ZIVOT POD ZABRANAMA

Zbog ekonomskog kraha privrede i finansijskog bankrotstva

U nastojanju da ublazi katastrofalne posledice nastale medjunarodnom izolacijom Srbije, rezim je pribegao uvodjenju sirokog repertoara zabrana, kako u pogledu poslovanja sa spoljnim svetom, tako i u raspolaganju proizvodjaca sopstvenom robom. Zabrinut restrikcijama kojima je izlozeno stanovnistvo, Predsednik Demokratskog foruma Dragoljub Micunovic je zatrazio da se donese zakon kojim bi gradjani bili zasticeni od samovolje rezima

AIM, BEOGRAD,16. 7. 1998.

Srbija je danas, posle hiperinflatorne 1993. godine, suocena s najtezom ekonomskom situacijom,koja ce se u narednim mesecima prema predvidjanju ekonomista jos pogorsati. Glavni razlog je zastoj u planiranom ekonomskom razvoju i veliko odstupanje od usvojene ekonomske politike za ovu godinu. Srpska privreda nije pomognuta ocekivanim finansijskim kapitalom iz inostranstva, na koji je racunala, a sama nema dovoljno sredstava da pokrene proizvodnju s kojom bi pokrila bar penzije i druga socijalna davanja.

Srpska privreda se u ovakvim neprilikama nasla i zbog ponovo uvedenih sankcija, koje znace i zabranu ucesca stranog kapitala u njenom razvoju. Savezna vlada, koja zvanicno promovise ekonomsku politiku, ali u stvarnosti iza nje stoji Vlada Srbije, racunala je na 2 milijarde dolara inostranog kapitala. Umesto toga uslovi za privredjivanje su pogorsani, a ovdasnjoj privredi su ukinute povlastice za izvoz na trziste Evropske unije. Privreda, zapravo, placa racun neprilagodjenoj politici rezima zahtevima medjunarodne zajednice. Svojevremeno su iz privrede stizala glasna upozorenja da se odustane od pojedinih politickih opredeljenja, ali rezim nije imao sluha za to.

Posledice takvog ekonomskog stanja manifestuju se katastrofalnim zaostajanjem isplata mesecnih prinadleznosti zaposlenima u svim sferama od privrede do prosvete, zdravstva i penzionera. Ovi poslednji primili su do polovine jula 3,5 penzije, a prosvetari i zdravstveni radnici po cetiri plate. U privredi stanje je jos gore. Penzije su isplacene sredstvima namenjenim za razvoj, tako da se buducnost trosi na podmirivanje sadasnjih potreba.

Poznati ekonomista Zoran Popov smatra da do kraja godine penzioneri mogu da racunaju da ce dobiti samo 6 ovogodisnjih penzija. Razlog je slab priliv sredstava u penzioni fond, cija su sredstva i inace potrosena u neprofitabilne investicije. Brigu o penzionerima, kao i o drugim kategorijama stanovnistva preuzela je Vlada Srbije, a kako se ta "paznja" manifestuje najbolje pokazuje zahtev predsednika Demokrtskog foruma Dragoljuba Micunovica, koji trazi ustanovljavanje zakon kojim bi se gradjani stitili od rezima.

Drzavni organi su, u nedostatku sredstava za razvoj i proizvodnju pribegli strategiji uvodjenja zabrana i dodatnih nameta. Tako je, zbog nepovoljne razmene sa svetom, u kojoj je deficit presao milijardu DEM ogranicen uvoz. Savezna vlada uvela je placanje carina na voce i povrce, a uvoz moze da se obavlja samo preko drzavnih robnih rezervi. Da bi se uvoznici destimulisali uvedena je obaveza da svaki uvoznik mesec dana drzi devize, u visini polovine vrednosti uvoza kod centralne banke, a kada se uvoz ostvari onda na licitaciji, ako ponudi najbolje uslove, i dobio robu koju je vec platio. Rezim se enormnim oporezivanjem okomio i na second hend prodavnice u kojima bar polovina gradjana Srbije ima i odusta jedinu sanasu da obnovi svoju garderobu.

U slicnom polozaj u su i poslovne banke, koje su u obavezi da poloze povecani devizni ulog u centralnu banku ukoliko zele da imaju siroka ovlascenja u poslovanju s inostranstvom. Na ovaj nacin sakupljeno je mrsavih 40 miliona dolara. U tako oteznim uslovima poslovanja s inostranstvom, savezni ministar za spoljnu trgovinu Borisa Vukovic preporucuje da je za Jugoslaviju najbitnije da postane clan Svetske trgovinske organizacije. Nevolja je u tome sto u toj organizaciji smatraju da Jugoslavija nije ispunila uslove za prijem, kao sto se odbija i njeno uclanjenje u Medjunarodni monetarni fond i Svetsku banku.

Suocena s deviznom i dinarskom besparicom Savezna vlada je poslala svoju delegaciju na pregovore sa Londonskim klubom koji zastupa komercijalne banke, s predlogom da svoj spoljni dug, koji se procenjuje na 2,4 milijardi dolara bude otpisan za 80 odsto, a vracanje ostatka odlozi. Zbog nepovoljnih ekonomskih prilika vrednost jugoslovenskog duga je pala, ali je istovremeno smanjena i zainteresovanost stranih ulagaca da se upuste u proces privatizacije srpske privrede. U ovom trenutku to je cak i zabranjeno sankcijama EU.

Prosle godine Srbija je bila u slicnim nevoljama, ali je izlaz pronadjen u prodaji 49 odsto domaceg telekomunikacionog sistema. S tim sredstvima isfinansirani su izbori za predsednika Jugoslavije i parlamentarni izbori u Srbiji. Ovoga puta Srbija, zbog uvedenih sankcija, ne moze da proda nijednu svoju fabriku.

Vice predsednik Vlade Srbije Vojislav Seselj, koji je najtvrdji protivnik pregovaranja sa medjunarodnim faktorom istovremeno je zagovornik uvodjenja restrikcija. Dolaskom njegovih radikala u koalicionu vladu pobornici reforme napustili su svoje polozaje, jer su shvatili da umesto promena u privredi dolazi jos vece zatvaranje zemlje u odnosu na svet.

Najnovije restrikcije uvedene su u otkupu zita. Prema Uredbi Vlade Srbije psenica sme da se proda samo drzavnim robnim rezervama i to l,20 dinara za kilogram. Nevolja je sto drzava nema dovoljno sredstava da otkupi rod, a proizvodjacima, pod pretnjom visokih novcanih kazni, ne dozvoljava da svoju robu prodaju onima koji imaju novac. Ova mera, koja nije zabelezena od vremena prisilnog otkupa u godinama posle Drugog svetskog rata, imace, prema misljenju ekonomista, katastrofalne posledice po jesenju setvu. Poljoprivrednici nece imati s cime da svoja polja zaseju, jer dotle nece dobiti pare za proizvedenu psenicu. Zbog toga se predvidja da ce Srbija tek u iducoj godini biti suocena sa stvarnom opasnoscu od gladi.

Zbog slabe kupovne moci stanovnistva seljaci prodaju povrce po niskoj ceni s kojom takodje nece biti u stanju da zapocnu novi ciklus proizvodnje. Tako se i poljoprivreda, koja je dosad bila najotpornija, suocava s posledicama teske ekonomske situacije i rigoroznih mera Vlade Srbije, koja upravlja celokupnom srpskom privredom. Njena ovlascenja su tolika da bukvalno preko noci moze svakog ko uspesno posluje da dovede u stanje bankrotstva. Na drugoj strani ona nema s cime da potakne proizvodnju. Dosadasnja ulaganja u metalski kompleks, koji je nekada bio ponos srpske privrede, uglavnom su potrosena na plate. Drzavna televizija javno je okrivila IMT, ZMAJ i jos neke fabrike iz tog kompleksa da nisu ostvarile proizvodnju za koju su dobili sredstva. Zbog toga Srbija nema cime da plati uvezenu naftu i gas. Rukovodstvo u tim fabrikama stavljeno je na stub srama. Proizvodnja, medjutim, nije ostvarena jer su najstrucniji kadrovi otisli posto sa dosadasnjim platama nisu mogli da izdrzavaju svoje porodice.

Na drugoj strani Vlada Srbije nije u stanju da presece mnogobrojne spekulativne lance, a to je priznao i Vojislav Seselj, navodeci primer sa cementom i drugim deficitarnim artiklima. Nemoc Vlade prouzrokovana je uticajnim lobijima, od kojih su mnogi na visokim drzavnim i partijskim polozajima. Zato su zabrane usmerene prema najsirim slojevima, odnosno onima koji se nalaze na zacelju proizvodnih (primer seljaka) i trgovackih lanaca.

Finasijski krah u privredi rezim pokusava da "pokrije" povecanjem svoje strogosti u svim sektorima. Siroki repertoar zabrana, kojima je sada izlozeno stanovnistvo, moze da postane razlog za njegovo reagovanje. Zbog toga se s prilicnom neizvesnoscu i strahovanjem ocekuju naredni meseci.

Ratomir Petkovic (AIM)