NOVI UDAR NA DZEP GRADjANA

Posle potresa na crnom deviznom trzistu

Iako zvanicni organi pokusavaju da objasne da je poslednji potres na crnom deviznom trzistu izazvala "zuta" stampa, kojoj je podleglo lakomisleno stanovnistvo, ekonomisti tvrde da je svemu kumovao rezim u dosluhu s bankarskim krugovima. Cela operacija je obavljena da bi se sakupio novac za otkup zita. Ceh su naravno, platili gradjani. Ovaj ekonomski potez, koji je rezim i ranije primenjivao, ima i opipljive politicke posledice

AIM, BEOGRAD, 8. 7. 1998.

Poslednja dogadjanja na crnoberzijanskom deviznom trzistu izazvala su haoticna reagovanja na, inace, trusnom ekonomskom terenu Jugoslavije. Skok nemacke marke od 10 do 15 odsto izazvao je pometnju na svim nivoima, od gradjana do drzavnih i politickih organa. Portparol Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic, u ime najvece stranke u koalicionoj vlasti i Vojislav Seselj, u ime Vlade Srbije pozurili su da to za to okrive tzv. "zutu" stampu, kojoj su poverovali gradjani da je, pomeranjem kursa, zapoceo novi ciklus destabilizacije domace ekonomije.

U isto vreme Mladjan Dinkic, jedan od ekonomista iz poznate "Grupe 17" daje sasvim drugacije objasnjenje po kojem je haosu na deviznom trzistu kumovala sama vlast, preko banaka nad kojima ima potpunu kontrolu. Ovaj ekonomista objasnjava da su novcem iz rezervi prvo kupljene devize, a zatim je stvorena atmosfera, koja je pomogla da im skoci cena. Posle toga devize su prodate gradjanima i pojedinim firmama po znatno vecoj ceni. Sticovani kurs je u tih nekoliko dana povecan sa 6,2 na 7,5 dinara.

S dobijenom razlikom vracen je uzeti novac iz rezervi, a zaradjeni deo treba da posluzi za predstojeci otkup zita. Ovaj finansijski manevar posluzio je da rezim dodje do vecih dinarskih sredstava bez stampanja novca i tako ostane "cistih ruku". Kako se u ekonomiji svaki racun placa, ni ova "operacija" isisavanja para od stanovnistva i privrede nije mogla da prodje bez posledica.

Pomeranje kursa dinara posebno je izazvao paniku u privatnom sektoru, koji posluje zahvaljujuci kupovini deviza na crnom trzistu. Samo u Beogradu privatnici ostvaruju 40 odsto drustvenog proizvoda grada, a u stvaranju dobiti ucestvuju cak sa 60 odsto. Drzava nije izgradila efikasan poreski sistem, kojim bi tu dobit oporezovala, vec pribegava spekulativnim merama kojima povremeno vrsi udar, ali se ceh na kraju svaljuje na pleca potrosaca. Prema postojecim propisima profit se oporezuje sa svega 25 odsto, a strucnjaci tvrde da je to je najnize u svetu. U razvijenim zemljama taj procenat iznosi 60 odsto. Smatra se da bi porez na profit trebao da bude najmanje 40 odsto. Drzava je smanjila porez s namerom da ublazi rasirenu praksu izbegavanja placanja poreza. Zbog neefikasne poreske sluzbe procenjuje se da je oko 90 odsto profita van domasaja poreskih organa. Neplacanje poreza predstavlja glavni izvor bogacenja. Neazurnost drzavnih organa objasnjava se da su oni pali pod uticaj novog obogacenog sloja.

Inace, ceo manevar s pomeranjem crnog kursa pridoneo je povecanju cena i to znatno vecem od skoka deviza. Iako je cena devizama u medjuvremenu smanjena, ali ne na prethodnom nivou, cene su se zadrzale. Tako je drzava dosla do novca za otkup zita, a ceh su platili gradjani, kojima je standard pao: plate su ostale, u nominalnom iznosu, na istom nivou. Kupovnu moc jedino mogu da zadrze oni koji imaju ustedjenih deviza, koje sada moraju da prodaju. A to je bila i jedna od namera preduzete operacije, kako bi se nastavilo izvlacenje deviza iz dzepova gradjana, i koliko toliko ublazio devizni deficit zemlje.

Poslednjih meseci izvoz belezi pad, a potpredsednik Savezne vlade Jovan Zebic je priznao da je Jugoslavija, gubljenjem povlastica u izvozu na trziste Evropske unije ostala "kraca" za 80 miliona dolara, dok posredno gubitak iznosi tri puta vise. Da bi smirili nastalu psihozu na trzistu ministri su se utrkivali u izjavama da novcana masa nije povecana i da ona ne moze da bude razlog koji je doveo do pomeranja kursa dinara. Njima se pridruzio i vice guverner centralne banke Rajko Banovic. Iako novcana masa nije povecavana rezim ne moze da skine sa sebe odgovornost za spekulativnu operaciju koja je izazvala skok deviza na crnom trzistu. Pokazalo se da se finansijski potresi mogu izazvati i bez stampanja para. Uostalom, rezim je dosad demostrirao vrlo sirok i mastovit repertoar, kako da osiromasi svoje gradjane, pocev od raznih zajmova za preporod Srbije, pa do manevara preko privatnih banaka.

Ovog puta glavni posao obavljen je u sprezi s bankama, pa je iluzoran pokusaj da se cela stvar pripise medijima i labilnoj psihozi stanovnistva. Cak i da je tako, zvanicni organi bi morali da se zamisle kako je moguce da gradjani vise veruju "zutoj" stampi, nego vladinim predstavnicima i medijima koji su pod kontrolom drzave. Pokusaj da se vruce stanje na deviznom trzistu objasni psihozom predstavlja uvredljiv postupak rezima, koji time zapravo kaze, kako do svega toga ne bi doslo da gradjani nisu postali psiholabilni.

Ono sto je drzava, izazvanom pometnjom sa devizama, zaradila na mostu, to su gradjani istovremeno izgubili na cupriji, suocavajuci se sa novim padom zivotnog standarda. Malobrojni, ali dobro organizovani krugovi u ministarstvima i bankama uspesno manipulisu s milionskim stanovnistvom, koje je dezorjentisano i, kao takvo, predstavlja lak plen. Inace, Vlada Srbije, po broju ministara predstavlja jednu od najvecih u svetu. Sa 36 ministarskih fotelja ona je duplo brojnija od vlade Velike Britanije, a Hrvatska i Slovenija imaju zajedno ministara koliko sama Srbija. Sadasnji njen sastav je prosiren da bi se udovoljilo zahtevima tri koaliciona partnera, koji su formirajuci Vladu narodnog jedinstva, trazili odredjeni broj ministarskih fotelja.

Rezim je i ranije praktikovao da dva-tri puta godisnje izrezira slicne udare na crnom deviznom trzistu posle cega je davao obecanja da ce pronaci krivce i obavestiti javnost o tome. Dosad se, medjutim, nikada nije dogodilo, da obecanje bude ispunjeno. Vremenom se potvrdjivalo da su oni koji su bili najglasniji u davanju obecanja, u stvari, bili glavni u izazivanju poremecaja.

Ovoga puta rezim nije smeo da izvede krupniju operaciju, jer bi sam dosao u opasnost. Zato je u Saveznoj vladi odluceno da se nepovoljni devizni bilans brani na taj nacin sto ce se ograniciti uvoz. Namera je da se stvori lista roba, neophodna domacem trzistu, ciji ce uvoz biti dozvoljen. To ce dovesti do znatnog osiromasenja jugoslovenskog trzista na kojem preovladava roba sa stranim etiketama. Domaca proizvodnja, koja je u odnosu na 1990. godinu vise nego prepolovljena nije u stanju da podmiri domace potrebe. Ogranicenjem uvoza domaci proizvodni pogoni bi mogli da budu jos manje zaposleni, jer su mnogi zavisni od uvoza sirovina i repromaterijala.

Pored ekonomskih, poslednje izazivanje poremecaja vrednosti deviza, ima i politicke posledice. Mali broj gradjana je ravnodusan prema saznanju da su izlozeni spekulacijama od strane rezima. Time njihovo poverenje u vlast slabi, sto se najbolje manifestuje u cinjenici da javnost pocinje da vise veruje medijima nego izjavama zvanicnih vladinih predstavnika.

Ratomir Petkovic(AIM)