BUGARSKA PRIVREDA PONOVNO NA STARTU

AIM Sofija, 19.07.1998

Bugarska privreda obelezila je prvu godisnjicu odkako je pocela da zivi u uslovima valutnog borda. Tacno 1. jula 1997 godine bugarski lev prisvrscen je uz nemacku marku i ovako je stavljen kraj finansijskom haosu u drzavi koji je pretio hiperinflacijom.

Godinu dana kasnije situacija je znatno bolja. Lev je stabilan, finansijski sistem takodje, ali privreda jos uvek nije ucinila pomak napred u svom razvoju.

Za godinu dana sistem valutnog borda dokazao je svoju efikasnost, izjavio je guverner Bugarske narodne banke (BNB) Svetoslav Gavrijski povodom godisnjice. Sta ustvari predszavlja cudo zvano valutni bord? On je nametnut kao obavezan uslov MMF-a da bi on nastavio svoju podrsku Bugarskoj. Do ove krajnje mere je doslo posle serije privrednih eksperimenata nekoliko prethodnih vlada koji su doveli do kraha finansijskog sistema. Upravljaci u Bugarskoj nisu se drzali pravila da mogu da trose onoliko koliko su i zaradili. Stamparija novca je intenzivno radila da bi popinila rupe u budjetu, sto je stimulisalo rast inflacije, a odande i cena. Jednog trenutka i jedno i drugo poceli su da rastu poput lavine sto je generisalo masovno nezadovoljstvo upravljanjem socijalisticke vlade Zana Videnova. Kasnije je nepoverenje u finansijksi sistem dovelo do politickog nepoverenja u sposobnosti bivse komunisticke partije da upravlja.

Aktuelna vlada Saveza demokratskih snaga (SDS) i premijer Ivan Kostov nisu imali narocito veliki izbor u uslovima valutnog borda. Za ovih godinu dana kabinet je uspeo da dokaze njegovu efikasnost, pre svega u pogledu finansijskog sistema.

Bord je doveo do stabilnosti cena sto je garantovalo sigurnost buducnosti dugorocnih investicija. Neznatni rast cena smirio je obicne ljude koji su u januaru 1997 g. vec izgubili poverenje u drzavne institucije i u mogucnosti da politicari izvuku zemlju iz mocvare posle raspadanja planske privrede iz doba totalitarnog rezima Todora Zivkova.

Inflacija je u prvoj godini funkcionisanja valutnog borda iznosila 21%, a u prvom polugodju 1998 g. bila je negde oko 5%. Prema proracunima centralne banke inflacija u zemlji dostici ce 10-11% krajem godine. "INflacija i njen buduci razvoj ne treba kategoricki komentarisati jer neke cene zavise od sezone pa bi se mogle popeti najesen ili zimus", komentarisao je Gavrijski.

Za godinu dana devizne rezerve povecane su sa 2,8 mlrdi DM na 5,2 mlrdi DM. Ako je do pre godinu dana vlada Videnova cekala transe od po 100-200 miliona dolara da bi servisirala spoljni dug zemlje, sada je premijer Kostov spokojan za sva placanja inostranim kreditorima. Ispraznjene devizne rezerve stvarali su dpunski uslov za spekulacije na konvertibilnom trzistu, ali ej sada fiksirani lev potpuno ukinuo tu mogucnost. "Valutni bord ispunio je svoj osnovni zadatak - akumuliranjem sredstava iz spolnih izvora", izjavio je clan Upravnog udbora BNB Rumen Avramov.

Prema mnogim ekonomskim posmatracima valutni bord imao je jednu uspesnu godinu u Bugarskoj, sto se tice stabilizacije finansijskog sistema. "Pravedno bi bilo da bugarsko iskustvo udje u ekonomske udjbenike", smatra bivsi bankar i sadasnji predsednik konsultanske firme Emil Harsev. Prema njemu momenat za uvodjenje borda je odabran perfektno, a takodje i izbor rezervne valute - njemacka marka. Uspesno je odabran i fiksni kurs - 1000 leva za 1 DM. "Vlada je dosledno sprovodila svoju politiku i nece biti preterano ako kazemo da je to najbolje upravljanje Bugarskom od vise decenija naovamo", smatra Harsev.

Finansijski sistem je vec jak i to je nesporna cinjenica za sve. Kako, medjutim, uraditi da bi bugarska privreda izasla iz zastoja i ponovno krenula razvojem, to je najveci problem. Pored svega pozitivnog vlada je ucinila i mnoge greske i time navukla gnev MMF.

Trenutno je privreda na nultom nivou. Vecina preduzeca ne posluju ili bar ne posluju efikasno. Stanovnistvo zivi na rubu siromastva i realno nema nikakvu kupovnu moc. Strucnjaci procenjuju da je bord doveo do izjednacenja cena na domacem trzistu sa svetskim cenama. Ovo je omogucilo stranim proizvodjacima da smelijem nastupu na bugarskom trzistu istiskuju u drugi plan domacu robu. Preduzeca, vecina kojih se nalaze u fazi privatizacije, ne mogu da proizvode konkretnu robu. Modernizacija vec postojecih fabrika i pustanje novih proizvodnjih postalo je izuzetno tesko posto uplaseni zbog predjasnih kriza i cvrste ruke BNB, banke su prestale da daju kredite.

Potpuni neuspeh dozivela je privatizacija drzavnih preduzeca sto je inace bio osnovni zadatak vlade. Kod ocekivanih izmedju 600 mln i 1 mlrde dolara prihoda, prognoziraju se prihodi od oko 200 mln dolara u ovoj i narednoj godini. Ministri priznaju da ce tesko izaci na kraj sa razdrzavljenim 50% drzavnih preduzeca do marta naredne godine. Problem je u odsustvu obecavanog interesa od strane spolnih investitora. Vlada se sve vise orijentise prema radnickoj i masovnoj privatizaciji ali one ne donose zeljeni svezi kapital. Povrh svega drzavna preduzeca i dalje posluju sa gubicima koji su u prosloj godini iznosili 300 mlrdi leva. U ovoj ce, kako se ocekuje, biti jos veci. Tapka u mesto i privatizacija banaka sto je bio jedan od prvih zadataka u grafikonu MMF i Svetske banke. Izgleda nece biti ispostovan i rok likvidacije propalih drzavnih firmi, najavljen za kraj 1998 g.

Mnogi strucnjaci preporucuju i povecanje plata stanovnistva da bi porasla njegova kupovna moc i tako stimulisalo trziste. Rasti i sumnje da MMF vise odmaze nego sto pomaze privredu svojim ultimativnim zahtevima. "Bugarska treba da se kloni MMF-a i Svetske banke jer ovako prakticki SAD komanduju vasom privredom", izjavio je profesor univerziteta "Dzon Hopkins" Stiv Hanke koji je ekonosmki savetnik predsednika Petra Stojanova. "MMF ne daje prebijenu paru za bugarsku privredu. Moramo preispitati njegovu ulogu u nasoj politici", kategorican je i Harsev.

Na pocetku druge godine valutnog borda vlada je suocena sa mnogim neresenim zadacima od cijeg ce resavanja zavisiti koce li privreda doziveti novi krah, ovog puta vec - fatalni.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV