Predizborna atnosfera

PREDIZBORNO ZBIVANJE REDOVA

AIM Skopje, 19.07.1998

Tri meseca pre najavljenog datuma trecih parlamentarnih izbora u Makedoniji, a na samom pragu letnjih odmora, politicke partije naveliko vrse pripreme za izbornu trku koja se ocekuje da bude daleko zesca nego dve prethodne. Prvi impuls predizbornom uzbudjenju su dale dve najvece politicke partije Albanaca u Makedoniji, PDP (Partija za Demokratski Prosperitet koja ucestvuje u koalicionoj vladi) i DPA (Demokratska Partija Albanaca koja je u opoziciji i koja je pre nekoliko meseci napustila Parlament). Lider PDP, Abdurrahman Aliti je najavio mogucnost da dve partije, koje su vec cetiri godina u politickom sukobu, na sledecim izborima nastupe sa zajednickom listom u proporcionalnom delu kombinovanog izbornog modela, sto je DPA spremno prihvatila. Naime, na sledecim izborima poslanici ce se birati na dva nacina, odnosno vecinskim i proporcionalnim modelom, pri cemu po proporcionalnom modelu ce biti izabrana 35 od ukupno 120 poslanika. "Tenzije izmedju dve partija nisu kao sto su bile. Sada sa PDP razgovaramo o mnogim temama pa i za mogucu zajednicku platformu za sledece izbore", izjavio je ovih dana potpredsednik DPA, Menduh THaci, koji se smatra glavnim protagonistom u zaostravanju odnosa izmedju ove dve partije u proslom periodu. U isto vreme on je ostavio otvorenim pitanje ucesca njegove partije na sledecim izborima buduci da su pre nekoliko meseci njeni poslanici napustili Parlament u znak protesta zbog ignoriranja njihovih zahteva i zbog hapsenja gradonacalnika Gostivara i Tetova koji su iz redova ove partije. Medjutim, malo ko veruje da ce ova partija zaista bojkotirati izbore, a kao ilustracije ove pretpostavke moze posluziti cinjenica da su oni pismenim putem poslali svoje sugestije u vezi izbornog zakona a predlozili su i svog clana u Drzavnoj izbornoj komisiji.

Sto se tice dela izbora po vecinskom modelu sasvim je izvesno da ce dve partije nastupiti odvojeno. Neoficijalno, zajednicki nastup u proporcionalnom delu izbora se objasnjava cinjenicom da podela albasnkih glasova u dve liste moze ostetiti glasace (naravno i partije), t.e. da Albanci dobiju jednog ili vise poslanika manje nego sto mogu sa zajednickom listom. Eventualni problem moze pretstavljati podela ovako stecenog kolaca nakon izbora ali se cini da ce taj problem biti resen bez velikih poteskoca, pre svega zbog pozitivnog duha koji vlada u odnosima dve partije. Iako albanski politicari nisu dali nijednu izjavu koja bi pomogla laksem identificiranju "tajnih motiva" od strane dezurnih skepticara, odgovor na dilemu se nalazi u junskim zajednickim demonstracijama koje su PDP i DPA organizirale u centru Skopja u znak podrske kosovskim Albancima. U svojim izjavama pretstavnici dve partije svoje eventualno delimicno koaliciranje ne dovode u vezi sa Kosovom ali bez obzira na to makedonski mediji spekulisu sa cinjenicom da je do zblizavanja doslo nakon spomenutih demonstracija. Ono sto je pridonelo uzbudjenju u vezi ove delimicne izborne koalicije nesumnjivo je njegova etnicka dimenzija koja od pocetka krize na Kosovu dobija u intenzitetu.

Predizborno uzbudjenje je zahvatilo i makedonski politicki kamp koji se jako uskomesao nakon nekoliko neocekivanih poteza koalicione vlade koja je u znaku SDSM-a, a tako se dozivljavaju i potezi. Pre nekoliko dana je "vlada SDSM-a" pod vodstvom lidera SDSM-a objavila da ce u sledecoj skolskoj godini svi ucenici dobiti besplatne udzbenike, a svim studentima koji su postigli minimalan potreban broj poena za upis, bez obzira na broj planiranih mesta za upis, omoguceno je da dobiju indeks uz istovremeno povecanje broja stipendija i slicnih olaksica. Samo par dana nakon ovog poteza koji je celokupnu opoziciju ostavio bez reci, premijer je objavio da ce svi penzioneri zajedno sa junskom penzijom (koja se deli u julu) dobiti akontaciju od 10 otsto, cime je nesumnjivo "razoruzao" opoziciju koja se vec cetiri godina sprema da vrati udarac nakon "izbornog falsifikata" od pre cetiri godina (kako je ona ocenila izbore iz 1994 godine).

Potezi SDSM-a koji nesumnjivo obezbedjuju veliki broj glasova jednostavno je prinudio makedonsku opoziciju da pristupi pregovorima o koaliciji. Najveca opoziciona partija koja se od 1994 nalazi van Parlamenta, VMRO-DPMNE i Liberal Demokrati koji su nastali ujedinjenjem Liberala i Demokrata (koji su pre ujednijenja sa liberalima prakticno bili vanparlamentarna partija) nedavno su najavili mogucnost koaliciranja na pretstojecim izborima. Iako su pretstavnici obe partije odbili objaviti detalje oni su ipak potvrdili da se vode pregovori o mogucem koaliciranju. Kako se saznaje iz partijskih izvora, problem je u tome sto VMRO-DPMNE smatra da je u prednosti pa zato trazi da se podela (proporcionalnih) glasova izvrsi u srazmeru 70:30 u korist ove partije, dok Liberal-demokrati insistiraju na podelu 50:50.

No, bez obzira na ishod dogovora ostaje dilema kako ce biti sredjeni stari "ideoloski" racuni izmedju VMRO-DPMNE-a i Liberal-demokrata pod vodstvom dvojca Petar Gosev-Stojan Andov, koji su donedavno bili ljuti protivnici VMRO-DPMNE-a pod vodjstvom mladog i nekompromisnog Ljubceta Georgievskog. Naime, u vreme prvih pluralnih izbora u 1990 godini Petar Gosev je bio lider sadasnjeg SDSM-a (u to vreme SKM-Partija za Demokratsku Preobrazbu), a u vreme drugih izbora u 1994 godini (kada se i Gosev nasao u opoziciji) Stojan Andov je sa svojim liberalima bio deo koalicije Saveza za Makedoniju koja je nastupala protiv VMRO-DPMNE-a ali i Demokratske Partije Petra Goseva. Uzajamno, unakrsno nepoverenje izmedju dve partije koje se posebno potvrdilo nakon lokalnih izbora kada su demokrati raskinuli koaliciju sa VMRO-DPMNE i presli u "zagrljaj" liberala (sa kojima su se i ujedinili) nesumnjivo ce olaksati posao Socijaldemokratima koji su ionako krenuli "punom parom" i koji za sada ne pokazuju da im treba partner da bi pobedili na izborima. Iako se konacne izborne strategije trebaju ocekivati pocetkom septembra, kada se ocekuje pocetak izborne kampanje, sadasnji potezi oznacavaju pocetak opipavanja pulsa i svojevrsno zbijanje redova. Najveca nepoznanica za tzv. "velike" partije sigurno pretstavlja pojava nove partija, Demokratska Alterntiva, pod vodstvom nekadasnjeg prvog omladinca i nekadasnjeg clana kolektivnog predsednika bivse SFRJ, Vasila Tupurkovskog. Iako je u poslednjih 6-7 godina bio "u ilegali" (uglavnom je boravio u SAD), pojava Tupurkovskog, koji je za vreme referenduma o izboru pretstavnika Makedonije u predsednistvu bivse SFRJ dobio preko milion glasova, unela je nemir u analitickim odelenjima svih politickih partija u Makedoniji. Prema svim istrazivanjima javnog misljenja u zemlji o popularnosti politicara Tupurkovski je uvek bio odmah iza Gligorova a u nekoliko mahova i ispred njega. I pored nepovoljne cinjenice sto pored sebe nema uglednih pojedinaca, Tupurkovski sa njegovom Demokratskom Alternativom moze temeljno promeniti politicki mozaik nakon sledecih izbora. Za sada ime ove partije nije u opticaju po pitanju koalicija ali se ipak spominje mogucnost saradnje sa levo orijentisanim partijama, t.e. sa secijaldemokratima i socijalistima koji se smatraju politickim satelitom socijaldemokrata. Izvesno je da Demokratska Alternativa za sada ne moze uticati na "izbornu zetvu" albanskih partija iako Tupurkovski ne krije ambicije da "ugrabi" neki glas i od Albanaca koji eventualno nisu zadovoljni sa nijednom albanskom partijom.

U medjuvremenu ostaje otvoreno pitanje koaliciranja partija razlicitih etnickih predznakova. Za sada je izvesno da do takvih koaliciranja nece doci, ali je sasvim moguce koaliciranje pri sastavu buduce vlade, bez obzira koje partije ce biti u prilici da sastavljaju vladu.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI