ALBANIJA: JEDNO SUVO I BELO GODISNJE DOBA

Godinu dana od dolaska Nanoovog kabineta na vlasti

Godinu dana posle dolaska na vlast, vladu vodjena od strane Fatosa Nanoa bilo bi pogresno smatrati propalom, ali bi bilo pogresno nazvati je i uspesnom. Posle godinu dana, Vlada je uspela da sprovede drzavni autoritet na citavoj teritoriji zemlje, ali je on u nekim zonama jos uvek bled da se tesko moze nazvati drzavom. Iako se pucnji iz kalasnjikova ne cuju kao pre godinu dana, hiljade komada oruzja jos uvek se nalaze u rukama Albanaca koji su odbili da ga predaju ili tacnije vise su preferirali da ga prodaju vojnicima OVK. Naoruzane bande sada se vise ne mogu videti na ulicama i TV ekranima, ali ni posle godinu dana niko nesme da nocu putuje drumovima Albanije, jer svugde postoji strah da mogu biti zrtve maskiranih ljudi koji pljackaju i otimaju.

Posle autoritarne vladavine Berise, Albanci sada kusaju liberalnu vladavinu Nanoa, ali ako se ranije drzava cinila snaznijom nego sto treba, sada se ona cini slabijom nego sto treba. Pokazatelji ljudskih prava u zemlji su se poboljsali, medjutim, dok se ne oseca ugrozenim od strane drzave, albanski gradjanin je ugrozen od kriminala, kojem se nije uspelo stati na put. Ono sto ostaje konstantno je svakodnevni egzodus u Italiju i Grcku, bez obzira na preduzete mere zvanicnika ove dve zemlje, da bi ga zaustvaili.

Mozda je najvece dostignuce Nanoa, tokom godinu dana na vlasti, zaustvaljanje daljeg pada zemlje u provaliju, ali ako je ona izbegnuta jos uvek se ne moze reci da se vidi svetlo na kraju tunela. Kurs koji je sledio Nano bio je kurs bespogovorne primene preporuka medjunarodnih institucija, posebno MMF i Svetske banke. Primenjeni programi su uspeli da zaustave pad albanskog leka, koji je opste gledano uspeo da sacuva zadovoljavajucu stabilnost, ali nista nije moglo da spreci fantastican rast cena, previsoke za ogromnu vecinu populacije.

Albanci danas uzivaju vise sloboda, ali se suocavaju i sa vise siromastva nego pre godinu dana.

Najtezi izazov nove vlade, ona uspostavljanje reda i razoruzanja populacije, cini se da je bio odredjujuci u velikoj meri i po ostalim aspektima uopste bezbojne vladavine aktualne vladine koalicije. Oruzani mir, u kojem zive Albanci moze biti manjevise prihvatljiv za njih, ali on je sasvim neprihvatljiv za bilo kojeg stranog investitora, koji na Albaniju gleda kao na opasnu zemlju gde se pre gubi nego dobija. Pola miliona komada oruzja koje Albanci jos uvek drze u svojim kucama ozbiljno ugrozavaju njihovu buducnost.

Albanija, nazvana pre godinu dana zemljom piramida, zbog finansijskih piramidalnih shema, ciji je pad uvukao zemlju u anarhiju, jos uvek nije definitivno zakljucila ovo poglavlje. Bosovi piramida zavrsili su u celijama ili su pobegli van zemlje, ali ipak ljudi jos uvek cekaju...ne Godoa, vec svoj novac. Jedno nejasno i nepotrebno obecanje premijera Nanoa, dato godinu dana ranije o vracanju izgubljenog novca u piramidalnim shemama jos uvek drzi otvorenom staru ranu. S druge strane, Nano nema novca ni da isplati telefone ureda svojih ministarstava, a ne izgubljeni novac u piramidama. Vlada je obavestila da ce ubrzo poceti sa prodajom akcija pet najvecih piramida, ali ono sto se moze kompenzirati, tesko da ce ikoga zadovoljiti.

U medjuvremenu, albanska demokratija jos uvek se predstavlja kao korumpirana demokratija (corrupted democracy). Podaci jedne studije Svetske banke, obznanjene pre nekoliko dana, svrstavaju Albaniju na celu liste bivsih komunistickih zemalja za visok stepen korupcije. Prema ovoj studiji, sve albanske institucije, iskljucujuci aktulenog predsednika, u predstavi albanske javnosti rezultiraju da su korumpirane. Novine javljaju svakoga dana o skandaloznim ciframa sverca cigareta, kafe i goriva, koji distizu cifre od miliona dolara. Jedan izvestan broj ministara je optuzen za implikacije u svercerskim mrezama. Vlada je izgleda nemocna da uspostavi kontrolu nad carinama koje u zemljiu kao sto je Albanija gde se takoreci sve uvozi, imaju veoma veliku tezinu za dohodak u drzavnom budzetu.

I posle prve godine vlasti socijalista, Albanija ostaje jedina bivsa komunisticka zemlja koja nije uspela da usvoji novi Ustav postkomunistickog perioda. Zemljom se jos uvek vlada jednim Paketom provizornih ustavnih zakona usvojenog 1991. godine. Ustavni prijekat koji je pripremio Berisa, odbacen je na narodnom referendumu. Socijalisti zure da pre kraja godine usvoje novi ustavni projekat, sve dok njihova popularnost nije pala na nize kvote. Jasno je da, kao i u slucaju referenduma 1994. godine i glasanje za novi Ustav, ce biti glas narodnog poverenja za aktuelnu vladu.

Berisa i njegova politicka grupacija odbili su svako ucesce u procesu stvaranja ustavnog projekta. I nastojanja OEBS i Saveta Evrope da okupe za istim stolom opoziciju i vecinu propala su. Posle dugog bojkota Komisije za Nacrt Ustava, nedavno je Berisa zatrazio mesto kopredsednika komisije sto je odbijeno. Cini se da ce Berisa na kraju, u nemogucnosti da spreci proces usvajanja Ustava, podneti alternativan projekat nasuprot onom koji priprema parlamentrana Komisija. Ako se to desi, onda ce drugi referendum o Ustavu koji ce se kako se cini organizovati pre kraja novembra, pretvoriti u izborni test, cak vise od toga, u ostru izbornu kampanju.

Albanskom politickom scenom jos uvek dominira neprijateljski par Nano- Berisa, koji su tokom ove godine izbegavali svaki susret i medjusobno stisak rukom. Vokabular nacionalnog pomirenja bacen je u kos i obe strane optuzuju jedna drugu ostrim terminima. Za Nanoa i njegovu grupu Berisa je covek koji je srusio Albaniju, ili "kriminalac sa imunitetom". Za Berisu Nano je "najantinarodni premijer Albanije", "svercer", dok je Vlada koju on vodi "neprijateljska Vlada" za Albance. Postoji malo nade da ce se politicka klima u zemlji smiriti sve dok protagonisti na njenoj politickoj sceni budu Nano i Berisa.

Berisa nastvalja da ponavlja zahtev za novih prevremenim izborima, a pre nedelju dana definitvo je izasao iz Parlamenta. Zahetev za novim izborima ne podrzava Zapad, koji je isto tako kritikovao opoziciju sto bojkotuje Parlement. Niko ne favorizuje jos jedan izborni proces u Albaniji u vreme eskaliranja konflikta na Kosovu.

Medjutim, kada bi se izbori sada odrzali, cini se da bi najvise podrske dobila ravnodusnost umornih i razocaranih Albanaca, zbog agresivne politike. Poslednji izborni test, delimicni lokalni izbori, dokazali su da je vlada dosta izgubila od podrske koju je uzivala pre godinu dana, ali da to nije praceno i porastom popularnosti opozicije. 50 odsto Albanaca ne bi ucestvovalo u izbornom procesu, sto reflektuje jedan osetan politicki vakuum.

Kao da joj nisu dovoljni unutrasnji problemi, Albanija aktuelno na svojim ledjima nosi jednu od najvecih kriza posle rata, krizu na Kosovu. Vlada Nanoa je reflektovala jedan dvostruki i nekakav paradoksalan stav. S jedne strane, ona je zastupala jedan veoma pazljiv stav, nastojeci da sledi preporuke zapada, s druge strane ona je zatvarala jedno oko, da ne kazemo oba, ostavljajuci slobodne ruke OVK da se snabdeva oruzjem preko albanske teritorije. Iako se od septembra nijedan visoki albanski zvanicnik nije susreo sa izabranim predsednikom Kosova Rugovom, sam premijer Nano sastao se u nedavno u Svajcarskoj sa predstavnciima OVK.

Tokom godinu dana na vlasti, najspektakularniji potez socijalistickog kabineta bio je susret na Kritu izmedju Nanoa i Milosevica. Susret je izazavo nezadovoljstva u Pristini i u Tirani. Zaostravanje krize na Kosovu marta ove godine stavilo je u tezak polozaj albanskog premijera koji se nadao pozitivnim rezultatima posle otvaranja dijaloga Tirana - Beograd. U stvari, desilo se suprotno i kasnije je Nano bio primoran da ostri jezik prema Milosevicu.

Tirana se pretvorila u jednu preferiranu stanicu medjunarodne diplomatije. Kriza na Kosovu je povecala paznju u odnosu prema Albaniji, ali dok je to priblizilo diplomate i novinare, udaljilo je investitore i bankare.

Posle godinu dana vlasti socijalista, buducnost zemlje ostaje nejasna. Put postkomunisticke tranzicije cini se duzim i tezim nego sto se prdvidjalo.

AIM Tirana Remzi LANI