Embargo zbog Kosova

Jugoslovenska carina je vec drugi put za poslednja tri meseca uvela embargo na uvoz slovenacke robe, navodno - zbog izjava slovenackih diplomata o krizi na Kosovu.

Ljubljana, 27.06.1998

Danas su slovenacki mediji, uz vesti o proslavama sedmog dana drzavnosti, posebnu paznju posvetili ponovnom embargu te zaustavljanju kamiona (natovarenih slovenackom robom) na jugoslovenskim granicnim prelazima. Istovetno stopiranje slepera opremljenih slovenackim fakturama desilo se sredinom marta, ove godine; i tada je ukaz stigao diskretno, sa najviseg mesta, uz naredjenje sefa jugoslovenske carine Mihajla Kertesa, licno.

Zvanicna Ljubljana se ni ovoga puta nije libila da ceo zaplet opise najdramaticnijim tonovima. Prema alarmantnim izvestajima slovenackih dopisnika pomenuta mera je na brisanom prostoru, odnosno - nicijoj zemlji na granicnom prelazu izmedju Hrvatske i Srbije, odnosno Madjarske i SRJ - zatekla nekoliko desetina slovenackih kamiondzija, koji su, navodno, u ovim vrucim danima ostavljeni na milost i nemilost gladi i zedji, a povrh toga su opkoljeni cak i "srpskim specijalcima".

Uprkos uzastopnim intervencijama Drnovsekove administracije, pocev od Ministarstva spoljnih poslova do ovdasnje Privredne komore, zvanicni Beograd ignorise proteste slovenacke strane. Isto kao i marta, ni sada nisu poznati niti jasni konkretni razlozi poslednje blokade svega sto je "made in Slovenia". Vecina slovenackih medija je iz celog zapleta izvukla zakljucak da se radi o reprizi pritisaka i ucena srpske strane kako bi Slovenija omeksala svoje stavove u vezi sa sukcesijom i Kosovom. S druge strane, jedan slovenacki privrednik je nezvanicno potvrdio kako se suska da je u pitanju, ipak, mozda nesto drugo - strah srpske strane da pojedinci iz Slovenije, puni simpatija za albansku stvar, ne treniraju svoje iskustvo u "doturanju oruzja" Oslobodilackoj vojsci Kosova, kao sto su to svojevremeno radili za racun Zagreba i Sarajeva...

Kao i uvek, istina je negde izmedju; naime, prve ovogodisnje kaznene mere Beograda usledile su posle izjava slovenackog ministra spoljih poslova Borisa Frleca da ce Slovenija, ukoliko u Savetu bezbednosti dodje do rasprave oko Kosova, glasati za ekonomske mere protiv Jugoslavije i podrzati intervenciju u pokrajini. Slicno razmislja i predsednik Slovenije Milan Kucan, koji je u intervjuu datom ovih dana za AIM naglasio kako bi bilo najbolje da sto pre dodje do intervencije na Kosovu. Slovenacka diplomatija je, doduse, u poslednje vreme izdala nekoliko saopstenja u kojima je obecavala kako ovog puta nece "istrcavati" u zahtevima da se preduzmu mere protiv Beograda, ali da ce slediti sve mere koje podrzi Evropska Unija. Ni slovenacka opozicija nema nista protiv takvih stavova Drnovsekove vlade; Peterleovi demohriscani, na primer, odbili su susret sa delegacijom jugoslovenskih parlamentaraca prilikom posete Ljubise Ristica Sloveniji, a Jansini socijaldemokrati nisu stedeli reci kako bi opisali svoje gnusanje nad slovenackom spoljnom politikom, koja suruje sa Beogradom u trenutku kada krvare Albanci na Kosovu. Janez Jansa je istom prilikom izjavio kako je ôsastanak sa jugoslovenskom delegacijom u sadasnjem trenutku potpuno neprimeranö jer ôSavet bezbednosti, u kome zauzima svoje mesto i Slovenija, upravo raspravlja o uvodjenju sankcija i novog embarga protiv Jugoslavije zbog situacije na Kosovuö. Jansa se na pocetku krize na Kosovu oglasio i na demonstracijama, koje je u centru Ljubljane priredilo albansko drustvo Migjeni; tom prilikom se javno zauzeo za pravo Albanaca na potpuno samoopredeljenje.

Slovenacko zanimanje za stanje na Kosovu ima i svoju prakticnu stranu, koja se svodi na savetnicku ulogu u NATO savezu. Na Bledu je upravo zavrsen okrugli sto NATO saveza na temu Kosova; ucestvovali su nacelnici generalstabova svih clanova NATO-a kao i Partnerstva za mir (dakle, nacelnici generalstaba Albanije, Makedonije, Bugarske, Grcke, Italije, Madjarske, itd.), a sastanku je prisustvovao i zamenik nacelnika generalstaba americke vojske Joseph W. Ralston. Prema tvrdjenjima Ralstona, NATO je pripremio nekoliko verzija intervencije na Kosovu, izmedju ostalog i ôkombinaciju vazdusnih udara sa intervencijom na terenuö. Slican okrugli sto je NATO nedavno odrzao i u Becu, gde je Sloveniju predstavljao premijer Janez Drnovsek.

Iz Privredne komore Slovenije je procurelo kako je sve to presudno uticalo na najnoviju odluku jugoslovenske vlade o privremenoj zabrani uvoza slovenacke robe u Jugoslaviju. Isto je zakljucio i savetnik slovenacke privredne komore Roman Veras, dajuci izjavu za nacionalnu televiziju posle razgovora sa kolegom iz Privredne komore Jugoslavije, koji mu je na pitanje "Sta se to tamo dogadja?", lakonski odgovorio "Pa, opet se dogadja!".

Delimicno i zbog tradicionalno razlicitih pogleda na resavanje problema Kosova, koji se vuku jos od "Cankarjevog doma", odnosi izmedju SRJ i Slovenije ne pomeraju se s mrtve tacke vec gotovo jednu deceniju. Istorijat nesporazuma i sukoba je poduzi. Kosovo, naravno, nije jedina sporna tacka; kamen spoticanja jeste i neslaganje oko sukcesije. Predstavnici Jugoslavije tokom susreta sa slovenackim kolegama insistiraju na stavu da je SRJ sukcesor, a nikako ne naslednik Jugoslavije, dok slovenacka diplomatija zastupa tezu o ravnopravnom pravu nasledja za svih pet drzava nastalih raspadom bivse SFRJ. Potom je Sloveniji jugoslovenska strana ponudila potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa, koji bi bio slican onima koje je Beograd parafirao sa Zagrebom, odnosno Skopljem. Slovenacka delegacija je ponudu odbila sa obrazlozenjem da Beograd slicne sporazume razume kao priznanje kontinuiteta Jugoslavije. Onda su jugoslovenske diplomate, zauzvrat, vise puta odbile nekoliko pragmaticnih slovenackih predloga. Na primer onaj, prema kome bi obe drzave uspostavile diplomatske odnose prostim ugovorom, u kome bi bilo svega par clanova; jedan, koji bi utvrdio cinjenicu o uspostavljanju diplomatskih odnosa, i drugi, da ce se sva sporna pitanja resavati u skladu sa pravilima medjunarodnog prava. Jugoslovenska strana je odbila i slovenacki predlog o uspostavljanju konzularnih odnosa, sto bi gradjanima obe drzave olaksalo izdavanje viza, kao i predlog da se odredi neko telo, koje ce presudjivati o obaveznoj interpretaciji potpisanih sporazuma. Tako su se pregovori izmedju Slovenije i Jugoslavije konacno nasli u corsokaku. Hoce li doci do napretka na sledecem sastanku u Beogradu, i hoce li tog sastanka uopste biti u dogledno vreme, videcemo.

Kako na politickom, tako ni na privrednom planu nema posebnog pomaka. Kada je, recimo, slovenacka privredna delegacija februara ove godine dosla u zvanicnu posetu Privrednoj komori Jugoslavije, predsednik Jugoslovenske privredne komore Mihailo Milojevic uzeo je slobodu da u odsustvu javnosti (sednica je bila zatvorena za novinare) posle kurtoaznog pozdrava goste lepo izvredja i izgrdi; Milojevic je, izmedju ostalog, rekao kako "privrednici medjusobno moramo da budemo vrlo otvoreni i korektni. U tom smislu treba otvoreno reci da nasu privrednu saradnju opterecuju mnoga pitanja. Vi to dobro znate, ali cu u ime otvorenosti i korektnosti nabrojati neka od njih: vase vlasti i politika uporno drze da je Jugoslavija, nasa drzava, nastala kada ste vi otisli iz nje. Vasi vladini predstavnici po svetskim organizacijama, od Ujedinjenih nacija pa do misije za sukcesiju najuporniji su u negativnim stavovima prema SRJ. Neki Vasi privredno-reklamni papiri nas vredjaju, posto vas takozvani desetodnevni rat sa bivsom JNA ubrajate u vazne drzavotvorne dogadjaje. Tada ste vi poubijali vise desetina nasih mladica koji nisu bili naoruzani. Njihove porodice jos cekaju na izvinjenje. Necu da pominjem furgone koje ste kasnije koristili za neslovence..."

Bilo kako bilo, tajna diplomatija bar za sada nije donela zeljene rezultate; srpska strana zamerila je slovenackoj ponovno ômesetarenjeö oko Kosova, dok slovenacka opozicija tvrdi kako se tu radi o principima, i nista vise. Da li je bas tako? Sto se tice slovenackog predsednika Kucana, koji se jedini javno izjasnio da se protivi otcepljenju Kosova od Jugoslavije, teza o "principijelnosti" bi jos i drzala vodu. Slovenija je do sada dosledno podrzavala integritet svih drzava nastalih na tlu bivse SFRJ, pa je Kucanova izjava u tom smislu - iako izrecena sa dosta rezervi

• ipak principijelna. Delimicno i zato sto Slovenija prihvata zakljucke Badinterove komisije o raspadu SFRJ, a ta arbitraza je kao granice novih drzava priznala granice nekadasnjih jugoslovenskih republika - dakle i granicu Srbije i Crne Gore, u koje ulazi i Kosovo.

Zato opisana "principijelnost" kod nekih drugih slovenackih politicara izgleda malo komicnije. Tako je jedan od vodecih slovenackih opozicionara (desnicarske provinijencije) pre tacno deset godina iznedrio i sledece misli: "Treba razumeti i probleme ostalih u Jugoslaviji, te probleme Srbije, koji nisu samo teznja za centralizmom i centralizacijom. Godine 1971. su slovenacki i hrvatski politicari omogucili secu glava u srpskom vodjstvu, koje je zastupalo stvaran i savremen program razvoja Srbije, bez unitaristickih tendencija, i koje je imalo i resenja za kosovski problem... Jedan od najvaznijih razloga, koji sprecava donosenje logicnih resenja za taj problem jeste, izmedju ostalih, i srpski teritorijalni kompleks, koga uzrokuju nepravedno zacrtane granice Srbije posle Drugog svetskog rata.." Mislilac, koji je kao alternativac pre deset godina u Mladini tako samokriticki ocenjivao politiku sopstvene republike i pisao o "nepravedno zacrtanim granicama Srbije" jeste onaj isti, koji danas zahteva da Slovenija postane prva drzava koja bi priznala Republiku Kosovo. Zove se Janez Jansa.

Niko Savodnik (AIM Ljubljana)