POLITICKI TESTAMENT MIRE MARKOVIC

Posle Kongresa JUL-a

Iako je glavna poruka jugoslovenskih levicara materijalna i duhovna obnova drustva, utisak je da je inicijator i inspirator JUL-a prof. dr Mira Markovic objavila svoj politicki testament, bez obzira sto ce i dalje biti glavni oslonac partije.

AIM, BEOGRAD, 21. 7. 1998.

Pocetkom osamdesetih grupa ideoloskih istomisljenika na Beogradskom univerzitetu, sastavljena od profesora i studenata, postavila je sebi ambiciozni zadatak da promeni svet. Svet se nije promenio, barem ne kako su oni zamisljali, ali je, iz tada posadjene klice izrasla partija levice koja je 15-ak godina kasnije (proslog vikenda u Sava centru) odrzala svoj prvi Kongres, sa impozantnim brojem od blizu hiljadu delegata i skoro cetiri hiljade gostiju.

Od one grupice ostala je jedino prof. dr Mira Markovic, koja je, prema recima novog generalnog sekretara Levice Ratka Krsmanovica, inicijator i inspirator njihovog pokreta, koji je, posle Kongresa prerastao u partiju. Prema zvanicnim podacima Jugoslovenska levica broji 200 hiljada clanova, a delegate na Kongresu je izabralo 20 hiljada, odnosno 10 odsto od ukupnog clanstva.

Uoci odrzavanja prvog kongresnog skupa zamenik predsednika Direkcije JUL-a Srdjan Smiljkovic, inace sin jednog od clanova inicijatorske grupe iz ranih osamdesetih, objasnio je da proteklo cetvorogodisnje razdoblje, od dana kada je 500 levicara osnovalo JUL, proslo u znaku organizaciono-tehnickih poslova, te da sada predstoji intezivno politicko delovanje. U tom smislu Smiljkovic je najavio pocetak podizanja politicke tenzije u drustvu, predstavljajuci takvo delovanje kao prepoznatljivo za JUL u resavanju aktuelnih pitanja. Prema Smiljkovicu, JUL ce delovati agresivno, jer u protivnom nece biti interesantan ni moderan, kako drugima tako ni samom sebi.

Agresivnost, kao metod vladanja bila je, barem do ukljucivanja medjunarodnog faktora, prepoznatljiva karakteristika delovanja lidera Socijalisticke partije Slobodana Milosevica na ovim prostorima. Mnogi se sada pitaju da li JUL tu osobinu preuzima od njega ili je Milosevica u njegovom ophodjenju inspirisala njegova supruga Mira Markovic. Ona se pokazala kao izuzetno uporna i nepopustljiva u sprovodjenju svojih politickih uverenja. Pri tome je menjala saradnike oko sebe, ali je sama ostala nepromenjiva. Najpre je, okruzena generalima, pokusala da odbrani bivsu SFRJ, a kada joj to nije uspelo, sacinila je novi tim, sastavljen uglavnom od poslovnih ljudi, dok su generali otisli u penziju.

Za Miru Markovic kazu da ima malobrojne odane prijatelje i puno vise nepomirljivih neprijatelja. Zli jezici tvrde u njenom okruzenju postoji dosta ljudi koji su joj pristupili iz karijeristickih pobuda, jer su dosli do zakljucka da se s JUL-skim vetrom u ledjima lakse ostvaruju ciljevi. Iako se JUL u svom programu zalaze za socijalnu pravdu i ostvarivanja interesa, pre svega radnicke klase, u krug njenih najvernijih simpatizera spadaju najkrupniji srpski poslovni ljudi, koji sticu profit na racun eksploatacije slabo placene radne snage. Mnogi su skloni da takvu povezanost objasne da se preko JUL-a mogu steci mnoge privilegije, koje je lako materijalizovati.

Na Kongresu je s ponosom naglaseno da je JUL partija koja ucestvuje u vlasti na republickom i saveznom nivou. Ima ministre u Vladi Srbije i u Saveznoj vladi. U javnosti, medjutim, postoje osporavanja da JUL-ova politicka moc ne izvire iz rezultata na izborima, jer su njeni kandidati pobedili u svega nekoliko opstina u unutrasnjosti, vec da ona proistice iz vestog rasporedjivanja svojih kadrova na pojedina kljucna mesta u vaznim drzavnim resorima i, pre svega, u bankarsko financijskim krugovima. Tako je JUL-ov clan guverner centralne banke, iako je propao na izborima. Spoljnotrgovinskim sektorom rukovodi takodje clan JUL-a, kao sto se u spoljnoj politici sve vise eksponira predsednik JUL-a Ljubisa Ristic.

Iako je zvanicno "samo" predsednik Direkcije JUL-a, prof. dr Mira Markovic je "alfa i omeg" JUL-a, pa cak i vise od toga. Na njoj pociva snaga JUL-a, bas kao sto i "sestrinska" Socijalisticka partija drzi vlast zahvaljuci njenom lideru Slobodanu Milosevicu. Osim Milosevica, koji je sebi mogao da dozvoli da ne dodje na Kongres JUL-a, svaki drugi, ukoliko je, naravno pozvan, pojavio se da bude vidjen, jer zna da to moze da se kapitalizuje u pravljenju politicke ili neke druge karijere.

Oni koji bolje poznaju predsednicu Direkcije JUL-a tvrde da dobro i zlo vraca dvostruko. Koliko je blagonaklona prema prema prijateljima toliko je okrutna prema protivnicima. Brojni su primeri da je svoje neprijatelje proglasavala izdajnicima drzave, kao sto su u kongresnoj rezoluciji, koju je Mira Markovic sastavila, pojedini mediji proglaseni za petom kolonom. Mira Markovic, medjutim, zna i da progleda kroz prste, ako je to korisno za ostvarivanje "visih" ciljeva. Tako je JUL usao u koalicionu Vladu s radikalima, koji se nalaze na suprotnim politickim pozicijama. Na posredan nacin ona je to, s kongresne tribine objasnila, logikom da neprijatelja treba pobedjivati tako sto ce ga pretvarati u istomisljenika. Ne zna se da li joj je to vec uspelo s radikalima, ali se dogodilo da je u istom danu, kada je M. Markovic pojedine medije oznacila kao petu kolonu, ministar za informacije, inase iz redova radikala, dao poimenicni spisak tih medija. U javnosti postoji uverenje da su se radikali i JUL nasli na zajednickom poslu i pravljenju Zakona o univerzitetu, tako da spomenuta strategija vec pocinje da daje rezultate.

Iako je kao sustinska stvar na Kongresu predstavljeno programsko opredeljenje o materijalnoj i duhovnoj obnovi drustva, kljucni je utisak da je prof. dr Mira Markovic na Kongresu izrekla i, preko rezolucije, napisala svoj politicki testament, bez obzira sto je ona i dalje zadrzala glavnu ulogu u partiji. Programsko opredeljenje materijalne i duhovne obnove je primamljivo, jer je za tako nesto dosao poslednji trenutak, ali Kongres nije dao dgovor na pitanje kako da se to postigne. Ako pocetak duhovne obnove predstavlja uspostavljanje novog poretka na univerzitetima u Srbiji, onda ce to biti dosta problematicno, jer JUL, na jednoj strani poziva na prevazilazenje politickih i drugih razlika, a na drugoj je Zakon o univerzitetu iskopao nepremostivu provaliju u ucenim krugovima.

Ostvarivanje materijalne obnove takodje je realno tesko postici, jer nisu otklonjeni spoljni i unutrasnji faktori koji ometaju postizanje takvog cilja. Zalaganje za svet bez granica ostaje u sferi neostvarenih zelja sve dok je Jugoslavija opasana visokim zidom, od strane medjunarodne zajednice, kao odgovor na njeno neprilagodjavanje medjunarodnim standardima. Jedino ostaje da se vidi da li kongresna poruka o otvorenim granicama predstavlja najavu promene dosadasnje spoljne politike.

Kongres je prosao, ali je iza sebe ostavio otvoreno pitanje da li je svetlo, koje se nazire iz tunela od sunca, ili je to voz koji juri prema nama.

Ratomir Petkovic (AIM)