Maribor za Jugoslaviju

Ovdasnji ljubitelji fudbala su vec drugi put u svojoj samostalnoj istoriji uskraceni za zadovoljstvo da navijaju za svoje momke, na svetskom prvenstvu.

Ljubljana,10.7.1998

Proteklih dana je u Sloveniji promovisana nova novinarska dilema, pod radnim naslovom: kome je domace gledateljstvo sklono, kad vec ne moze da bodri svoje nacionalne boje ili razvije zastavu sa Triglavom, usred Pariza. Naravno, prvo su anketirani zvanicnici, koji su politicki mudro i oprezno zaobisli sve evropske favorite, posebno one sa Balkana, opredeljujuci se za Brazil ili Argentinu, ili kakav drugi tim iz neke daleke zemlje.

Raskorak

Najnovije istrazivanje javnog mnenja je, medjutim, pokazalo nesto drugacije strasti navijaca, od onih pozeljnih i zvanicnih. Tako su jedine dve ekipe sa podrucja nekadasnje Jugoslavije - dakle ekipa Hrvatske i Jugoslavije - i te kako bile u zizi interesovanja javnosti. To se primecivalo ne samo po bukvalno opustelim ulicama tokom utakmica, vec i iz novinarskih izvestaja; Franci Bozic, na primer, izvestac dnevnika Delo sa prvenstva u Francuskoj, opisuje kako ga je tik pred pocetkom susreta Jugoslavija - Nemacka zabrinuti Miljan Miljanic upitao: "Hoce li Slovenci navijati za nas ili Nemce?". Miljanic je potom primetio kako ne moze da veruje da bi Slovenci mogli da navijaju za Nemce, posto bi on, da je slucajno obrnuto, "stoodstotno navijao za Slovence, u duelu sa bilo kojom reprezentacijom, izuzev sa Jugoslavijom ili njegovom rodnom Makedonijom".

Slovenacki novinar je Miljanica utesio odgovorom da u Sloveniji zivi oko 20 odsto Srba i Crnogoraca, nesto manje "mesanih", saka "jugonostalgicara" i "nesto vise ljudi, koji se kunu u slovensku 'dusu', a protiv nemacke 'masine'", ali i "mnostvo ogorcenih i malo manje ogorcenih protivnika Jugoslavije", te da bi, prema njegovoj oceni, odnos navijaca bio 65 prema 35 odsto, u korist Jugoslavije.

Navedeni dijalog dao je ideju ljubljanskom magazinu Mladina da naruci i potom objavi rezultate istrazivanja javnog mnenja agencije Ninamedia o tome za koga su navijali Slovenci tokom utakmice Jugoslavija - Nemacka. Anketa je, doduse, pokazala da je Boziceva ocena bila malcice preterana, ali da je za Jugoslaviju ipak navijalo 45 odsto, a za Nemacku 31 odsto navijaca. Zanimljiva je analiza njihove partijske pripadnosti. Od onih koji su navijali za reprezentaciju Jugoslavije, njih 50 odsto pripada Drnovsekovim Liberalnim demokratama, dok cak 66 odsto izvire iz Slovenacke nacionalne partije Zmaga Jelincica. ak je i vecina simpatizera konzervativne Seljacke partije navijala za Jugoslavju, a protiv Nemacke.

Jasno je da su za Nemacku, a protiv jugoslovenskih momaka, navijali pripadnici desnicarskih partija. Od onih koji su se radovali golovima Nemacke, 40 odsto pripada Jansinim socijal-demokratama, a cak 57 odsto Perterleovim demohriscanima. Zanimljivo je da je cak i u tim partijama, koje ime Jugoslavije povezuju sa svim grozotama na svetu, navijalo za Jugoslaviju oko 33 odsto Jansinih i 28 odsto Peterleovih sledbenika.

Najvecu sklonost revizionizmu pokazali su reformisani komunisti, nekadasnji clanovi vladajuce klase i partije u bivsoj SFRJ; medju njima je svega 25 odsto navijalo za plave, dok je sa Nemackom uzdisalo cak 37 odsto clanova Udruzene liste bivsih komunista.

Antipatije

Nije nista manje zanimljiva ni regionalna pripadnost navijaca. U Ljubljani je za Jugoslaviju navijalo 41 odsto gledalaca, dok je medju drugim gradovima ubedljivu privrzenost plavima iskazao Maribor - cak 63 odsto navijaca otkrilo je da preferira Santracevu ekipu. Za Nemce je najvise Slovenaca navijalo u Gorenjskoj (50 odsto), a za Jugoslaviju u Kucanovom zavicaju prema granici sa Madjarskom - Prekmurju (50 odsto), dok je najvise, cak 75 odsto jugo-navijaca bilo u Posavju.

Slovenacki komentatori nisu podlegli uobicajenoj euforiji, te su ovo prvenstvo pratili dosta korektno; istina, tu i tamo se potkrala kakva mrvica zlobe na "ekonomsku moc" okolnih balkanskih drzava, "ciji navijaci nisu tako brojni posto ne mogu da kupe dovoljan broj ulaznica, u konkurenciji sa nemackim", i slicno. Izvestacima nacionalne TV se tokom prenosa tu i tamo otelo kako se radi o "srpskim", a ne jugoslovenskim igracima, te da jugoslovenski navijaci u Francuskoj, zbog niskog standarda uspehe, odnosno neuspehe svojih miljenika zalivaju sljivovicom iz "retkih cuturica"... Pao je jos po koji, slican, minijaturni sovinizam. Posle pobeda Hrvatske slovenacki komentatori su, recimo, uzviseno javljali o ôfanatizmuö hrvatskih navijaca. Takvi ispadi su dosegli vrhunac - necete verovati - u vremenskoj prognozi privatne televizije POP TV, u kojoj je nekada popularni voditelj Trontelj posle poduzeg fudbalskog referata na temu ôhleba i igaraö zakljucio kako ônasi susedi, eto, mogu i bez hleba...ö

Ipak, vecina slovenackih komentatora ostala je na profesionalnom nivou, zapazajuci, recimo, i takve detalje da su Japanci pohrlili na utakmicu Jugoslavija - Nemacka samo zbog njihovog idola Dragana Stojkovica- Piksija, te da su tom prilikom Japanci na obrazima iscrtali jugoslovenske trobojke i nosili kape sa parolom "Pobeda Pixy". Vec pomenuti Bozic zabelezio je, posle razgovora sa Miljanicem, kako Jugoslovenima zaista "ne fale talenti", da su u prvom poluvremenu "posve zasenili Nemce", a da je Miljanic "iskoristio priliku da Francuzima, Spancima, Japancima, Amerikancima, Afrikancima... na dugacko objasnjava 'umetnost' jugoslovenske fudbalske skole"...

U medjuvremenu je Jugoslavija ispala iz trke a Hrvatska usla medju cetiri najbolje ekipe, sto su provokativni mediji iskoristili da slovenackoj javnosti postave jos jedno provokativno pitanje: Zasto nema Slovenije na svetskom fudbalskom prvenstvu? Jedan od upitanih smatrao je da Slovenije nema ne samo zbog losih uslova za napredak fudbala, vec da je uzrok u "slovenackom nacinu zivota", te uvrezenoj predrasudi da je "fudbal privilegija Balkanskih naroda". Sto, po njegovom misljenju, nije tacno, jer "u Evropi, prema kojoj toliko trcimo, nema drzave bez pravog nogometa".

Konacno, bilo je i onih koji su se na zadatu temu bacili sa hamletovskim patosom: "Zasto nas nema tamo, gde je put do uspeha tvrd, a takmicimo se onde, gde je put do uspeha siroko otvoren i gde pravih protivnika i nema?" upitao se poznati sportski komentator. Odgovor na svoje pitanje nije dobio, pa je zakljucio da je razlog u "spekulativnom nacinu slovenackog razmisljanja" i "tipicno slovenackom samoljublju". Sve dok nema pravog odgovora, Slovenci ce se takmiciti u skijanju, a sto se tice fudbala, na svetskim prvenstvima ce navijati za strane, ili malo manje strane ekipe iz nekadasnjih bratskih republika.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)