POLITIKA I FIZIKA

Univerzitet u Beogradu:

Vlada Srbije imenovala za rektora BU profesora fizike dr Jagosa Purica, jednu od kljucnih licnosti u pripremi cuvene Osme sednice CK SKS

AIM, BEOGRAD, 28. 6. 1998.

"Samouprava univerziteta je starija od svih Jugoslavija...Jos zakonom Kralja Petra iz 1905. o osnivanju Univerziteta, ona se definise kao najvisa strucna i samoupravna ustanova odgovarajuce delatnosti. U tradiciji Univerziteta u Beogradu je bilo i ostalo njegovo pravo da bira sopstvenu samoupravu..." Ovako je 1993. govorio u svom programu tadasnji neuspeli kandidat za rektora Univerziteta u Beogradu prof dr Jagos Puric. Ove nedelje, prvi put u 160 godina dugoj istoriji Univerziteta u Beogradu Vlada Srbije je, i bez konsultovanja, i saglasnosti fakulteta, imenovala za rektora BU upravo Jagosa Purica, profesora na Fizickom fakultetu u Beogradu i clana JUL-a. Tako je u skladu sa najrestriktivnijim zakonom u dugoj istoriji BU kojim je ukinuta autonomija univerziteta i po cijem slovu rektore, dekane, pa i profesore univerziteta imenuje Vlada Srbije u Kapetan Misino zdanje usao covek koga je imenovala crveno-crna koalicija ciji je cilj da se "univerzitet depolitizuje" i "oslobodi".

Oktroisani rektor Jagos Puric je siroj javnosti na zalost, poznatiji kao politicki, nego kao naucni radnik. Poznavaoci Jagosu Pricu ne osporavaju mu naucnu reputaciju: ovaj strucnjak za fiziku atoma autor je vise od 100 naucnih i strucnih radova publikovanih i u medjunarodnim casopisima, kao i nekoliko udzbenika i prirucnika, sto nikako nije slucaj sa nekim drugim ljudima sa univerziteta koji se visoko kotiraju u vladajucoj koaliciji. Medjutim, Puric je i u akademskim krugovima poznat kao tvrd partijski kadar, koji je u mnogim situacijama pokazao da je spreman da bude "udarna pesnica", pa se i sada njegovo imenovanje za rektora dozivljava kao dolazak istinskog komesara koji ce na univerzitetu sprovoditi odluke JUL-a.

Rektor Puric je, kao i toliki drugi kadrovi na javnoj sceni, izasao "iz sinjela Mire Markovic": jos iz studentskih dana bili su licni i partijski drugovi koji su godinama vedrili i oblacili u Univerzitetskom komitetu SK. Jagos Puric je prekonoc stekao medijsku slavu i postao poznato ime kada je TV Beograd uzivo prenosila sednicu Gradskog komiteta SK koja je zapravo bila dramaticna uvertira u istorijsku Osmu sednicu CK SK Srbije. Puric se zajedno sa partijskim drugom i kolegom profesorom Radosem Smiljkovicem, danas ambasadorom u Bugarskoj, najostrije obracunavao sa Dragisom-Bucom Pavlovicem, tadasnjim predsednikom Gradskom komiteta SK, koji je kritikovao, istina ezopovski, bez pominjanja imena Slobodana Milosevica, "olako obecanu brzinu" u resavanju kosovskog cvora. Pavlovic se zalagao za "strpljenje i hladne glave" .

Predsednistvo GK je prvo dalo jednoglasnu podrsku Buci Pavlovicu, ali je ubrzo, posle komentara u Politici i Ekspresu, usledio saltomortale tzv "univerzitetske grupe" (Rados Smiljkovic, Jagos Puric, Stipe Lovreta, Zoran Todorovic-Kundak, Nebojsa Maljkovic, Snezana Aleksic). Televizijski auditorijum je zapamtio kresendo pouku Radosa Smiljkovica da na "ljutu ranu treba staviti ljutu travu" i zajapurene poruke Jagosa Purica da se situacija na Kosovu mora da resava "maksimalno mogucom brzinom".Pozivao je tada, pre jedanaest godina profesor Puric i na "odbranu kucnog praga", pa i "hvatanje za gusu". Politika i Politika ekspres su ovom sukobu na levici davale veliki publicitet, a fotografije profesora Radosa i Jagosa ilustrovale su "beskomrpomisan i principijelan stav" takozvane "univerzitetske grupe".

Svi predsednikovi ljudi, kako je jezgro oko Univerzitetskog komiteta SK u kome je naravno bila i Mira Markovic, nazvao Buca Pavlovic, su neposredno posle Osme sednice napravili ozbiljnu politicku karijeru, a mnogi su se i neverovatno obogatili. Samo je Jagos Puric, licni prijatelj i kum najuticajnijeg bracnog para na ovim prostorima ,"stavljen na led". Istina, 1993. godine, za rektora su ga kandidovale kolege sa fizike, ali se Puric, uprkos reputaciji koju uziva medju kolegama kao strucnjak, nije ni priblizio potrebnoj dvotrecinskoj podrsci clanica Univerziteta, kako je to nekada trazio Zakon o univerzitetu. Ocigledno, nije usledila podrska politickog vrha njegovoj kandidaturi za rektora (izabran je Dragutin Velickovic), a kolege sa drugih fakulteta nisu zaboravile kako se njegova partija obracunavala sa protivnicima zakljucaka Osme sednice.

Profesora dr Jagosa Purica, nekada sveprisutne "udarne pesnice" u politickom zivotu zemlje, vise nije bilo u centrima moci, pa ni u raznim forumima i izbornim listama. Da li je "stavljanje na led" bilo posledica jos jednog obracuna na levici, povredjenih sujeta (navodno je dr Miri Markovic savetovano, kada se Prirodno-matematicki fakultet podelio na vise fakulteta, da ce lakse da "prodje" na Geografiji nego na Fizickom fakultetu) ili zelje da se vise posveti naucnom radu, tesko je sa sigurnoscu tvrditi. Izvesno je, medjutim, da novom rektoru, koji po zelji JUL-a dolazi na celo najstarije visokoskolske ustanove u zemlji, nece biti ni malo lako.

Imenovani rektor suocava se ne samo sa Univerzitetom koji je pred finansijskim kolapsom, vec i sa cinjenicom da je vecina beogradskih fakulteta i instituta na svojim naucno-nastavnim vecima podigla glas protiv novog Zakona o univerzitetu, da su zidovi mnogih fakulteta oblepljeni Otvorenim pismom nekoliko stotina profesora Univerziteta u Beogradu kojim porucuju da je novi Zakon anticivilizacijski po svojoj osnovnoj zamisli da se citav zivot i rad univerziteta potcine drzavnom diktatu. Na ulaznim vratima i zidovima mnogih fakulteta vec danima stoji i Deklaracija - eticki kodeks - kojim Beogradski odbor Udruzenja univerzitetskih profesora i naucnih radnika Srbije porucuje da njegovi clanovi ne pristaju da budu clanovi upravnih odbora, nadzornih odbora, dekani i prodekani po odredbama novog Zakona. Grupa od 16 profesora Pravnog fakulteta u Beogradu porucuje javnosti da s gnusanjem odbija da potpise "izjavu o lojalnosti".

Na adresu Ustavnog suda Srbije vec je upucena inicijativu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti Zakona o univerzitetu...Ima i drugacijih taktika: neki ljudi sa BU misle da rezimu koji je razbio zemlju, doveo do rata i ekonomske katastrofe, ne treba "na tanjiru dati glavu": oni smatraju da treba potpisati "ugovor," ako to novi zakon nalaze, pa onda iznutra pruziti otpor.

Novi rektor dolazi medju ponizene, osiromasene, pa i zastrasene nastavnike i saradnike. Ostaje otvoreno pitanje kako ce profesori reagovati na najnovije dogadjaje, ponizavajuce, a po posledicama katastrofalne, odredbe novog Zakona o univerzitetu na status univerziteta, ali i nauke u ovom drustvu. Na ovo sustinsko pitanje, na ovu licnu moralnu dilemu, svako ce morati sam da odgovori. Ukljucujuci i rektora Jagosa Purica. I za imenovanog rektora vec na startu iskusenja je na pretek: od onog salto mortale " preloma kicme" o autonomiji univerziteta sa pocetka teksta, do podrske njegovog koalicionog partnera dr Vojislava Seselja, inace novog clana upravnih odbora Univerziteta, Pravnog fakulteta i Instituta drustevnih nauka (!) , koji je imenovanje profesora Purica obrazlozio ovim recima: "Jagos Puric je patriota...Koliko znam za njegovo ime se ne vezuju nikakve kriminalne afere". U najmanju ruku, vruca pljuska za imenovanog rektora, naucnika kome ni politicki protivnici ne osporavaju strucnost. Ali, tako treba.

Slobodanka Ast (AIM)