EKONOMSKA BLOKADA-DRUGI DEO
Uporedo sa pritiscima medjunarodnih institucija za nastavak dialoga, savezna vlada uvodi novu ekonomsku blokadu na prehrambene proizvode na Kosovu. Ovdasnji politicki krugovi smatraju da je ovo jedan od metoda koje koristi Srbija kako bi diktirala ritam "igre" na politickom terenu. Ko ce sada posredovati i ubediti Milosevica da podigne "rampu" za namirnice koje se ponovo nedeljama ocekuju na Kosovu?
U pristinskim mini-marketima i drugim prodavnicama prehrambenih proizvoda vec dugo gradjani ne mogu da kupe ulje, a prava je sreca ako dodju do mlecnih proizvoda, jogurta, pavlake, kiselog mleka, pa i mleka. Rafovi su sve prazniji, ne mogu se kupiti ni uvozne spagete i druga testenina, sve je manje suhomesnatih proizvoda, a na izmaku su i manje zalihe brasna ili pak secera. Sve su cesci prizori praznih privatnih pekara, na kojima je zalepljen beli papir na kojem pise: "Nema brasna". Za koju nedelju, ako se nesto bitno ne promeni, gradjani ce samo ulaziti u prodavnice i izlaziti praznih ruku. A prehrambeni artikli i osnovne namirnice za sta su privatnici albanske nacionalnosti podmirili sve obaveze i uredno platili sve poreze i takse u visini od, kako tvrde, preko 300 hiljada nemackih maraka stoje u nekom depou u Srbiji, ili je vec otisla u necije ruke?! Mozda cak i u drzavne prodavnice, koje su redovno snabdevane, ali da bi se otkupila potrebna kolicina brasna, secera ili nekog drugog proizvoda potrebno je da se u opstinsku kasu ponovo plate porezi i takse i plus roba, sto do sada nikada nije bio slucaj. Dakle odgovor ne glasi NE, ali se za istu robu mora platiti vise puta. Razlog da svaki biznismen odustane, posebno ako vec ima svoju robu koju je platio, a zabrana na njenu dopremu je na snazi. Neki clanovi Udruzenja biznismena su ocevici da i policija na svojim punktovima koji se nalaze na samom ulasku na teritoriju Kosova poseduju spiskove robe koja ne sme da udje u ovaj region, a koji nose redni broj 26, medju kojima je i nafta i naftni derivati. Albanski biznismen, koji je zeleo da ostane anoniman pozalio se da skoro nedelju dana ceka robu blokiranu negde na putu: "Obratio sam se srpskim vlastima, kao i miliciji koja nadgleda blokadu, pokazao sam sve papire, ali su mi rekli da nisu u pitanju dokumenti i nacin placanje. Imaju takvo naredjenje. Jedino, kako su mi rekli, mogu da istovarim robu tamo gde sam tovario"- kaze on. Na pitanje koja roba nije pod embargom, Suceri Keljmendi predsednik Udruzenja biznismena je odgovorio: odeca i obuca, parafinski proizvodi i ono bez cega se moze preziveti. Objasnjavajuci da se promet atikala nakon "tajne" savezne uredbe donete 10. juna (koju je prenela i ovdasnja stampa) kanalise iskljucivo preko drzavnih trgovackih preduzeca, a kojom se proizvodjacima iz Srbije i Vojvodine zabranjuje prodaja kosovskim kupcima, dodaje da "najvecih posedica ima upravo u Srbici, Vucitrnu, Peci, Decanima, Djakovici i drugim mestima koja su mesecima obuhvacena ili u cijem se okruzenju vode oruzani okrsaji. Bojim se da takve mere mogu da prouzrokuju jednu humanitarnu katastrofu", ocenjuje Keljmendi i dodaje da se ovo Udruzenje obratilo svim ambasadama i medjunarodnim asocijacijama, ali da su ipak, ostali bez odgovora. "Dobra stvar je sto smo uspeli da predvidimo potez i apelovali na nase clanove da ne ulaze u neke dugorocnije aranzmane sa preduzecima u Srbiji i Vojvodini"
- kaze Suceri Keljmendi.
Rasporostranjeno je misljenje, posebno medju kosovskim privatnicima, da se radi o svojevrsnom pritisku srpskih vlasti da bi "ovdasnje stanovnistvo-albansko- shvatilo ko je ko". "Albanci pokusavaju da se zastrase ovom blokadom, nedostakom prehrabenih artikala ili bedom. No, cinjenica je da gradjani vise ne reaguju sa strahom, jer su se suocili sa cinjenicom da zive u ratnom okruzenju, kada se nestasica zivotnih namirnica moze smatrati pratecom pojavom ili posledicom opasnog stanja. Ili, ne iskljucuje se da su pouceni prvim talasom nestanka neohodnih artikala napravili "kucne" zalihe, koje sada ubrzano i trose, ocenjuje jedan albanski biznismen. Posto gospodin Keljmendi smatra da ovakav potez Beograda ima politicku pozadinu, ne iskljucuje da obrtom i kanalisanjem robe i kapitala preko drustveno-drzavnih preduzeca, Srbija zeli da napuni svoje kase, koje su gotovo potpuno prazne.
U aktuelnim politickim okolnostima koje vlada na Kosovu, ne iznenadjuje sve cesce pitanje ovdasnje populacije da li je Kosovo zaista toliko zavisno od "milosti" srpskih vlasti? U Udruzenju albanskih biznismena kazu da je cinjenica da se neki vitalni artikli moraju obezbediti iz "drugih trzista". Da bi se obezbedile godisnje potrebe kosovskog stanovnistva za brasnom, potrebno je da se uveze oko 12 hiljada vagona psenice, 90 miliona litara mleka, za uvoz jestivog ulja treba obezbediti 60 miliona nemackih maraka, za secer - 50 miliona, koliko i za jaja ili potrebno je obezbediti 80 miliona DM, kako bi se ovdasnje trziste snabdelo dovoljnim kolicinama mesa i mesnih preradjevina. Inace, smatra se da Srbija godisnje sa Kosova inkasira oko milionipo nemackih maraka ne racunajuci poreze i druga dazbine.
Pojedini regioni na Kosovu, posebno oni koji su obuhvaceni oruzanim okrsajima gotovo od pocetka godine se soucavaju sa blokadom ili blaze, sa onemogucavanjem dopreme prehrambenih artikala. Vrlo je teska situacija u Peci, gde ne radi ni jedna prodavnica, osim drzavnih pekara i gde dnevno moze da se kupi samo odredjena kolicina hleba po porodici. Kosovski seljaci ranije su se spremali sa ovakve situacije, ne zbog misljenja da moze izbiti neki oruzani sukob, vec tradicionalno, albanski seljak uvek obezbedjuje rezerve hrane i drugih namirnica. Cini se ipak da su i tamosnje zalihe sve manje, mada se situacija na trzistu svakodnevno pogorsava po gradovima, u kojima brzo pristizu nove izbeglice. Srpski gradjani cini se da su u nesto boljoj situaciji. Neophodne osnovne namirnice nabavljaju preko sindikata svojih radnih organizacija i njih placaju u vise rata.
Inace, prvu ekonomsku blokadu uvela je Srbija kada je trebalo da se sastanu predstavnici Srba i Albanaca radi iznalazenja resenja kosovske krize. Medjutim, ove dodatne mere srpske vlade, uticale su da prva medjunarodna diplomatska ofanziva oko pocetka pregovora bude odlozena. Pokazalo se da je to bila nepredvidiva prepreka za americke diplomate Kristofer Hila i Ricarda Majlsa, koji su tih dana putovali na relaciji Beograd - Pristina, ne bi li sproveli zacrtanu obavezu - dovodjenje dve sukobljene strane za zeleni sto. Predstavnici kosovskih Albanaca su medjutim zahtevali obustavu "neobjavljene" ekonomske blokade i dozvoliti svim kamionima nesmetan ulazak na Kosovo. Delegacija Albanaca pristala je da sedne za istim stolom sa predstavnicima srpskog naroda onog trenutna kada je dugoj koloni kamiona natovarne robom dozvoljen ulazak na Kosovo.
Slucajno ili ne, ali situacija je gotovo identicna i to opet kada se pojacava pritisak medjunarodnih institucija za nastavak dijaloga. Druga ekonomska blokada uvedena sada kada Kontakt grupa insistira na nastavku srpsko-albanskih pregovora...
AIM Pristina Ibrahim REXHEPI