KONSTITUISANJE PARLAMENTA: KORAK KA MIRU ILI ESKALACIJI?

Reklo bi se neocekivano, u prostorijama Demokratskog saveza Kosova konstituisana je skupstina kosovskih Albanaca, cijoj je konstitutivnoj sednici prisustvovalo 75 poslanika iz cetiri politicke partije koje su dobile mesta na paralelnim parlamentarnim izborima od 22. marta ove godine. Za predsednika je izabran predsednik Akademije nauka i umetnosti kosovskih Albanaca i poznati lingvista Idriz Ajeti, a za potpredsednike Djerdj Dedaj iz Liberalne partije, Iljijaz Kurtesi iz Socijaldemokratske partije koju vodi Kacusa Jasari, a iz Demohriscanske Zef Morina, izabrani poslanik iz Djakovice. Za sekretara je takodje aklamacijom izabran Fatmir Sejdiu iz Demokratskog saveza Kosova. Lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova polozio je svecanu zakletvu, kako je receno u svojstvu predsednika Republike Kosova, kada se obavezao da ce se zaloziti "za sticanje i ocuvanje nezavisnosti Kosova i teritorijalne celovitosti, ostvarivanje ljudskih i gradjanskih prava i sloboda, uvazavanje i zastitu Ustava i Zakona, ocuvanje mira i blagostanja svih gradjana Kosova i da ce odgovorno i savesno izvrsavati sve zadatke", a zatim i novoizabrani predsednik Idriz Ajeti i njegovi potpredsednici su takodje polozili zakletvu, slicne sadrzine.

Samo nekoliko minuta po zavrsetku konstitutivne sednice, dok su se delegati razilazili, pristiglo je oko 15 pripadnika ministarstva unutrasnjih poslova. Nekoliko njih je uslo u zgradu i zaplenilo materijal i dokumentaciju koju su pronasli, a zatim bez skandaloznih scena otisli. Ministarstvo unutrasnjih poslova je zatim izdalo saopstenje za javnost u kojem se kaze da je "onemogucen protivzakonit pokusaj konstituisanja Skupstine republike Kosova, jer je ovaj kako se podvlaci ilegalni skup u prostorijama Demokratskog saveza Kosova na samom pocetku prekinut, da su tom prilikom oduzeti pripremljeni materijali i druga dokumentacija, te da je sve to uz krivicnu prijavu predato Okruznom javnom tuziocu u Pristini radi preduzimanja mera protiv odgovornih lica".

Inace, na paralelnim parlamentranim izborima kosovskih Albanaca glasove je dobilo 118 kandidata, od kojih samo iz Demokratskog saveza Kosova 87, a 12 mesta ostalo je upraznjeno jer se izbori nisu odrzali u tri opstine centralnog regiona Kosova (Drenica), zbog tragicnih desavanja tokom marta meseca. Ostalo je prazno i 14 poslanickih mesta namenjenih srpskom i crnogorskom stanovnistvu koje je bojkotovalo izbore od 22. marta.

Nakon zavrsene sednice koja je trajala nesto manje od pola sata, novoizabrani potpredsednik Djerdj Dedaj je izjavio da ce uskoro biti "izabrana i vlada koja treba da funkcionise na Kosovu i koja treba da se angazuje za nezavisnost", isticuci da se "konstituisanjem ovog parlamenta postavlja novi temelj nezavisne i demokratske drzave Kosovo". I Iljijaz Kurtesi, inace nekada visoki pokrajinski funkcioner, izneo je stav da je ovaj Parlament konstituisan voljom naroda i da je to prva faza institucionalizacije kosovskih organa, iznoseci uverenje da ce on otvoriti nove puteve za sto bolju organizaciju oko vrsenja novih i delikatnijih poslova u buducnosti, zakljucio je Kurtesi.

Prve reakcije na vest o konstitusanju parlamenta pristigle su od predstavnika opozicionih partija koje su bojkotovale izbore 22. marta. Tako je Ljuljeta Pulja Beciri iz jednog krila Socijaldemokratske partije Kosova izjavila da takav "parlament ne omogucava stvaranje jedinstvenog politickog fronta odnosno realizaciju integracije politickog i vojnog faktora na Kosovu, kao uslov da se proces vrati na politicki kolosek". Ona je iznela stav da partije koje nisu ucestvovale na izborima nece prihvatiti ponudu da dobiju mesto "u nekoj koalicionoj vladi, sto kao rizik moze dovesti do prebacivanja krivice na Albance zbog odlaganja srpsko-albanskih pregovora". Jonuz Saljihaj iz Demacijeve Parlamentarne partije tvrdi da oko Kosova vise ne moze da odlucuje parlament u kojem ne ucestvuje polovina politickih i nepolitickih snaga sa Kosova, vec da odlucuje snaga koja se zove OVK. "Ovaj parlament je konstituisan kako bi se prakticno legitimisao dogovor izmedju Jeljcina i Milosevica, pa zato smatramo da ce on biti veoma sumnjiv i da nece imati ulogu koju zasluzuje, podvukao je Saljihaj.

Inace, predsednici tri opozicione partije na Kosovu Parlamentrane-Adem Demaci, Socijaldemokratske-Ljuljeta Pulja Beciri i Rexhep Cosja novoformiranog Albanskog demokratskog pokreta zastupali su stav, na prvom i poslednjem sastanku svih parlamentarnih i neparlamentarnih partija odrzanog pre desetak dana da treba osnovati Nacionalno vece koje bi se kao takvo ponudilo OVK za politicko krilo u eventualnim pregovorima sa Beogradom. S druge strane Ibrahim Rugova i njemu bliski su se zalagali za potpunu institucionalizaciju na Kosovu, odnosno konstituisanje parlamenta i biranje nove vlade koja bi kao takva predstavljala institucionalni okvir ponasanja i OVK. Do nekog kompromisa nije doslo ni nakon diplomatske misije americkog ambasadora u UN Ricarda Holbruka, koji je ceo dan proveo na relaciji Demokratski savez Kosova, gde je razgovarao sa Rugovom - Americki kulturni centar, gde je pokusao da ubedi njegove oponente da nejedinstvo u albanskom politickom pokretu, odnosno nejedinstveno delovanje zbog nepristajanja na stvaranje jednog politickog tela odlaze i otezava miran put resavanja kosovskog problema. Ovim razgovorima nije se odazvao Adem Demaci, vec ga je "zamenjivao" njegov potpredsednik Bajram Kosumi. Kosovski posmatraci politickih i drugih kretanja vec tada su bili skloni ocenama da se lideri "bore za sticanje jakih pozicija na politickoj sceni Kosova, a da gotovo i ne razmisljaju o svojim sugradjanima i sunarodnicima koji na gotovo polovini teritorije Kosova dozivljavaju pravi kosmar". Jer, upravo tu lezi kljuc. Kod opozicionara se postavlja pitanje zbog cega bi podrzali konstituisanje parlamenta kada su sami bojkotovali izbore, te ne bi mogli da u njemu budu zastupljeni. Rugova i njegova linija ne vide sebe u nekom Nacionalnom vecu, jer bi u tom slucaju njegova politicka pozicija bila totalno marginalizovana. Gospodja Pulja iznosi stav da u "ratnim uslovima Nacionalno vece zamenjuje ulogu parlamenta u kojem bi ucestvovali predstavnici svih politickih partija, kao i politicki predstavnik OVK. Kao odraz postovanja prema dosad stvorenim institucijama, mi smo predlagali ocuvanje institiucije predsednika republike. Nacionalno vece bi kao najodgovorniji zajednicki organ odlucivao koncenzusom", objasnila je Pulja funkcionisanje jednog takvog tela u slucaju da je postignuta saglasnost svih. Zato ona i oni koji slicno misle smatraju da konstituisanje parlamenta moze biti samo organ koji "legitimise raskol i razdor unutar albanskog pokreta".

Inace, Skupstina Kosova suspendovana je 2.jula 1990 godine, posto se njeni poslanici nisu slozili sa promenom statusa Kosova, i takoreci, sa faktickim ukidanjem dotadasnje autonomije. Ubrzo su nezadovoljni poslanici albanske nacionalnosti ispred zgrade Skupstine doneli svoju Ustavnu deklaraciju, koja je bila prethodnica odrzavanja tzv. Kacanicke skupstine, kada je usvojen i Ustav, kako se navodilo, Republike Kosova. Nakon toga najveci broj ucesnika ove skupstine utociste je naslo u inostranstvu, gde i dan danas funkcionise Bukosijeva vlada. 24 maja 1992 godine kosovski Albanci su odrzali svoje prve parlamentarne i predsednicke izbore, na kojima je Ibrahim Rugova postao njihov neprikosnoveni lider, a nakon jednog sprecenog pokusaja konstituisanja parlamenta od strane srpske policije, vise nije bilo takvih pokusaja. Medjutim, pitanje formiranja parlamenta povlaceno je tokom svih narednih godina, posebno od onih politickih krugova koji su pokusavali da optuze Rugovu za monopol u politickom odlucivanju, kao i za krajnju pasivnost i nedelotvornost njegove mirne politike.

U sadasnjem vrtlogu kosovske politicke scene, u cijoj se pozadini nalazi senka OVK, odnosno radikalno suprotna opcija resavanja kosovskog problema u odnosu na Rugovinu, kao i u situaciji sve vecih nesuglasica i medjusobnih osporavanja medju albanskim politickim vodjama, konstituisanje parlamenta mozda ce predstavljati samo svojevrstan katalizator u daljem razvoju na politickoj i ratnoj sceni Kosova. Naime tesko je proceniti da li ce vlada koja bude proizasla iz ovog parlamenta, i u ovakvom politickom miljeu, biti u stanju da uspostavi kontrolu kako nad OVK, tako i nad zbivanjima na terenu, i da li ce napokon biti u stanju da nametne politicku opciju koja bi isla u prilog mirnim i kompromisnim resenjima. Analiticari politicke scene Kosova smatraju da bi to mozda bilo izvesnije kada bi i podrska medjunardnih faktora, u prvom redu SAD, isla tome u prilog. U suprotnom, izvesna je samo dalja eskalacija tragicnih sukoba.

AIM Pristina Arben KRASNICI