SRBIJA SE DUBINSKI RASPADA

Intervju: Dr Vesna Pesic, predsednica Gradjanskog saveza Srbije

Neko mora da kaze - mislim da nam je bilo dosta, hocemo nesto drugo i da zivimo normalno! Da se krene od autenticnog nezadovoljstva koje mora da nadje svoju politicku artikulaciju, a ne da prebrojavamo koliko ce Milosevic nekim svojim taktickim potezima da opstaje na vlasti. On mora da bude provaljen od samog naroda. Kad se to dogodi to ce biti njegov kraj

AIM, BEOGRAD, 17. 7. 1998.

Predstavnici nekoliko opozicionih stranaka, okupljenih za sada pod radnim naslovom Savez za promene, proslog utorka (14.jul) su posetili Pristinu. Prvo su razgovarali sa predstavnicima Srba u manastiru Gracanica, a zatim su se sreli sa pregovorackim timom kosovskih Albanaca, koji je sastavljen od predstavnika razlicitih partija.

Svi sagovornici, i sa srpske i sa albanske strane, smatraju da se resenje za kosovsku krizu mora traziti mirnim putem, pre svega kroz dijalog i politicke pregovore. Dr Vesna Pesic, predsednica GSS i koordinator ovog saveza, u intervjuu za AIM kaze da je u opstoj situaciji na Kosovu stekla veoma negativan utisak:

• Na Kosovu vlada potpuno haoticno stanje nesigurnosti, ugrozenosti i straha, i kod Srba i kod Albanaca. Ono sto drzava pokusava da cini nije politicki definisano. Srbi su nam rekli da nema politike na Kosovu nego samo sudaranja, nasilja koje se sada ispoljava u raznim oblicima, u sta ubrajaju delovanje policije i tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. Nema delovanja pravne drzave koja bi obezbedila mir gradjana, sigurnost zivota i imovine. Medju Srbima se oseca veliko uznemirenje, i mnogi prebacuju svoje porodice u Srbiju. Imaju osecaj da su postali taoci dosadasnje politike koja se vodila na Kosovu i cije negativne posledice danas osecaju na sopstvenim ledjima. Kosovski Srbi smatraju da je vlast digla ruke od njih time sto im je podelila oruzje i preporucila im da se sami brane.

AIM: Koje je moguce resenje?

• Za sada ne vidim da je na vidiku mirno i politicko resenje krize. Oruzani sukobi traju i prete daljom eskalacijom. Moj utisak je da je kriza na Kosovu, bar jednim znacajnim delom, kriza same Srbije. Postavlja se pitanje sta je danasnja Srbija, koliko je ona sposobrna da integrise svoje gradjane i da joj se uzvrati lojalnost, da li je to drzava koja ima dovoljno snage da se reformise i uspostavi jasno definisan drzavni identitet. Srbija traga za svojim identitetom, i u tome tragicno kasni. Neke bivse jugoslovenske republike bile su mnogo uspesnije u definisanju sopstvenog drzavnog identiteta.I Crna Gora ima vise drzavnog identiteta nego Srbija. Ako se ovaj manjak identiteta Srbije sto pre ne otkloni, ona ce ostati zariste stalnih kriza ali i spostvenog raspada.

Srbija ne treba da se prikriva iza Jugoslavije,to je jako pogresno. Srbija ne sme da sluzi nikakvim visim nacionalnim ciljevima, ona je nas najvisi nacionalni cilj i identitet. Narod koji pogazi svoju drzavu, radi ostvarivanja nekih drugih, nejasnih ciljeva, i stvara utvaru od drzave, kakva je sadasnja Jugoslavija, nece biti u stanju da sredi svoju zajednicu i da se okrene vaznim razvojnim i zivotnim pitanjima. Ne moze se odoleti utisku da se Srbija dubinski raspada, i potpuno je neozbiljno sto sadasnji rezim podstice njenu destukciju. Samo demokratija i reforme mogu da uspostave toliko potreban identitet Srbije, jer verujem da nasi gradjani nemaju nameru da se vrate u kameno doba.

AIM: Da li se uopste problem Kosova moze resiti u dogledno vreme?

• Svako pitanje, pa i pitanje Kosova, moze da se resi u dogledno vreme ako se ono ozbiljno shvati. Mislim da se srpsko-albanski odnosi i pitanje Kosova postavljaju krajnje neozbiljno. Vlast reaguje otprilike ovako: Albanci su kukavice, mi cemo da ih zaplasimo, oni ce da se povuku u misiju rupu, a mi cemo odrzati postojece stanje i oni tridesetak jeftinih poslanika sa Kosova koji nam omogucavaju vecinu u Skupstini.

Tvrdilo se na isti nacin da su Hrvati kukavice, da su Muslimani kukavice, a evo tako se postupa i u teskoj kosovskoj krizi. Upravo na ovakvim neozbiljnostima na prevari naroda, iznikle su jake vojne formacije u bivsim jugoslovenskim republikama, a na slican nacin nastaju i oruzane formacije Albanaca na Kosovu.

Pokazuje se jedna potpuna neodgovornost, logika lako cemo, a da uopste nema volje da se ljudi na Kosovu saslusaju, da se cuju i strucna misljenja, ali misljenje gradjana u kakvoj drzavi oni zele da zive. Niko nece da saslusa kosovske Srbe na primer, ali ni da cuje albanske argumente. Ako vlast zatvori oci i usi, gde nas to vodi? Mislim da se od mirnog i politickog resenja krize na Kosovu koje bi iskljucilo veliko stradanje ljudi sve vise udaljavamo. Dakle, sada se kao glavno pitanje mora postaviti prekid vatre, uspostavljanje elementarne sigurnosti tamosnjih zitelja i da se na tim pretpostavkama otvori iskren i sustinski dijalog i ucine kompromisi i s jedne i s druge strane.

AIM: Da li ste otisli na Kosovo s nekim konceptom resenja, ili da se informisete o stanju stvari?

• Stranke koje su posetile Kosovo imaju svoja vidjenja kako da se otpocne resavanje krize. Ali, mi tamo nismo isli kao nekakv pregovoracki tim, niti smo za tako nesto imali bilo cije ovlascenje. Mi smo hteli da cujemo, da saslusamo sta kazu ljudi koji tamo zive, i Srbi i Albanci. I mislim da su gledista i jednih i drugih nepoznata nasoj siroj javnosti. Albanci su izrazili svoj stav da zele nezavisno Kosovo, ali su svesni da ih u tome medjunarodna zajednica ne podrzava, hoce pregovore u kojima bi verovatno doslo do odredjenog popustanja. Oni su svesni da rat ne treba da bude sredstvo ostvarivanja politickih ciljeva, jer i posle rata se opet seda za pregovaracki sto. No, ostalo je pitanje u vazduhu koliko predstavnici tamosnjih politickih stranaka uopste vise imaju uticaja, s obzirom da raste popularnost tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. Radikalizacija je ocigledno na delu. Politicari ne kontrolisu te formacije, pa se stice utisak da medju Albancima nema jedinstva: jedni su meksi i biraju mirna politicka sredstva, a drugi su se radikalizovali i smatraju da smo oruzjem mogu ostvariti svoje nacionalne ciljeve. Albanci su danas u nacionalnoj euforiji, kao da je kucnuo cas da se stvori Velika Albanija, nesto slicno euforiji kod nas pre nekoliko godina. Meni kao gradjanski i demokratski orijentisanom politicaru ovakvi nacionalisticki pokreti deluju kao da, u krajnjoj liniji, rade protiv svog naroda.

AIM: Kako ocenjujete akcije medjunarodne zajednice u svetlu efikasnog resavanja kosovskog problema?

• Medjunarodna zajednica je reagovala prilicno haoticno, iako je ovog puta, navodno, htela da bude spremna da tacnije i pravovremenije reaguje na sprecavanju i sirenju oruzanih sukoba. Medjutim, pokazalo se da je to bila iluzija, pokazala se nesloga i da oni nemaju jasnu percepciju o sustini krize. Sada pokusavaju na drugi nacin da uspostave prioritete, a prvi pozitivan korak je da se krene od OEBS-a, a da se eventualno citava akcija zavrsi u Ujedinjenim nacijama. Kontakt grupa i njene pretnje koliko i pretnje NATO bile su promasaj. Ono sto se sada vidi cini se da ce se u procesu delovanja medjunarodne zajednice kristalizovati nekakvo resenje koje ce se ponuditi za pocetak pregovora.

Velika je steta sto nasa zemlja nije spremna da na vreme signalizira da u nekim stvarima nece biti u stanju da probleme lako resi kao sto je mislila. Strah rezima od medjunarodne zajednice je u tome sto ce ona traziti demokratske principe: da se postuju prava, zakoni, slobodni izbori i mediji.

AIM: Cesto se cuje da je za pitanje Kosova vezan i sudbina rezima. Sta Vi mislite o tome?

• To je vrlo tesko da se kaze. Ne mozemo mi samo da pricamo o jednom coveku, Milosevicu, a da se ne kaze da i gradjani nisu bas uvek bili svesni kuda vodi njegova politika. Neko mora da kaze - ja mislim da nam je bilo dosta, hocemo nesto drugo i da zivimo normalno! Mora da se krene od autenticnog nezadovoljstva koje mora da nadje svoju politicku artikulaciju, a ne da prebrojavamo koliko ce Milosevic nekim svojim taktickim potezima da opstaje na vlasti. On mora da bude provaljen od samog naroda. Kada se to dogodi, onda ce to da bude njegov kraj.

AIM: Ko ce to da kaze ako, bar prema misljenju vecine politickih analiticara, opozicija vise ne postoji? Sta moze da uradi Savez u kome je i vasa stranka?

• Mi smo sada u periodu kada moramo da vucemo ozbiljne poteze, koji mozda nece, na prvi pogled izgledati tako atraktivno. Potrebno je daleko vise unutrasnjeg rada, strateskog razmisljanja o upotrebi pravih politickih sredstava za ovakvu situaciju. Mozemo da se pitamo koja su to politicka sredstva koja se mogu upotrebiti protiv jednog ovakvog rezima, koji je, u stvari, raskinuo sa politikom. Mi zivimo u fantazijama predsednika i njegove zene. Kako da se borite protiv necijih fantazija koje se seju preko ekrana i brane sa 120.000 policajaca. Kriza je mnogo dublja nego sto smo mislili.

Treba da se okupe svi ozbiljni ljudi i da takva organizacija pocne da raste. Sigurno je da bi bilo potrebno da se gradjani angazuju i da ucestvuju u stvaranju alternative u koju i oni treba da uloze svoju energiju. Bez te energije niko tu nista ne moze prakticno da uradi. Moja bi vizija bila jasno definisan politicki prostor: s jedne strane rezim, znaci Milosevic, JUL, Srpska radikalna stranka i, na drugoj strani, jedna jasna demokratska alterantiva koja bi ljudima delovala krajnje sigurno, ubedljivo i jasno profilisano, sto bi oni svojom energijom i svojim izborom i podrzali.

Milosevic i radikali ce opet biti jedna te ista vrteska, koju smo gledali vec vise puta. Predvidjam da ce Milosevic raskinuti koaliciju sa Seseljem posto ima drugog rezervnog igraca, posto ce verovatno morati da udje mnogo dublje u pregovore o Kosovu. Onda cemo opet gledati onaj film da Seselj ide po Srbiji i vice "da je Milosevic najveci srpski izdajnik, a da je Mirjana Markovic crvena vestica". Ali ono sto je sustinski isto jeste da su Milosevic i Seselj i Vuk Draskovic tri figure koje nemaju osecaj za vreme u kome zivimo, oni ne razumeju savremeni svet, zato odvlace Srbiju na slepe koloseke. Oni ne mogu da ponude nikakv ozbiljan pravac kuda Srbija treba da krene i kakvo je njeno mesto u danasnjem svetu.

AIM: Poslednjih dana prica se o otopljavanju odnosa na realciji Beograd - Podgorica ?

• Mislim da su price o otopljavanju njihovog odnosa lazne informacije. To sto se Djukanovic sreo sa Milosevicem ne mora da znaci da je tu doslo do promena u pogledu Djukanoviceve politicke orijentacije. Ne mislim da ce Djukanovic sada da postane nekakv Milosevicev pion. Ja ne verujem u to. Ne verujem da jedna politicka opcija koja je dobila takvu politicku podrsku u Crnoj Gori moze da prihvati jednu, potpuno propalu politiku, koja i sama ne zna sta ce sa sobom.

AIM: Da li postoji mogucnost otcepljenja Crne Gore?

• Ne ocekujem otcepljenje Crne Gore. Ali, ocekujem dinamiku koja ce voditi do nestabilnosti, koja ce federaciju dovoditi u pitanje zato sto ce Milosevic pokusati da blokira Crnu Goru. Zbog toga Srbija i jeste u tako uzasnoj situaciji, ona jedina nije uspela da sebe definise, izuzev da blokira demokratiju gde god ona nikne. Mi smo u Srbiji sada taoci takvih blokada. Nemamo gde da uspostavimo tacku otpora prema "konzervativnom centru", jer je Srbija taj centar. Zato sada matica sve vise propada, a periferija polako dolazi do daha.

Vesna Vujic (AIM)