KOSOVIZACIJA MAKEDONIJE ?

AIM Skopje, 09.07.1998

Predvidjanja medjunarodne zajednice da se konflikti u bivsoj Jugoslaviji, lako mogu preneti na teritoriji Makedonije, od pocetka najnovije krize na Kosovu svakim danom dobijaju na tezini. Iako za sada Makedonija uziva u mukom zacuvani mir, pucnjava koja se odvija "iza Sar - planine" nikog ne moze ostaviti ravnodusnim. No, umesto da strah bude zajednicki, kako bi se moglo ocekivati, sve je vise prisutna podeljenost na etnickoj osnovi i po pitanju straha. Dok Albanci u Makedoniji strahuju za svoje sunarodnjake i potajno se raduju uspesima OVK, koju smatraju narodnom vojskom koja brani svoje ognjiste, Makedonci strahuju od postizanja cilja kosovara za nezavisnost Kosova, pritom nazivajuci OVK "teroristickom organizacijom", potajno se nadajuci da Srbi nece potkleknuti pod pritiskom zapada i da ipak nece dozvoliti nezavisnost Kosova. Dok se reakcija Albanaca u Makedoniji moze protumaciti kao emocionalnom, zbog etnickih i rodbinskih veza sa Albancima na Kosovu, reakcija Makedonaca je daleko prizemnija. Oni su ubedjeni, a to se potvrdilo i preko izjava najvisih zvanicnika zemlje, da ce nezavisnost Kosova provocirati Albance u Makedoniji da podju istim putem. Istini za volju, ovome su doprineli i sami Albanci sa izjavama koje su nahranile teze o eventualnom "preslikavanju" kosovske situacije u Makedoniji.

Na ovaj nacin, bez naizgled direktnog povoda, Makedonci i Albanci u Makedoniji simuliraju dve strane u kosovskom konfliktu, direktno doprinoseci kosovizaciji Makedonije od koje svi strahuju. Doduse, ova situacija nije bas nova ali ona se dodatno zaostrila nakon odluke NATO pakta za vazdusne manevre na samo desetak kilometara od srpskih pozicija na Kosovu. Iako je makedonska vlada dozvolila upotrebu vazdusnog prostora za ovu vezbu, veliki deo javnosti se usprotivio ovoj dozvoli. Na kraju je i sama vlada modificirala svoj stav pa je, bez da bude upitana, izjavila da teritorija Makedonija nece biti ustupljena za napade NATO-a na njene susede, dok je njen albanski deo, odnosno albanska Partija demokratskog prosperiteta koja ucestvuje u koalicionoj vladi, trazi da se dozvoli NATO-u koriscenje makedonske teritorije protiv srpske ratne masinerije na Kosovu.

Ono sto je bez sumnje najvise iritiralo Albance i obilno dolilo ulje na vatru koja podgreva medjuetnicke odnose, jeste odluka Ustavnog suda Makedonije da se preispita ustavnost zakona o upotrebi zastava nacionalnosti u Makedoniji. Lider PDP, Abdurahman Aliti je ovu najavu ocenio kao krajnje nepromisljenom i kao atak na pokusaje koalicione vlade da izgladi medjuetnicke odnose. Prema njegovoj oceni u Makedoniji postoje centri koji proizvode krizu a na indirektan nacin je ove centre locirao i u redovima koalicionog partnera, SDSM-a.

Argument Ustavnih sudija je da simboli ne spadaju u sferi ocuvanja etnickog identiteta na kome se i zasniva zakon o upotrebi zastava. No bez obzira na sve, akltueliziranje ovog pitanja u vreme kada citava medjunarodna zajednica ulaze napore da bi sprecila prelevanje kosovskog konflikta u Makedoniji, u najmanjoj ruci Albanci su doziveli kao provokaciju. Pogotovo sto su zbog istog tog pitanja u julu prosle godine u Gostivaru poginuli troje Albanaca a gradonacalnici dva najveca grada sa albasnkom vecinom u Makedoniji, Tetovo i Gostivar, zavrsila u zatvoru zajedno sa predsednicima opstinskih saveta.

Sa druge strane, lider Partije za Demokratski Prosperitet (PDP), Abdurahman Aliti je nedavno izjavio da ukoliko se u Makedoniji nastavi sa politikom iskljucivanja Albanaca iz institucija sistema i drzavne administracije, onda se moze ocekivati reakcija u pravcu trazenja alternativnih resenja sto ce reci obnavljanje zahteva za specijalnim statusom ili autonomijom, pa cak i otcepljenjem. Ova izjava je za makedonsku stranu znacila pravi sok zato sto Aliti vazi za umerenog politicara koji Albancima u Makedoniji nudi mirnu opciju i bez dvoumljenja je optuzen da preti kosovskim scenarijem i da se njegova partija priblizila stavovima "radikala" iz DPA (Demokratska Partija Albanaca koja vec nekoliko meseci abstenira od ucesca u Parlamentu). U isto vreme portparol DPA je izjavio da "ako se igramo za zahtevima Albanaca u Makedoniji, dolazimo do te kriticne tacke kada se otvaraju sve opcije osim one da treba da zivimo u jednoj drzavi". Ove dve izjave su zatim stavljene u kontekst izjave Jakupa Krasnicija, koji se pretstavio kao portparol OAK, da je OAK "vrlo aktivna i u Makedoniji" a kao ilustracija ovoj izjavi nekim novinarima su posluzili grafiti sa skracenicom OVK po zidovima albanskih kuca po zapadnoj Makedoniji. U kontekst ove price novinari potsecaju na nedavne eksplozije u nekoliko gradova u Makedoniji za koje je odgovornost preuzela OVK, iako do dan danas nema pouzdanih dokaza da oni zaista stoje iza toga, na taj nacin podgrevajuci sumnje o sirenju albanskog radikalizma u Makedoniji. Neki mediji su preneli i izjavu anonimnog zapadnog novinara koji se navodno susreo sa pripadnicima OVK u Skopju, a priblizno u isto vreme preneta je i vest da su desetak makedonskih Albanaca otisli na Kosovo da se prikljuce OVK. Sliku o "kosovizaciji" Makedonije je zaokruzio londonski "Tajms", ciju su vest preneli domaci mediji, koji je nedavno napisao da OVK ima svoje ogranke u Makedoniji, iako do sada nije otkriven nijedan relevantan dokaz koji bi potvrdio ove pretpostavke.

Na kraju serije suprotstavljenih izjava koje su naglo podigle etnicku temperaturu ovih dana su se oglasili anonimni vladini izvori sa ociglednim ciljem da spuste ovu temperaturu koja postaje sve opasnija. Naime oni su potvrdili da u Makedoniji nema pripadnika OVK niti drugih paravojnih formacija iako su pre toga na indirektan nacin sirili price o postojanju ovih formacija a drzavni organi su vrsili kampanje "informativnih razgovora" sa ljudima osumnjicenim da pripadaju ovim snagama. Ova anonimna izjava otskace od standardnih izjava i slobodno se moze smestiti u okviru akcije "kocenja" kojom ce se Makedonija vratiti korak nazad od pogubnog puta koji neminovno vodi ka "kosovizaciju" zemlje.

Medjutim, bez obzira na sve ono sto se dogadja na etnickoj relaciji u kontekstu prelevanja kosovske krize u Makedoniji, slobodno se moze tcrditi da ce krajnji ishod direktno zavisiti od ishoda medjunarodne akcije na Kosovu sa ciljem mirnog resenja krize. Ukoliko se tamosnja kriza ne uspe resiti mirnim putem cini se da je kosovizacija Makedonije neizbezna.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI