Nova bankarska afera u Makedoniji

AIM Skopje, 03.07.1998

Posle proslogodisnjeg bankrotsva bitolske stedionice TAT, nova afera potresa bankarski sistem Makedonije. Javnosti je saopsteno da nesto nije u redu sa vlasnickom strukturom jedne od uspesnijih banaka u drzavi - Makedonsku banku A.D. Menadjerski tim ove banke u Skopju, je jos u aprilu 1994 godine, sa samo 60 hiljada maraka otkupio 51 otsto deonica i tako je dobio pravo upravljanja bankom, koja je danas procenjena na 29 miliona maraka. Makedonska banka je, inace, naslednica bivse filijale Ljubljanske banke iz bivsse SFRJ u Makedoniji.

Najnoviju bankarsku aferu je prosle sedmice obelodanio guverner Narodne banke Makedonije Ljube Trpeski. On je u okviru ovlascenja koje mu daje Centralna banka suspendovao direktora Makedonske banke Zorana Trpevskog i njegovog zamenika Branka Toziju. Kako je doslo do ove, preme mnogima, klasicne kradje prijasnje drustvene imovine?

Posle raspada SFRJ i njenog bankarskog sistema, mnoge filijale banaka u Makedoniji, cije je sediste bilo u drugim republikama, osamostalile su se i preregistrovale kao samostalne makedonske banke. Tadasnja filijala slovenacke Ljubljanske banke, preregistrovala se u novu banku sa imenom "Makedonska banka Akcionersko drustvo - Skopje"i banka je produzila da radi sa istim menadjerskim timom koji je vodio i filijalu Ljubljanske banke. U Narodnoj banci Makedonije, ova je finansijskainstitucija bila prijavljena kao banka sa mesovitim slovenacko-makedonskim kapitalom, u kojoj su Slovenci imali 51 otsto deonica i odgovarajuca upravljacka prava. Predsednik Upravnog odbora dionicarskog drustva bio je Slovenac. Prema podacima do kojih je tek pre dva meseca dosla supervizorska ekipa centralne banke, slovenacka Ljubljanska banka je jos krajem oktobra 1994 godine odlucila da svoj kapital proda makedonskim subjektima. Guverner Narodne banke Trpeski smatra da su se tim cinom Slovenci i oslobodili obaveza da isplate 160 miliona nemackih maraka, na ime duga prema makedonskim stedisama koi su u bivsoj Jugoslaviji cuvali pare u Ljubljanskoj banci. Po bagatelnoj ceni, za samo 60 hiljada maraka, Ljubljanska banka je 30 oktobra 1994 godine prodala svojih 51 otsto deonica cettirima skopskim firmama: "Jukan inzenerig" (vlasnik aviokompanije MAT), "Uniprokom Vemaks" (vlasnik privatne "A 1 Televizije"), "Asiba & MG" (nedavno bankrotirani uvoznik vozila "Audi" i Folksvagen") i "Bujoto trejd" (u vlasnistvu potpretsednika Liberalno - demokratske partije Ljupca Stojkovskog). Istoga dana, znaci 30 oktobra 1994 godine, novi vlasnici dionica banke, prodaju svoje tek kupljene dionice menadjerskom timu Makedonske banke i clanovima njihovih porodica. Tako je "familija" skupila 60 hiljade maraka i postala vlasnik Makedonske banke. Kao kupci dionica pojavljuju se: direktor Zoran Trpevski, njegova braca Miroljub i Dragan Trpevski, zamenik direktor Branko Tozija te Dimce Georgievski i Blagoja Nikolovski, biznismeni iz Beca.

Guverner Narodne banke Ljube Trpeski tvrdi da su, tadasnjom transakcijom, menadjeri ostetili Makedonija za 160 miliona maraka, koliki je dug slovenacke banke prema makedonskim stedisama. "Pokvarena" igra novih dionicara je u tome sto oni nisu obavestili Centralnu banku za promenu vlasnicke strukture banke sve do aprila ove godine. Zbog toga ih Narodna banka optuzuje za falsifikovanje dokumenata u kojima je sve do sada kao vlasnik figurirala Ljubljanska banka. "Mi smo tek sada shvatili da Ljublajanska banka u Makedoniji uopste ne postoji", izjavio je guverner Trpeski na pres konferenciji prilikom obelodanjivanja afere. Smenjeni direktor Makedonske banke Zoran Trpevski optuzuje guvernera kako ovaj ne moze da rascisti sa starom ideoloskom matricom, "pa sada ga boli sto smo mi dionice kupili veoma jeftino, a u poslednje tri godine njihova je vrednost visestruko porasla, posto banka dobro radi".

Zbilja, Makedonska banka je u ovom trenutku jedna od uspesnijih banaka u drzavi, a to priznaje i sam guverner. Jedan od razloga njenog uspeha verovatno lezi i u faktu da su menadjeri i vlasnici. Medjutim, malo je neskromno objasnjenje direktora banke kad tvrdi da su jevtine dionice naglo porasle samo zbog klasicne kapitalisticke logike. Makedonska banka je u prosslim godinama koristila i kredite drzavne Agencije za sanaciju banaka. Posle otkrica istinskih vlasnika banke, izgleda da je drzavna Agencija u sustini "sanirala" Trpevskog i njegovu familiju.

Banka svoju uspesnost moze zahvaliti i katastrofalnoj kamatnoj politici drzave u 1992 i 1993 godini koja je dovela do zatvaranja vecine velikih industriskih kapaciteta. Makedonska banka je bila kreditor skospke fabrike za obucu "Gazela". Zbog visokih kamata koje skopska fabrika nije mogla da vrati, "Gazela" je bankrotirala, a njeno imanje su preuzeli doverioci. Buduci da je Makedonska banka imala najvece ucesce u neotplacenom dugu "Gazele", sudskom odlukom, najveci dionicar, koji ima i kontrolni upravljacki paket u fabrici, dobio je i upravljacka prava nad fabrikom. Na taj nacin, direktor Trpevski i njegova kompanija sa prvobitno uplacenim 60 hiljada maraka, postali su vlasnici i fabrike za obucu "Gazela". U medjuvremenu, banka je pocela da se siri kupujuci dionice i u drugim preduzecima. Ona je jedan od osniivaca i ima veliki procent deonica u aviokompaniji "Makedonski aviotransport - MAT", jedan od glavnih ulagaca je i u zgradi "Svetskog biznis centra" koja se gradi u centru Skopja, a nedavno je najavila i izgradnju sopstvene Upravne zgrade na centralnom trgu "Makedonija", u glavnom gradu drzave.

Afera je prekticno otkrivena kada je Narodna banka Makedonije resila da, pomocu drugih velikih makedonskih javnih preduzeca preuzme slovenacki paket upravljanja u Makedonskoj banci. Guverner Ljube Trpeski je direkoru banke svom prezimenjaku Zorenu, ponudio da 51 otsto slovenackih dionica otkupe Elektroprivreda Makedonije i Javno preduzece za puteve. Zbunjeni guverner je tek tada otkrio da su Slovenci odavno "otkaceni" i da kontrolni paket vec poseduju Makedonci. Tada je i pocela supervizorska kontrola u banci.

Mnogi ekonomisti i pravnici koji prate zbivanja u bankarskom sistemu tvrde da, realno gledano, menadjeri Makedonske banke nisu napravili nikakav kriminal. Cak i naknadno prijavljivanje cinjenice da Slovenci odavno nisu dionicari ima zakonski osnov. Prema Zakonu o bankama i stedionicama, koji je donesen 1996 godine, upravni odbori banaka duzni su da promenu vlasnicke strukture prijave za dve godine. Taj rok je istekao u aprilu ove godine, kada su menadjeri to i prijavili Narodnoj banci. Pitanje je morala ljudi koji su iskoristili slabosti sistema kako bi jeftino, bolje reci po smesnoj ceni kupili banku, a zatim i fabriku. Postavlje se i pitanje kako je moglo da se desi da celih cetiri godina vlasnicka struktura ostane tajna za nadlezne organe i dali je uistinu bilo moguce da bas niko u drzavi nije znao za mahersku transakciju akcijama. Medjutim, mnogi se slazu da su ono sto su uradili prvi ljudi banke, samo eklatantan primer za stvari sto su bile uobicajene u Makedoniji sve ove godine od kad traje proces takozvane transformacije drustvenog kapitala.

Vlsnici Makedonske banke nisu jedini iz grupe "uspesnih menadjera" koji su voja preduzeca kupili badava. Iako i guverner i smenjeni direktor negiraju da se radi o politickom potezu, u Makedoniji se sve vise spekulira kako se premijer Branko Crvenkovski vec sprema za oktobarske izbore, rasciscvajuci sa prljavim stvarima "njegovih" ljudi koji bi mogli da mu naskode u kampanji. Rukovodstvo banke se cesto moglo videti u drustvu premijera i vladajuceg Socijaldemokratskog saveza Makedonije, a i preduzeca koja su u oktobru 1994 godine pomogla da se ostvari ova sumnjiva transakcija u jednom danu (osim "Bujoto"), u to vreme su bila bliska SDSM-u.

Makedonska banka je, inace pokusala da preduhitri aferu. Tri dana pre pres konferencije guvernera Trpeskog i smenjivanja rukovodnih ljudi, sada vec bivsi direktor Zoran Trpevski najavio je zainteresiranost londonske "Hong Kong - Sangaj banke" za ulaganje 30 miliona US dolara u Makedonskoj banci. Ovaj bankarski konglomerat ja zauzvrat trazio 51 otsto deonica banke. Dali je Narodna banka Makedonije na vreme sprecila jos jednu "uspesnu" transakciju menadjera Makedonske banke? Koliko li bi londonska banka, oplodila onih prvih 60 hiljada maraka? Guverner Trpeski odrice da njegov potez ima bilo kakvu vezu sa zainteresiranoscu londonske banke. "Makedonska banka je uspesna banka i Narodna banka bi bila zadovoljna kad bi tako jak strani partner ulozio u makedonskom bankarstvu", izjavio je guverner centralne banke.

Afera je prouzrokovala jos jedan potres bankarskog sistema u zemlji. Posle pres konferencije guvernera, gradjani su poceli masovno da podizu svoju ustedjevinu sa saltera Makedonske banke. Dosadasnje rukovodstvo i privremeni upravnik Zorica Buklevska, iz Narodne banke, tvrde da banka svojom likvidnoscu moze da izdrzi pritisak, ali bankarski krugovi su ipak uznemireni. U malobrojnim komentarima koji su se pojavili u makedonskim medijima, svi se slazu da je situacija "mutna", ali niko nece da daje kvalifikacije da se radi o nekom politickom obracunu. A du su pritisci postojali, potvrdio je i sam guverner Trpeski. On se poverio novinarima da svakodnevno dobija pretnjama i da je izlozzen velikim pritiscima. "Samo ja znam kroz sta sam sve prosao ovih dana. Ali spreman sam da izgorim i poginem za Makedoniju", izjavio je dramaticno guverner Narodne banke Makedonije Ljube Trpeski.

AIM Skopje

GORAN MIHAJLOVSKI