PREMIJER IVAN KOSTOV OBECAVA MANJINAMA MESTO U DRZAVNOJ ADMINISTRACIJI

AIM Sofija, 08.07.1998

U najskorije vreme ce pripadnici manjina u Bugarskoj dobiti priliku da rade u strukturama drzavne administracije. Ovo je resilo rukovodstvo danas vladajuce politicke snage u zemlji - desnocenristickog antikomunistickog Saveza demokratskih snaga ciji je lider premijer Ivan Kostov. Sam Kostov je izjavio da se manjinske zajednice moraju integrisati u strukture centralne vlasti, u oblasne i opstinske administracije kao i u partijske strukture. Policija, carinske i poreske sluzbe koje su do sada smatrane pravom "tera inkognita", takodje ce se otvoriti za pripadnike manjina.

U tu svrhu Savez demokratskih snaga stvara pri svojoj centrali specijalizovani organ koji bi vodio brigu i nudio ideje o integrisanju manjinskih zajednica u drustvo. Vladajuca politicka snaga predlaze da se i druge partije ukljuce u resavanju problema manjina. Prema premijeru Kostovu neophodno je obnoviti staru praksu specijalizovanih stpendija i podsticanje mladih pripadnika etnickih manjina u Bugarskoj na visokim skolama. Predvidjaju se i druge konkretne akcije, ali iz SDS-a smatraju da su vec stavljeni temelji integrisanja manjina u drustvene strukture i drzavnu administraciju.

Ispoljena briga vlastiju prema manjinama u Bugarskoj dosla je kao rezultat posete delegacije Saveta Evrope, izjavio je sa svoje strane predsednik bugarskog Helsinskog komiteta Krasimir Kanev, dodajuci da bi on voleo da se problemi na koje bugarsko drustvo nailazi u odnosima sa manjinama ne samo imenjuju, nego i da se odrede drzavne institucije koje ce ih resavati. Prema Kanevu politicari brinu o manjinama jedino u oci izbora, jer su tada glasovi pripadnika pojedinih etnosa u nekim mestima Bugarske presudni. Sada m,nogi cinovnici preprecuju put potpomaganja manjina, naveo je Krasimir Kanev. Treba shvatiti jednu stvar - da je njima potrebna ne jednostvano pomoc u ishrani siromasnih, nego program koji bi omogucio ljudima da sami zaradjuju za zivot, istice sef bugarskog Helsinskog komiteta.

Vecina eksperata i politicara u Bugarskoj pozdravljaju nameru vladajuceg SDS-a i premijera Kostova da se upusti u jednu od najdelikatnijih oblasti drzavnog uprvaljanja i manjina. Posto za proteklih osam godina posle pada totalitarnog rezima Todora Zivkova u toj sferi nije ucinjeno nista, sem nekih paradnih poduhvata, sada vlasti pokusavaju da operu "ljagu" koju su nekadasnji komunisti bacili na zemlju sprovodeci tako zvani "preporodilacki proces". U periodu 1985-1989 godine na hiljade etnickih Turaka koji su ziveli u Bugarskoj bili su primorani da zamene svoja imena bugarskim, dok su bliski vlasti istoricari i politicari dokazivali njiohov bugarski etnicki koren. Mlada demokratija u Bugarskoj nasledila je problem postovanja gradjanskih i ljudskih prava bugarskih muslimana, kao i drugih manjinskih grupa i verskih zajednica. Pokazalo se da je ovo nasledje "rudnik zlata" za politicku igru Bugarske socijalisticke partije (bivsih komunista), ali i za takve politicke ekstremiste i ksenofobe kao sto su Zorz Gancev ili Georgi Gelemenov iz Plovdiva koga zovu "malim firerom" zbog antiromskog i antimanjinskih pretnji i akcija. Neki smatraju da je pod politicke igre i ravnodusnosti demokratskih snaga u Bugarskoj bilo i registrovanje partije na etnickoj osnovi - Pokreta za prava i slobode (DPS) koji je okupio pod svojom zastavom pretezno bugarske muslimane. Svojim delovanjem DPS je konzerviorao probleme bugarskih muslimana i suprotstavio ih ostalom delu drustva, smatraju sada eksperti.

Nesto se slicno dogodilo i u oblasti manjina, stavljenih pod zajednicki imenitelj "sekti". Kao rezultat totalne verske neupucenosti u dugim godinama totalitarne vladavine, u unutrasnjosti zemlje organizovan je pravi "lov na vestice". Na udaru su se nasli ne samo sledbenici stvarno sumnjivih kultova ili jednostavno verski sarlatani, nego i institucionalizovane jevandjelske duhovne zajednice koje su prisutne na bugarskim prostorima jos iz doba turskih sultana.

Tako su se i u Bugarskoj za svega nekoliko godina razvili nezapamceni i netipicni dezintegrativni procesi. Bugarski Turci nastavili su da beze u Tursku, ali sada vec ispred totalne ekonomske krize, a ne totalitarnog rezima. Romska manjina, prepustena na milost i nemilost sudbine, pretvorila se u jedno isto vreme u glavni kriminogeni faktor i u zrtvu nasilja. Na bugarskim ulicama pojavili su se fasisticki simboli i parole koje pozivaju da se tamnoputi deo bugarske nacije pretvori i deterzente i sapun.

Najvecu krivicu za ovakvu situaciju manjina bacaju na "stare" i na brojne nove politicke partije. U uslovima demokratije u Bugarskoj su u cetiri navrata odrzani izbori - 1990, 1991, 1994 i prosle godine, ali nijedna od gradjanskih partija koje su ucestvovale na njima nije ukljucila u svoje izborne liste predstavnike etnickih Turaka. Svi su itisli u DPS za koji se na levoj strani govorilo da je "agent Ankare", a na desnoj su ga optuzivali da je "gnezdo agenata bivse politicke policije". Demokraticni bugarski parlament od 1989 godine novamo poznaje samo dvojicu poslanika romske manjine - izabranog "pavim" listicem Manusa Romanova i "crvenog" Petra Georgieva.

Vladajuci Socijaldemokratski savez premijera Kostova ne krije svoju nadu da ce odavde pa nadlaje i druge politicke partije deliti partijske knjizice vecem broju Roma, Turaka i sl. "Gledam sa nadom na tu odluku SDS", izjavila je Antonina Zeljaskova, sef Medjunarodnog centra za pitanja manjina i kulturnih prozimanja. Prema njoj TUrci - predsednici nekih opstina rade dobro, Romi u policiji - tamo ghde ih ima, takodje odlicno izvrsavaju zadatke. Gospodja Zeljaskova smatra da ce, kada predstavnici manjina udju u drzavne strukture i u administrativno upravljanje, videti da nema dovoljno para za socijalnu pomoc i da ce onda postati gradivniji i korisniji. Ona preporucuje vlastima da najpre jos jednom procitaju Okvirnu konvenciju o pravima manjina ciji je potpisnik i Bugarska i da je veoma skoro ratifikuju.

Jedno demokratsko drustvo zasniva se na principu politicke jednakosti - jednaka prava, jednake obaveze. Zbog toga eksperti upozoravaju da novi odnos SDS prema manjinama ne sme da ponavlja "socijalisticki model" koji se zasnivao na privilegijama jednih za racun drugih. Socijalni faktor danas sve vise istiskuje etnicki u postojanju jedne demokratske drzave. Upravo zato naciju danas sacinjavaju ljudi koji su resili da zive i rade zajedno, a ne ljudi koji govore istim jezikom ili ispovedaju istu religiju.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV