STRATEGIJA KOMARCA

Nevladine organizacije u SRJ

AIM, BEOGRAD, 15. 7. 1998.

"Da li smo mi crvena ruza na reveru ovdasnje vlasti, koliko svojim radom cinimo dobra vladajucoj partiji?" pitala se, ne bez rezignacije, jedna od ucesnica nedavno odrzanog Foruma nevladinih organizacija u Jugoslaviji. Nista manje gorcine nisu pokazali ni ostali ucesnici ovog skupa konstatujuci da pravni status njihovih organiazcija i dan-danas nije regulisan "niko tacno ne zna sta je dozvoljeno, a sta je zabranjeno", sto je jako zgodno za manipulaciju, da se drzavni mediji nevladinim organizacijam bave utoliko da, kada im je neophodno, pokazu da su one "produzena ruka zapada", "strani placenici" , ali i da ih gotovo nema ni u nezavisnim medijima

Uprkos cinjenice da je broj NVO u Jugoslaviji u stalnom porastu, nevladin, neprofitni sektor je trenutno u predrazvojnoj fazi. Ovdasnji zakoni i dalje govore o udruzenjima gradjana, drustvenim i politickim organizacijama, stavljajuci ih sve pod istu "kapu". Pitanje jeste terminolosko, ali je indikativno da jugoslovensko zakonodavstvo jos ne napusta prevazidjeni koncept uredjivanja odnosa u ovoj sferi. Stvise, "nevladina organizacija" se i dalje u vaznim politickim krugovima shvata kao sinonim za "antivladinu" organizaciju.

U drustvu koje prolazi kroz agoniju sveopsteg, tihog razaranja svih resursa, postavlja se pitanje kako definisati strategiju nevladinih organizacija. Sta u tim uslovima preostaje nevladinim organizacijama? Kakva je njihova moc? "Strategija komarca u sobi" - primetio je duhovito (mada je sasvim ozbiljno obrazlozio tezu o neprekidnom zujanju oko usiju vlasti, "bar da ih nerviramo i uznemiravamo", jer je to jedino moguce u zemlji u kojoj ne postoji pravna drzava, niti cvrsta infrastruktura nevladinih organizacija) jedan od ucesnika (Miljenko Dereta) Foruma nevladinih organizacija u SRJ.

Profesor Vukasin Pavlovic, takodje smatra, da smo u situaciji da nemamo ni efikasnu drzavu, ni razvijen civilni sektor i moramo naci neku strategiju u odnosu na ovakvu drzavu. "Ta strategija mora biti mnogo slozenija od prostog otpora. Tehologija ove vlasti je sve samo ne za potcenjivanje. Od nje se u pogledu tehnologije i tajminga vladanja mnogo moze nauciti". Zoran Stojiljkovic resenje vidi u povezivanju i koordinaciji unutar mreze civilno - drustvenih pokreta, ali i otklonu od zaziranja od svakog oblika politickog delovanja i saradnje sa demokratski orijentisanim politickim akterima. "U, istina, najcesce opravdanoj rezervisanosti aktivista NVO, cak i gadljivosti prema politici i politicarima ima iskrene razocaranosti, ali i ekskluzivisticke poze ugodnog i bezbednog izbegavanja svakog rizika", konstatuje Stojiljkovic.

Nedavni "popis" nevladinih organizacija u nas pokazao je da se njihov broj popeo na citavih 21.000, od kojih su dvadesetak hiljada "stare" jer je u SRJ jos u upotrebi stari termini za oznacavanje nevladinih i neprofitnih organizacija, poznatih kao drustvene organizacije i udruzenja gradjana. Medju njima je najvise sportskih, kulturno-umetnickih, hobi udruzenja i organizacija. Tu su i Crveni krst, dobrovoljna vatrogasna drustva i slicno. Njih je otprilike nesto iznad petnaest hiljada. Jedan deo tih organizacija nisu u pravom smislu nevladine organiazcije, vec vladino-nevladine organizacije. Ostatak otpada na profesionalna udruzenja (inzenjera, sociologa, umetnika) i na socijalno humanitarne organizacije (udruzenja slepih, distroficara, paraplegicara i slicno).

Osim njih, u proteklih sest-sedam godina nastalo je i blizu 700 "novih". To su razlicite gradjanske inicijative, udruzenja i grupe. Prema podacima iz "Direktorijuma nevladinih i neprofitnih organizacija u SRJ" moglo bi se reci da su Jugosloveni i dalje "rodjeni ekolozi", jer je registrovanih ekoloskih organizacija, drustava i pokreta najvise - 112.

Ideja o odrzavanju Foruma nevladinih organizacija, javila se posle protesta 96/97, koji su bili svojevrsna lekcija za nevladine organizacije. Protest nije okoncan tako kako jeste samo zbog konflikta vodja, vec i zato sto velika energija nije bila kanalisana: "Nikakvo pravo u Srbiji danas nije zagarantovano, kao sto je pokazalo i ukidanje autonomije univerziteta. Cak i ono sto nam se cini potpuno nespornim moze vec u sledecem trenutku biti dovedeno u pitanje. Jedini odgovor na to jeste jak nevladin sektor. Da je univerzitet na vreme shvatio ovu lekciju ne bi sada bio na kolenima", smatra dr Marina Blagojevic, iz Centra za razvoj demokratije.

Rad NVO skopcan je sa brojnim teskocama i (samo)ogranicenjima. Mreza nevladinih organizacija je i prostorno i problemski neravnomerno razvijena. One su, po pravilu, usitnjene i fragmentirane, vezane za uzak (gotovo isti) krug aktivista i korisnika usluga, a njihove aktivnosti su nedovoljno koordinirane i, neretko, konkurentski suprotstavljene.

Javnost rada nevladinih organizacija i odnos medija prema NVO posebna je i bolna prica o kojoj se i na Forumu najvise govorilo. Predstavnici domaceg tzv. treceg sektora vec su oguglali na zanemarivanje i drzave i drzavnih medija, ali nisu mogli da shvate zasto im nezavisni mediji ne pokalanjaju odgovarajuci tretman. Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i glavni i odgovorni urednik Radija B92 Veran Matic, za odnos medija i NVO kaze da je "prica prilicno slozena". Objasnio je to na primeru svog radija: "Mi smo od svog nastanka radili na nekoliko koloseka, i kao medij, i kao oni koje se bave slobodom govora i neko ko se trudi da unese zametke civilnog drustva, da treci sektor dopre do javnosti. Izvestavanje o radu NVO, medjutim, cesto je u suprotnosti sa zeljom svakog medija da stekne sto vise novca. Uskoro ce se javiti problem da ce biti sve manje donacija i da ce mediji sve vise ici na komercijalizaciju, a time ce manje paznje biti posveceno NVO".

"Manje paznje" Miljenko Dereta je protumacio kao nagovestaj da ih u medijima uopste nece biti i to potkrepio cinjenicom da je i sam rad Foruma NVO, ostao gotovo medijski nezabelezen. Predlozio je da se redakcijama upute pisma protesta, ali i da se formulise zahtev donatorima da obavezu nezavisne medije da pisu o NVO. Ovoj ideji osto se suprotstavilo vise ucesnika foruma. Sonja Liht, predstavnica Fonda za otvoreno drustvo, ujedno i najveceg donatora medija na ovim prostorima, predlog da se za nezavisne medije uvede "cenzus", da im se na osnovu toga koliko pisu o NVO dodeljuje ili uskracuje pomoc donatora, okarakterisala je kao "opasan": "Mi necemo da budemo ni agitprop, ni Zogovoc, i necemo postavljati nikakve uslove".

Vesna Bjekic (AIM)