GUSI LI EU PROJEKTE DEMOKRATIZACIJE?

Nakon briselske blokade budzetskih linija

AIM, SARAJEVO, 13.07.98. Gotovo milijardu maraka predvidjenih za finansiranje razlicitih projekata iz budzeta Evropske unije, "zamrznuto" je nakon presude Evropskog suda pravde (ECJ) iz Luksemburga od 12. maja ove godine zbog nepostojanja adekvatnog "pravnog pokrica".

Evropska komisija je, nakon presude Evropskog suda pravde, 10. juna donijela odluku da se pod "lupu" stave sve postojece budzetske linije cije pravno pokrice nije bilo sasvim jasno, pa su sve takve linije suspendovane.

Posljedice takve odluke najkrace bi se mogle definisati kao opsti haos. Desetine projekata cije finansiranje gotovo iskljucivo zavisi od novca iz budzeta EU, a ciji su realizatori razlicite nevladine organizacije, suocava se s potpunom nesigurnoscu i mogucom propasti.

Sve je pocelo 1995. godine kada su iz budzeta EU odobrena sredstva za projekat resocijalizacije prostitutki iz Beca i Bilbaoa. Za tadasnju konzervativnu vladu Velike Britanije to je bila "kap koja je prevrsila casu" pa je podnijela tuzbu Evropskom sudu pravde, zahtevajuci objasnjenje po kom pravnom osnovu je donesena odluka o ovoj donaciji. Tuzbu Velike Britanije kasnije su podrzali i Njemacka, Danska i Savet ministara. Promjena na celu britanske vlade nije znacila i povlacenje tuzbe, cemu su se mnogi nadali, pa je sud nastavio sa radom do donosenja presude.

Ovde se radi o sporu izmedju Saveta ministara i Evropskog parlamenta koji traje jos od 1982. godine, a odnosi se na "budzetska ovlascenja" Parlamenta i procedure za uspostavljanje pravne osnove za budzetske linije. Godinama je Parlament redovno usvajao nove budzetske linije u mnogim oblastima koje je potom Evropska komisija sprovodila, bez "pravne osnove", dodeljujuci subvencije brojnim projektima. Tu spadaju i programi PHARE i TACIS osnovani pre nekoliko godina, koji su omogucili Evropskoj uniji za obezbedi finansijsku podrsku za unapredjenje ljudskih prava, demokratizacije i projektima za razvoj nezavisnih medija u citavoj Srednjoj i Istocnoj Evropi, ukljucujuci bivsu Jugoslaviju. Proces uspostavljanja pravne osnove ovog programa koji se sada zove "Evropska inicijativa u prilog demokratije i zastite ljudskih prava" otpoceo je jula 1995. godine, ali jos uvek nije okoncan.

ECJ je sada presudio da Komisija vise ne sme da dodeljuje subvencije iz budzetskih linija koje je otvorio Parlament ako ne postoji "pravna osnova". To podrazumeva pravni i administrativni okvir koji odobre Savet ministara i Evropski parlament. Problem je u tome sto proces uspostavljanja "pravne osnove" moze da traje i vise godina.

Nakon objavljivanja presude, Evropska komisija je suspendovala sve linije koje u potpunosti nisu "pokrivene" pravnom procedurom. Rezultat je opsta konfuzija koja ovih dana vlada u Briselu. Kriza je izazvala ozbiljne poteskoce mnogim funkcionerima Komisije koji su godinama radili u okviru budzetskih linija koje su sada suspendovane. Sada su primorani da objasnjavaju nosiocima projekata da nece dobiti ocekivana sredstva kada su to ocekivali, a mozda i nikada. Komisija je, medjutim, najavila da ce svi potpisani ugovori biti ispostovani i uplate izvrsene.

Odluka suda je uticala i na aktivnosti mnogih nevladinih organizacija u zemljama u razvoju koji su na ovaj nacin liseni sume od gotovo 400 miliona maraka, ali i pomoci za hendikapirana lica i druge drustveno ugrozene grupe u zemljana Evropske unije.

Medju suspendovanim budzetskim linijama je i ona putem koje se finansira rad CAFAO u B&H. Brojni nezavisni mediji i demokratski projekti u citavoj bivsoj Jugoslaviji su u opasnosti, upravo u prelomnom trenutku za obnovu B&H, ali i rastucih tenzija na juznom Balkanu. Ovo je vrlo neugodno za Evropsku uniju.

• Cinjenica je da ovaj problem postoji i da on ne pogadja samo BiH nego i brojne druge zemlje. To je mnogo siri problem i moze biti razrijesen samo izmedju Evropskog parlamenta, budzetskog vijeca i Evropske komisije u Briselu. To ne pogadja pomoc Evropske komisije od 190 miliona ekija za BiH u 1998. godini kroz program obnove jer on ima jasnu pravnu bazu. Najveci dio nase pomoci BiH i u narednoj godini bice usmjeren upravo kroz ovaj program - kaze Ivo Ilic Gabara, savjetnik za medije u Uredu Evropske komisije u Sarajevu.

"Ukoliko se brzo ne pronadje rjesenje, stotine programa koji se bave zastitom ljudskih prava bice uguseno, poput podrske borcima za zastitu ljudskih prava u Nigeriji, medicinskoj i pravnoj pomoci zrtvama torture u Turskoj, prevenciji nasilja nad zenama, rehabilitacije djece beskucnika u Latinskoj Americi, nezavisnog monitoringa ljudskih prava na Kosovu, kao i mnoge druge aktivnosti nevladinih organizacija", upozoravaju u svom zajednickom apelu od 22. juna predstavnici Amnesty International, Medjunarodne federacije za ljudska prava, Human Rights Watcha i Svjetske organizacije protiv torture.

Na moguce posljedice upozorava i Aidan White, generalni sekretar Medjunarodne federacije novinara, koji u saopstenju za javnost od

1. juna predvidja da bi kao rezultat ovakve odluke uslijedilo "potkopavanje napora da se donese mir i stabilan i odrzivi razvoj u kriznim regionima, kako u Evropi tako i sirom svijeta".

U Briselu intenzivno pokusavaju pronaci rjesenje kojim bi bio i "vuk sit i ovce na broju", odnosno zadovoljena pravna procedura u skladu sa sudskom odlukom ali i obezbijedjen nastavak finansiranja projekata koji bi bez finansijske pomoci EU jednostavno bili ugaseni.

Ovo se nadaju postici preusmeravanjem sredstava iz suspendovanih budzetskih linija u druge ciji formalan i pravni status nije sporan. Ova mogucnost ce se iskoristiti za nastavak finansiranja misije CAFAO u B&H, kao i za podrsku medijima i projektima demokratizacije na teritoriji bivse Jugoslavije.

Konacno rjesenje trebalo bi biti usaglaseno 17. jula izmedju predstavnika Evropskog Parlamenta, ministarskog Vijeca EU i Evropske komisije. Ocekuje se da ce novonastali haos ubrzati davanje neophodnih saglasnosti za projekte sto je do sada trajalo izuzetno dugo.

• Na prevazilazenju trenutne situacije radi se ubrzano i zajednicki. Ipak u ovom trenutku ne moze se sa sigurnoscu govoriti o konkretnim rokovima koji ce biti izvjesniji nakon sastanka zakazanog za 17. juli, odgovor je koji smo dobili od Eila Nevalainen, portparola clana Evropske komisije Erkki Liikanena.

Imajuci u vidu tradicionalnu "temeljitost" evropske birokratije strah za buducu sudbinu desetina projekata finansiranih iz budzeta EU nije bez osnova. Mnoge zapadnoevropske nevladine organizacije su ostro protestvovale, a Evropski parlament je zapretio da ce blokirati celokupan budzet Evropske unije za 1999. godinu ako se ne pronadje zadovoljavajuce dugorocno resenje. To ce pre svega zavisiti od spremnosti Saveta ministara za nadje nacina da omoguci Evropskom parlamentu da zadrzi pravo da otvara inovatorske budzetske linije koje brzo mogu da postanu operativne. Mora takodje brzo da deblokira suspendovane budzetske linije zahvaljujuci ubrzanom postupku za uspostavljanje njihove pravne osnove. U osnovi je pitanje sposobnost EU da reaguje pravovremeno i efikasno na nacin koji prilici najvecoj svjetskoj ekonomskoj grupaciji koja ima i velike politicke ambicije.

U Briselu se nadaju da ce prije avgusta, kada pocinje sezona godisnjih odmora, uspjeti da nadju odgovarajuca rjesenja koja bi omogucila izlazak iz postojece "pat-pozicije". Optimisti iz EU smatraju da bi resenje koje ce omoguciti deblokiranje zamrznutih budzetskih linija za 1998. godinu moglo da se nadje do pocetka jeseni. Pesimisti, opet ne vide mogucnost raspetljavanja ovog cvora prije proljeca naredne godine.

Sta bi to znacilo za projekte cije su budzetske linije za sada suspendovane, nije tesko pretpostaviti. Nekoliko mjeseci za dogovaranje za Evropsku komisiju, Parlament i budzetsko vijece, vjerovatno je kratak period, ali za sve oni koji zavise od tog novca u pitanju je citava vjecnost. Ukoliko 17. jula ne bude pronadjeno odgovarajuce rjesenje koje bi deblokiralo zamrznute budzetske linije, EU bi mogla ovo pitanje definitivno skinuti sa dnevnog reda jer bi u medjuvremenu zapoceti projekti bili ugaseni sami od sebe zbog nedostatka novca.

Drazen SIMIC

(AIM, Sarajevo)