PROJEKAT KOJI JE IMPRESIONIRAO GELBARDA

Privatizacija u Republici Srpskoj

Banjaluka 12. jul (AIM)

Usvajanjem paketa zakona o privatizaciji napravljen je prvi korak ka vlasnickoj transformaciji i prelasku na trzisnu ekonomiju u Republici Srpskoj. Novi projekat privatizaciju snazno je podrzao i Robert Gelbard, specijalni izaslanik americkog predsjednika Klintona, koji je prilikom nedavnog susreta sa premijerom RS, rekao da su SAD "impresionirane prvorazrednim kvalitetom zakona o privatizaciji".

Zakonskim projektom nisu bili pretjerano impresionirani ekonomski eksperti iz RS i SR Jugoslavije. Na strucnom savjetovanju, koje je 6. i 7. jula odrzano u Banjaluci u organizaciji Direkcije za privatizaciju, mogle su se cuti kritike zbog donosenje tako vaznih zakona "na brzinu".

Prema usvojenim zakonima o privatizaciji drzavnog kapitala, 85 odsto sveukupnog kapitala se privatizuje, 10 odsto ide za obezbjedjivanje startnog kapitala za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, a 5 odsto za Fond za restituciju iz kojeg bi se trebala nadoknadjivati ranije konfiskovana ili nacionalizovana imovina.

Postupku privatizacije podlijezu sva preduzeca koja imaju makar i 1 odsto drzavnog kapitala i sva ce biti privatizovana u jednom krugu. Iz prvog kruga privatizacije izuzeta su preduzeca iz oblasti distribucije i proizvodnje elektricne energije, zeljeznickog saobracaja, telekomunikacija, vodosnabdijevanja, rudarstva i sumarstva, javnih medija, igara na srecu, proizvodnje oruzja i vojne opreme i ostala preduzeca od strateskog znacaja. Ona ce biti privatizovana po posebnom projektu.

U Direkciji isticu da je osnovni cilj privatizacije prenos drzavnog kapitala u privatno vlasnistvo. Ostali ciljevi su doprinos socijalnoj stabilnosti, rjesavanje zaostalih potrazivanja, posebno po osnovu stare devizne stednje, a kao poseban cilj regulisana su i prava boraca, invalida rata i porodica poginulih boraca u procesu privatizacije. Jedno od njih je sto ove kategorije nece morati placati troskove privatizacije.

Kupci u privatizaciji mogu biti domaca i strana fizicka i pravna lica, lica bez drzavljanstva i investicioni fondovi. Pravna lica u kojima je ucesce drzavnog kapitala vece od 25 odsto od ukupnog kapitala, kao i drzavni organi i institucije, ne mogu biti kupci preduzeca.

Sredstva placanja u privatizaciji su vauceri koji ce biti dodijeljeni gradjanima, borcima, invalidima, porodicama poginulih i nestalih boraca za period od 17. avgusta 1990. godine i obveznicima radne obaveze. Osim vaucera sredstvo placanja su i novac i kuponi izdati po osnovu stare devizne stednje.

Uz prvobitni dodijeljeni broj vaucera borci, invalidi i porodice poginulih i nestalih boraca imace pravo na dodatni broj vaucera. Samo ime vaucer oznacava nematerijalizovani elektronski zapis koje ce gradjani moci iskljucivo koristiti za kupovinu akcija preduzeca. Broj vaucera zapisace se u elektronskom formatu na jedinstvenom privatizacionom racunu u organizacionoj jedinici Sluzbe za platni promet RS prema prebivalistu lica. Vauceri se mogu iskoristiti u roku od dvije godine od dana njihovog unosenja na racun. Istekom ovog roka neiskorisceni vauceri prestaju da vaze.

Svaki kupac ima pravo da bira u kojem ce preduzecu kupiti akcije. Nakon sto kupi akcije on postaje suvlasnik doticnog akcionarskog drustva - preduzeca i ima pravo na dio dobiti - dividendu koja se periodicno obracunava (uglavnom godisnje). Buduci akcionar ima pravo da bira organe upravljanja preduzeca i da sam bude biran, kao i pravo na dio likvidacione mase ukoliko dodje do likvidacije preduzeca. Cijena akcije ce biti odredjena na trzistu.

Tu se kriju i prve zamke za buduceg akcionara. Vecina ce ih odmah pojuriti da svoje vaucere uloze u preduzeca koja trenutno donose profit. Prema misljenju strucnjaka, u tom slucaju je bolje ulagati u preduzeca za koja ce biti malo interesa, jer se teoretski moze dogoditi i da samo jedan covjek postane vlasnik jednog preduzeca za koje se niko nije zainteresovao.

Ekonomski strucnjaci na savjetovanju u Banjaluci su se slozili da je u postupku samog ulaganja vaucera bitno dobro informisati potencijalne ulagace. Prof. dr Mladen Ivanic sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci iznio je prijedlog da bi se sedmicno mogle davati informacije o tome koliko je u koje preduzece ulozeno do odredjenog datuma. Prema postojecem modelu privatizacije ta mogucnost nije predvidjena, sto moze unijeti nesigurnost medju imaoce vaucera.

Druga opasnost se, prema Ivanicevim rijecima, krije u tome sto bi moglo doci i do razlicite vrijednosti vaucera u razlicitim preduzecima. Tako ce u preduzecu cija je imovina (kapital) procijenjena na 1 milion njemackih maraka na 100.000 ulozenih vaucera, vrijednost jednog vaucera iznositi 10 DM. U preduzecu koje je procijenjeno na 10.000 njemackih maraka, a u koje bi bilo ulozeno 10 vaucera, vrijednost vaucera je 1000 DM.

"Ovaj sistem mi je veoma blizak lotu. Kad bih znao gdje ce biti najmanje vaucera, ja bi upravo tamo ulagao", misljenje je prof. dr Miodraga Zeca, ekonomskog eksperta iz Beograda.

Prof. dr Ivanic je predlozio i da kupac na osnovu sedmicnog izvjestaja moze povuci svoj vaucer i uloziti ga u drugo preduzece, ako tako procijeni. I ova ideja profesora Ivanica snazno je podrzana od vecine ekonomskih strucnjaka.

Kao jedno od rjesenja za gradjane koji nece da rizikuju ili nisu dovoljno informisani ostavljena je mogucnost ulaganja u privatizacione investicione fondove. I njihovo osnivanje i nacin poslovanja predvidjeni su setom zakona o privatizaciji.

Investicioni fondovi imaju ulogu da prikupljaju vaucere od stanovnistva kao svoj investicioni kapital, ulazuci taj kapital u akcije preduzeca koja se privatizuju. Za preuzete vaucere gradjana fondovi izdaju svoje akcije. Strucnjaci su misljenja da ce investicioni fondovi svakako biti bolje informisani sa listom i kvalitetom preduzeca u vaucer-ponudi.

Osim vaucer-ponude, metode privatizacije su jos i tender prodaja, licitacija i specijalna licitacija (kada prodavac postepeno snizava pocetnu cijenu dok ne dobije prvu ponudu), direktna prodaja i kombinacija navedenih metoda. Sam metod odredjivace se programom preduzeca, ali je zakonom odredjeno da najmanje 55 odsto od vrijednosti preduzeca mora biti privatizovano vaucer-ponudom.

Ekonomski strucnjaci su saglasni da univerzalnog i pravicnog rjesenja nema. Vlada i Direkcije za privatizaciju obecavaju nove naucne rasprave u cilju poboljsanja projekta za koji su stigle i mnoge dobre ocjene.

Aleksandar Macanovic (AIM)