija izlazila iz najostrije komunisticke izolacije, korupcija, dakle koriscenje vladajuceg polozaja za licno bogacenje, bila je vise tendencija nego realnost. Centralizovana socijalisticka privreda sa njenom sklonoscu da sve vise uzima novac iz prometa i sa stvaranjem jednakosti u siromastvu, bila je reducirala prostore za korupciju zvanicnika na novou takoreci banalnih privilegija.

Medjutim, otvaranje zemlje prema svetu, korupcija je pocela - potpomognuta i aktivnostima mafijasa iz susednih drzava - da se veoma brzo razvija, ostavljajuci u velikoj meri iza sebe ritam ekonomskih i institucionalnih reformi. Iako nikada nije jasno receno, u krugovima vlasti Demokratske partije koja je dosla na vlasti posle pada komunizma, cinilo se da je postojalo misljenje da korupcija igra ulogu ulja koje olaksava funkcionisanje jednog ne tako savrsenog ekonomskog mehanizma, kao sto je uostalom bio i mehanizam albanske privrede. Medju retkim visokim zvanicnicima uhapsenim zbog korupcije, u godinama vladavine demokrata, bio je lider opozicije Fatos Nano (danas premijer), optuzen za manipulacije sa italijanskom pomoci namenjenoj Albaniji. Isto tako je uhapseno i nekoliko bankara optuzenih za prisvajanje pozamasnih svota tokom pregovora oko spoljnog duga Albanije.

Od pocetka pokazana tolerancija prema korupciji, siromastvo i niske plate cinovnika, kao i nedostatak efikasnih institucija, bile su uzrok da se za kratko vreme praksa uzimanja novca od strane drzavne birokratije prosiri kao epidemija. Brojni su strani investitori koji su govorili o velikim sumamam mita, koje moraju da daju cinovnicima na raznim nivoima drzavne administracije, ako zele da ostvare neki projekat u Albaniji, a s druge strane, kazne izrecene od strane suda za uzimanje mita su veoma retke: manje od 20 slucajeva za cetiri godine.

S druge strana, za albanske gradjane placanje mita postalo je takoreci "normalna" pojava, ne samo u drzavnoj administraciji, vec i u sistemu pravosudja ili raznih sluzbi kao sto je zdravstvena, gde ako ne platis rizikujes da ne dobijes nikakvu pomoc.

Buran razvoj privatne trgovinske aktivnosti

• koja ostaje medju glavnima u Albaniji - kao i brzi ritmovi privatizacije, dve su ostale sfere koje su stvorile sire prostore za korupciju. Cinjenica je da u prvoj fazi privatizacije centralna i lokalna birokratija je vrsila ovu operaciju nastojeci da izbegne u sto vecoj meri postenu konkurenciju pretendenata posredstvom tendera. Medjutim, najvece cvetanje tokom ovih godina doziveo je sverc, rec koja je danas za albanske gradjane postala sinonim za korupciju. Osim povoljene klime stvorene usled same toleracnije drzavnih segmenata, siromastvo carinika i munjevito instaliranje psihologije mita, veoma snazan podsticaj sverca, dao je i embargo koji su OUN uspostavile protiv Srbije okom rata u Bosni. Na hiljade tona nafte uvozilo se legalno i ilegalno na albanske obale Draca i Valone, da bi se ponovo izvozila putem svercerskih kanala cisternama na sever zemlje i u Crnu Goru. Isto se desavalo i sa brojnim drugim prehrambenim robama i duvanom.

Ono sto je do danas publikovano u stampi i sto je uopste obznanjeno, dokazuje da se sverc u Albaniji ne samo prosirio u velikoj meri svoj meny obuhvatajuci i takve aktivnosti kao sto su droga, ilegalni emigranti ili oruzje, vec je stvorila i citavu organizovanu mrezu sa veoma jakim kriminalnim tendencijama koja se rasprostire do drzavnih istanci.

Direktna posledica korupcije drzavnih segmenata i njihovog pasivnog stava prema ilegalnoj privredi uopste, bio je i buran i nevidjen razvoj piramidalnih shema tokom 1993.-1997. godine. Neopravdano tolerisane od strane drzave, ove sheme su isprazile dzepove vise od polovine populacije zemlje, odnosno sumu novca koja je ekvivalentna vise od jedne milijarde americkih dolara. Bankrotiranje ovih shema krajem 1996. i pocetkom 1997. godine, odvela je zemlju u potpuni haos. Sada se u Albaniji odvija proces transparencije pitamidalnih shema ciji se rezultati ocekuju da pokazu i stepen ukljucivanja ovih shema u razne aktivnosti sverca ili pranja novca, kako se to vec aludira u stampi.

Aktuleno, socijalisticki ministar finansija Malaj i generalni direktor carine Bleta, suocavaju se sa teskim optuzbama upucenim od strane opozicije, cak i iz redova Socijalisticke partije na vlasti, za pruzanje tajne podrske svercu. Razlog za ove optuzbe bila je informacija o veoma niskim nivoima carinjenja koji su poslati Parlamentu od strane ureda predsednika Republike. Cifre iz izvestaja govore o skandaloznom stanju u albanski carinama, koje je od ulaznih vrata gde drzava prikuplja takse, pretvoreno u vrata sverca velikih razmera.

Medjutim, zabrinutost i debatu o svercu i korupciji jos vise je potaklo objavljivanje rezultata jedne ankete izvrsene od strane eksperata Svetske banke i drugih institucija koje deluju u Albaniji. Testiranje javnosti je pokazalo da su carine, sudski sistem, sistem fiskalne kontrole i sektor privatizacije najkorumpiranije. S druge strane, vise od 83 odsto ispitanika je misljenja da je glavni uzrok martovske krize 1997. godine kada je drzava takoreci dozivela kolaps bila upravo korupcija. Sto se rizika tice koji stvara korupcija za strane investicije, istrazivanje Svetske banke smesta Albaniju na celo liste gde se nalaze razne druge drzave u razvoju ili tranziciji.

Pre nekoliko dana, albanski premijer Fatos Nano, govorio je o odlucnosti njegovog kabineta za urgentnu borbu protiv korupcije govoreci istovremeno i o stvaranju jedne institucionalne sheme koja bi bila u funkciji ostvarivanja ovog cilja. Medjutim, u javnosti postoji dosta razocaranja u odnosu na socijalisticki kabinet, koji takoreci nije ucinio nista za kaznjavanje korupcije tokom svoje jednogodisnje vlasti. S druge strane, osim nedostatka zdravih institucija, potrebnih za uspesnu akciju drzave, u zemlji ne postoji ni zajednika politicka volja. Cini se da za politicke partije u zemlji, borba protiv korupcije nije nista drugo nego zgodna prilika da bi se pogodili rivali. Politizacija borbe protiv korupcije predstavlja danas tendenciju koje u stvari udaljava od realne borbe protiv nje. Demokratska partija - koja iako je zaokruzila sa uzasnim zavrsetkom petogodisnju vladaviinu ostaje najaktivnija opoziciona snaga koja nastoji da tretira korupciju ne kao "socijalnu" pojavu, vec "socijalisticku", "zaboravljajuci" doprinos koji su juce brojni njeni neodgovorni cinovnici dali njenom kultivisanju i sirenju. Socijalisti na vlasti odgovaraju istom novcanicom, stalno pominjuci korupciju njihovih prethodnika ali "zaboravljajuci" svoju dosadasnju pasivnost i cinjenicu da ni oni nisu smogli snage da izbegnu iskusenje za bogacenjem putevima korupcije.

Zajednicko za obe strane je da debatu i optuzbe za korupciju vode na epirijskim novoima, retko pominjuci neko ime zvanicnika, neku pojavu, ali nikako i cinjenice. I u javnosti postoji stah da ce korumpirani politicari korumpirati i strategiju borbe protiv korupcije.

AIM Tirana Andrea STEFANI