REZIM NEMA SA CIME DA SE POHVALI

Sto dana koalicione srpske vlade

Pogorsanje medjunarodne pozicije Srbije, osetni pad zivotnog standarda, nestasice vitalnih proizvoda, novi poremecaji na crnom deviznom trzistu, uvodjenje dosad najvece participacije u zdravstvu, gusenje nezavisnih medija i univerziteta, nove medjunarodne sankcije i stvaranje prostora za spekulacije - glavna su obelezja stodnevne vladavine troclane koalicije, sastavljene od levice, socijalista i radikala

AIM, BEOGRAD, 1. 7. 1998.

-Prica se da ce biti rata, kaze jedan Beogradjanin, u poverenju, svom komsiji.

-Neka, samo da ne bude oslobodjenja, odgovario mu je.

Ovaj vic, iz vremena komunisticke totalitarne vlasti, obnovljen je u sadasnje vreme, a intezivno se prepricava od kada je na vlast u Srbiji dosla troclana koalicija, sastavljena od levice, socijalista i konzervativnih radikala. Njihova dominacija u parlamentu Srbije je izrazita. Po onome kako se demonstrira njihova vlast dobija se utisak da je rezim ponovo uspostavio jednopartijski sistem.

S ubedljivom skupstinskom vecinom, koja prelazi cetiri petine poslanickog sastava, koaliciona vlast, kojoj je jedino vazno da, pod izgovorom brige za sudbinu zemlje i nacije, favorizuje kolektivnu poslusnost, na ustrb individualnih gradjanskih prava, trenira strogocu. Osnovno obelezje njene vladavine u prvih sto dana pokazuje da je rezim nadahnut u izboru restriktivnih mera, dok na podrucju kreativnosti koja bi omogucila bolji standard stanovnistva ima vrlo siromasan repertoar.

Medjunarodni odnosi: Srpski rezim uspeo je da za vrlo kratko vreme jos vise pogorsa medjunarodni polozaj Srbije, kojoj su zbog stanja na Kosovu uvedene dodatne sankcije, a preti joj se i bombardovanjem njenih strateskih ciljeva. Da se nije razbuktao "pozar" na Kosovu, oko cijeg gasenja je angazovana medjunarodna zajednica, srpski rezim bi bio potpuno izolovan, jer mu ne uspeva da nadje zajednicki jezik sa spoljnim svetom. Referendumom je odbijeno posrednistvo medjunarodnog faktora u resavanju spora s kosovskim Albancima, posle cega je nastao oruzani sukob s nesagledivim posledicama.

Ekonomske prilike: Nepovoljni medjunarodni polozaj Srbije izazvao je katastrofalne posledice u privredjivanju. Trenutno je blizu 27 hiljada firmi nelikvidno, a za 22.500 se predlaze stecaj. U njima je zaposleno blizu pola miliona ljudi. U zemlji gde je pola radnoaktivnog stanovnistva nezaposleno dodatna otpustanja prete da izazovu socijalni bunt. Do toga bi verovatno vec doslo da Srbija nije suocena s opasnoscu od rata, a ovaj strah se vesto koristi za ublazavanje socijalne napetosti.

Vrlo ambiciozni ovogodisnji razvojni program predstavljao je mehur od sapunice, jer se vec na samom startu pokazao nerealnim. Izostala je medjunarodna financijska podrska od 2 milijarde dolara na koju se racunalo. Izlaz je potrazen u devalvaciji dinara, a celi smisao ove operacije je bio da se vecim izvozom dodje do vise deviza. Ocekivani efekti su izostali, jer je u aprilu i maju izvoz bio manji u odnosu na proslogodisnji.

Kurs dinara, uspostavljen devalvacijom nije izdrzao ni sto dana, jer je na crnom trzistu doslo do odstupanja od zvanicnog za 10 odsto. To je samo prvi, ali pouzdani znak da centralna banka nema deviznih rezervi s kojima bi mogla da drzi kurs pod kontrolom. Zbog slabih izvoznih poslova centralna banka je primorana da platni deficit s inostranstvom drzi pod kontrolom primenom uvoznih ogranicenja.

Ovakav pristup preti da dovede do sirenja spekulativnih poslova, jer uvozne dozvole se daju u nadleznim ministarstvima, a dosadasnja iskustva pokazuju da se u njima primenjuje metod "majke i macehe". Onaj ko dobije dozvolu za uvoz je u prilici da se obogati preko noci. U Srbiji postoji vrlo jak uvozni lobi, koji zivi od uvoznih beneficija, a u njemu se nalaze ministri koji istovremeno rukovode u pojedinim drzavnim firmama.

Privatizacija: Resorni ministar za privatizaciju u Vladi Srbije Jorgovanka Tabakovic najavila je promene u Zakonu o privatizaciji. Sustina se sastoji u primeni obavezne, orocene i javne privatizacije. To prakticno znaci da ce svaki odrasli gradjanin postati vlasnik dela neke firme. Ovim potezom materijalni polozaj vecine stanovnistva ce se jos vise pogorsati, jer ce u svojinu dobiti gubitke preduzeca koje treba da pokrije. Institut orocenosti ih sprecava da se oslobode svojine koja predstavlja vezani kamen oko vrata. Ovakva solucija je posledica slabog interesovanja stranaca za ulaganja u srpsku privredu. I dok su stranci u mogucnosti da izbegnu rizik, domace stanovnistvo ce primiti vruc kesten u ruke s kojim nece znati sta da radi.

Snabdevenost trzista: Trziste oskudeva s nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda, kao sto su secer i ulje. Resorni ministar pokusava da utesi gradjane objasnjenjem kako je to posledica spekulacija, a ne stvarnog deficita ovih roba. Javnost je ostala uskracena za odgovor kako ce drzavne sluzbe da sprece crnoberzijanske poslove i da li ce se snabdevenost da bude bolja. Ranija iskustva su pokazala da je do nestabilnosti na trzistu uvek dolazilo kada Vlada pokusava da stavljanjem cena pod kontrolu spasava standard gradjana.

U takvim oklnostima nekima se zaista popravi materijalni polozaj, jer nestasice uvek predstavljaju priliku za izuzetno veliku zaradu. Onome ko uspe da u fabrici duvana kupi sleper cigareta zaradice, uz placanje svih poreza i akciza, najmanje 100 hiljada DEM. Slicno je i s drugim deficitarnim robama. S obzirom na ograniceni uvoz nije tesko predvideti da ce manjak roba na trsitu dobiti jos vece razmere.

Inflacija: Na osnovu kretanja cena u poslednjim mesecima samo je pitanje trenutka kada ce zemlja zabeleziti dvocifrenu mesecnu inflaciju, a to ce biti znak ulaska u krupne ekonomske poremecaje, jer su cene najbolji pokazatelj stanja u privredjivanju.

Socijalne prilike: Iako se troclana koalicija u predizbornoj kampanji predstavljala da joj je materijalni polozaj stanovnistva najveca briga, socijalni polozaj gradjana se u vreme njihove vladavine osetno pogorsao. Uporedo s realnim padom vrednosti plata uvedena je dosad najveca participacija u zdravstvu. Penzioneri su u junu primili samo pola penzije uz najavu da ce penzije biti smanjene za 2o odsto.

Stodnevna vladavina postojeceg rezima je proizvela teske posledice na svim sektorima tako da, ni uz velike napore, ne moze da se nadje oblast u kojoj doslo do boljitka. Izuzetak je uterivanje straha kome je pribegla troclana koalicija, kao metodu kojim pokusava da pokrije svoje brojne neuspehe. Prvo su disciplinovani srpski univerziteti uvodeci u visoko skolstvo upravu od strane organa koje postavlja drzava. Isto vremeno se slicna sudbina priprema nezavisnim medijima prema kojima je pokrenuta velika hajka. Pod izgovorom da mnogi mediji rade protiv interesa svog naroda, oduzimaju im se frekvencije ili otezava rad na drugi nacin. Novine su, zasad postedjene. Iako ima preko 10 dnevnih listova njihov uticaj na javno mnjenje je izrazito slab, pre svega zbog malih tiraza, a i niskog kvaliteta. Od takvih novina rezim nema razloga da strahuje. Kupovna moc stanovnistva je toliko opala, pa sve manje ljudi kupuje novine, pa tako pad standarda opet ide na ruku rezimu.

Ucinak srpske vlade je toliko katastrofalan da, osim mracnih prognoza, cak i ne postoje drugacija predvidjanja.

Ratomir Petkovic (AIM)