PRIORITET AUTOPUTU SARAJEVO-ZENICA

Sarajevo Jul 20, 1998

Izgradnja saobracajnica u BiH

AIM, SARAJEVO, 20.7.1998 - Mada ima veoma povoljan geoprometni plolozaj jer se preko nje mogu uspostaviti najkrace cestovne veze izmedju zapadne Evrope i Bliskog istoka, Bosna i Hercegovina nema ni kilometra autoputa. Postoje, medjutim, svi izgledi da ova drzava dobije 80 kilometara autoputa od Sarajeva do Zenice, kao dijela sjeverno-juznog transevropskog puta E-73. Pripreme za pocetak gradnje, bolje receno prosirenja vec postojeceg pravca uveliko teku, iako je u javnosti ostalo nejasno da li ce ova saobracajnica od Budimpeste (Madjarska) do Ploca (Hrvatska) ici preko Tuzle ili Zenice.

Saobracajnica Sarajevo-Zenica, kao dio glavnog cestovnog pravca kroz BiH, od velikog je znacaja za ukupan razvoj drzave. Sve do pocetka sedamdesetih godina ovog stoljeca u bivsoj Jugoslaviji ovaj dio BiH bio je u cestovnoj izolaciji, a drumska povezanost Zenice i Sarajeva isla je daljim pravcem preko Kiseljaka. Uvidjevsi to, ondasnji planeri su projektovali autoput od Zenice do Sarajeva, koji je 1977. godine i zavrsen. Medjutim, zbog nebrige on je izgubio rang autoputa. S obzirom na vaznost ovog pravca, ali i cinjenice da su prvobitnom izgradnjom rijeseni imovinsko-pravni odnosi - jer je bilo predvidjeno da se grade dvije odvojene kolovozne trake ali se usljed besparice od toga odustalo - nakon rata u obnavljanju ukupne infrastrukture doslo se na ideju da se obnovi postojeci pravac i prosiri sa jos dvije trake.

Posto autoputevi uticu na brzi razvoj, stimulisu uvodjenje novih tehnologija, te potpomazu uravnotezenju teritorijalnog razvoja i ubrzavaju kretanje stanovnistva, stratezi su isplanirali da dio koridora 5 Transevropske magistrale Baltik-Adriatik od Samca do Ploca prolazi i kroz BiH. Ovaj pravac se - prema idejnom rjesenju

veze na cestu Velika Kladusa-Travnik-Lasva ali i putni pravac Sarajevo-Gorazde. Ceste koje sada povezuju bosanskohercegovacke gradove su ispod evropskih standarda i ne zadovoljavaju ni minimum potreba, jer dugo vremena nisu obnavljane, a i u ratu su dosta ostecene.

Zbog svega ovoga Vlada FBiH podstice izgradnju autoputa od Zenice do Sarajeva, pogotovo sto su za finansiranje njegove izgradnje zainteresovani strani investitori. U javnosti je objelodanjeno da su to firme: turski Enko, americki Behtel, malezijski MBI Ventures SDN BHD, italijanski Astaldi, kuvajtska KIA i njemacki Valter Bau. Iz jos nepotvrdjenih izvora putem PHARE programa Evropa finansira dio aktivnosti na pripremama za izgradnju koridora 5, koji prolazi kroz BiH. No, sve ove pripreme jos su u pocetnoj fazi.

Uporedo sa ovim aktivnostima u BiH se priprema i studija o opravdanosti izgradnje autoputa Sarajevo-Zenica. Istina, jedna njena verzija je uradjena jos prije desetak godina kad se pokazala puna opravdanost gradnje ovog autoputa i kad je dnevno ovom cestom u oba pravca prolazilo i po 10.200 vozila. Nedavnim snimanjem frekventnosti saobracaja doslo se do podatka da dnevno od Zenice do Sarajeva i obratno predje najmanje 14.000 vozila. Ako se zna da se iz dana u dan povecava broj vozila koji saobracaju ovim pravcem, moze se uskoro ocekivati da dodje do zagusenja saobracaja. Zato je i obicnom gradjaninu jasno da postoji potpuna opravdanost izgradnje ovog autoputa. Otuda je i razmljiv stav Vlade FBiH i njenog Ministarstva za promet i komunikacije sto na ovaj projekat gleda ne samo kao na politicko vec i ekonomsko pitanje. Vlada se zato ukljucila i u promociju Prijedloga finansiranja izgradnje autoputa Sarajevo-Zenica kao dijela sjeverno-juznog transevropskog puta (E-73). Pocetkom jula ove godine u zgradi Vlade FBiH odrzana je tako promocija jednog od pristiglih prijedloga o finansiranju autoputa koji je pripremila malezijska firma MBI Ventures SDN BHD. Autor prijedloga je u obrazlozenju naveo da je cilj prezentiranog modela finansiranja izgradnje autoputa podsticaj ekonomskog razvoja BiH, ali i pospjesivanje razvoja gradjevinske industrije, s obzirom da se predlaze da put grade domaca preduzeca. Prihvatili li Vlada ovaj prijedlog, primijenio bi se malezijski model finansiranja. U najkracem, Malezijci predlazu Vladi FBiH da im da maksimalno 20-godisnju koncesiju na putarinu, a oni bi jednim dijelom isfinansirali gradnju autoputa koja bi kostala 612 miliona DEM. Jedna od varijanti koju predlaze MBI Ventures SDN BHD je da i Vlada FBiH ucestvuje manjim dijelom u finansiranju projekta (sa 15 odsto), udio koncesijske komapnije bi bio 25, a 60 odsto novca bi ulozio potencijalni finansijer. Od naplate putarine obezbijedila bi se otplata kredita, fond za rekonstrukciju, administrativni troskovi, operativa i odrzavanje te porezi i drugi troskovi. Naravno, ovo je samo jedan od prijedloga finansiranja. Hoce li se za njega ili neki drugi odluciti Vlada FBiH, za sada je nepoznanica.

Govoreci na promociji projekta, Kemal Bubalo, ministar prometa i komunikacija u Vladi FBiH je naglasio da se sada o rokovima izgradnje ne moze govoriti sve dok se ne obezbijedi novac za izgradnju autoputa. Tek tada ce se znati kad je moguc pocetak, a kad zavrsetak radova na autoputu. No, izvjesno je da ce u narednih pola godine u Vladi kompletirati svu potrebnu dokumentaciju o izgradnji autoputa i prezentirati je kao pismo namjere. U sljedecih sest mjeseci mogao bi se ocekivati izbor finansijera i izvodjaca radova, a u naredne dvije godine gradio bi se autoput.

Pocetkom izgradnje autoputa Sarajevo-Zenica otvorili bi se napokon javni radovi u BiH. Jos jedna dobra strana ovog projekta je sto ce radove izvoditi domace firme. Sta to za njih znaci, najbolje je na promociji iskazao Mehmed Drino, generalni direktor sarajevske "Hidrogradnje" rijecima: "Za nas gradjevinare u BiH pocetak gradnje autoputa Sarajevo-Zenica dobro bi dosao jer bi napokon ozbiljnije izasli na domace trziste. Treba sto prije krenuti u ove aktivnosti, pogotovo sto bi pocetak ovih radova za nas gradjevinare znacio izlazak iz dugogodisnje krize."

Buduci da postoji veliki interes stranih investitora za ulaganje u gradnju ovog autoputa, ocekivati je da do realizacije ovog projekta dodje brzo.

Samuel SKOPLJAK (AIM, Sarajevo)