SKOPLJE: TESKA EKVIDISTANCA

Pogled iz Tirane na politiku Skoplja prema Kosovu

Ako bi Kosovo jednog dana dobilo nezavisnost, onda ce Albanci u Makedoniji zahtevali isto, sto bi oznacilo i kraj Makedonije. Kasnije bi obe strane zatrazile ujedinjenje sa Albanijom. Ova teza predstavlja zabrinjavajuci zakljucak analize Ricarda Holbruka arhitetkte mira u Bosni, objavljene pre nekoliko nedelja u medijima.

Iako je tetar borbi za sada Kosovo, ne manje brige i pitanja nosi i Makedonija. Bez obzira na to sto je Milosevic do sada pazljivo izbegavao eskaliranje konflikta u ovoj zemlji, posto dobro zna da se to ne moze tolerisati, Makedonija ipak krije mnoge enigme. Jedna od njih svakako se vezuje za ponasanje albanske populacije u Makedoniji. Zateceni na drugom krilu jedne granice koja je za sada mirna, 400 hiljada Albanaca FYROM je, ne bez zebnje, poslednjih meseci posmatralo kako je oruzani konflikt sa Beogradom uzimao zivote Albanaca na Kosovu sa kojima oni imaju mnogostruke veze, izmedju ostalog i dug suzivot u nekadasnjoj Jugoslaviji. Protesti Albanaca u Skoplju u znak podrske Albancima na Kosovu bili su masovni i na njima se moglo videti i paljenje srpske zastave.

Htela to ili ne, Makedonija svakim danom sve vise vidi sebe blizu jednog opasnog vrtloga, koji ozbiljno ugrozava njenu krhtku stabilnost. Kriza na Kosovu cini se kao da je stavila danasnju makedonsku vladu u polozaj "sendvica" na unutrasnjem planu: Izmedju albanskog nacionalizma u porastu - s jedne strane i panslovenskih osecanja koja se bude kod Makedonaca uvek kada se govori o Albancima - s druge strane.

Medjutim, kriza na Kosovu cini se da je po prvi put stavila Makedoniju pred teskim izborom na regionalnom planu: Izmedju Srbije, sa kojom ne zeli da ima problema i Albanije sa kojom vise nego neko obostrano tradicionalno prijateljstvo (koje u stvari nikada nije ni postojalo) vezuju zajednicki saveznici, posebno americki kisobran bezbednosti koji je posebno za Makedonce od zivotnog znacaja.

Alarm za uzbunu je vec ukljucen i Skoplje pocinje da pravi zaokret koji ga udaljava od politike saradnje sa otvoreno proamerickim akcentom, kako bi se priblizila jednoj pazljivijoj liniji koja stremi iznad svega da se sto vise udalji od konflikta i da se izbegne svaki potez koji bi se mogao krivo shvatiti i koji bi izazivao probleme. Povucen stav prema poslednjim vojnim manevrima NATO, izjave o resavanju problema Kosova u okviru Srbije i pazljivo usporavanje u odnosima sa Albanijom - to je nova makedonska linija u spoljnoj politici, koja kako se cini zeli da smiri duhove u Beogradu, koji bude konstantan strah kod najmladje drzave Balkana.

To je veoma tezak diplomatski balet za vladu Crvenkovskog. Na zauzimanje nove pozicije makedonske vlade izgleda da je istovremeno uticalo nekoliko faktora. Osim patoloskog straha, koji Skoplje ima od svog bivseg srpskog saveznika, treba podvuci i izbornu kampanju koja tek pocinje. Socijaldemokrate na vlasti su imele teskoca u prevladavanju propagande VMRO-DPMNE, partije koja predstavlja makedonsku nacionalisticku desnicu. I najnovije kritike sefa VMRO-DPMNE Georgijevskog, usmerene su na poslednje vojne manevre NATO, satrajuci ih kao direktno uvlacenje Makedonije u jedan konflikt koji nije njen.

To je nekako zakocilo avangardisticku makedonsku politiku prema procesu saradnje sa Atlanskom Alijansom, sto je potvrdjeno i pokazanim dilemama od strane Makedonije tokom poslednjih manevara NATO. U pocetku je ministar inostranih poslova Handzinski prvi optuzio manevre NATO. Handzinski je rekao da se "teritorija Makedonije ne moze koristiti za vojne aktivnosti protiv bilo koje susedne zemlje". Medjutim, kasnije tokom posete Tirani, dva dana pre manevara, premijer Crvenkovski je potvrdio spremnost Makedonije za saradnju sa Alijansom. I dok su nad Tiranom avioni NATO nisko leteli, cini se da bi dokazali svoje prisustvo, nad Skopljem su leteli veoma visoko, kao da su zeleli da to ne pokazu.

Ovo povlacenje zajedno sa prethodnim izjasnjavanjem o neucestvovanju u eventualnim napadima na Jugoslaviju, prema nekim izvorima iz Brisela, gleda se sa skepticizmom u uredima NATO, gde Makedonija figurira u svim planovima vojnih dejstava koja se mogu preduzeti protiv Milosevica.

Zahladjenje je nastalo i u odnosima Skoplja prema Tirani, odnosi koji su se samo pre nekolikoo meseci reklamirali kao "model regionalne saradnje". Posle dve posete Nanoa Makedoniji, u razmaku od samo tri meseca, makedonski premijer Crvenkovski je stigao u dvodnevnu posetu Tirani, koja se u mnogim diplomastkim krugovima komentarisala kao isforsirana.

Tokom sest meseci intenzivnih odnosa, Albanija i Makedonija su potpisale 14 bilateralnih sporazuma, koji su imali za cilj liberalizaciju ili delimicno ukidanje viza, razvoj pogranicne trgovine, transporta i telekomunikacija. Posto se nalaze na brazdi onoga sto se smatra Osmim koridorom, ali i na novoj karti americke geostrategije na Balkanu, dve vlade su napravile ubrzane korake u pravcu afirmacije, osecajuci na sebi zadovoljni pogled Vasingtona. Sa ovog aspekta, Nanoova vlada cini se da je napravila najdrasticnije korake, prevazilazeci istorijske predrasude i ostavljajuci po strani aktuelne probleme prema kojima deo Albanaca, kako u zemlji tako i van maticne drzave, su jos uvek veoma osetljivi.

Politika Nanoa prema Skoplju cini se da je tako otvorila jednu novu stranicu koja je donela snizavanje tenzija izmedju dve drzave i koja je stvarala uslove za zaokruzivanje nacionalnih prava za brojnu albansku populaciju u Makedoniji. Medjutim, poslednji razvoji na Kosovu cini se da beleze tacku blokade u procesu za koji se cinilo da je otisao dosta napred. Potpisani sporazumi ciji su efekti vec trebali da se osecaju, posebno u pogranicnom pojasu obeju zemalja, zakoceni su u parlamentranim i vladinim mehanizmima u Skoplju i Tirani. Najznacajniji sporazum, onaj o ukidanju viza za populaciju pogranicnog pojasa, odlozen je nekoliko puta zbog "nedostataka u opremanju stanovnika odgovarajucim dokumentima".

S druge strane, na unutrasnjem planu, makedonska vlada nastvalja sa primenom "drvenog" jezika prema Albancima. Kaznjavanje dugom zatvorskom kaznom gradonacelnika Gostivara, najuocljiviji je znak takvog krutog stava makedonske vlade, stava koji se poostrava priblizavanjem izbora s jedne strane i rata na Kosovu s druge strane. Pocetna obostrana volja prepustila je mesto tako tradicionalnom ledu, potvrdjujuci jos jednom glasove pesimista da su napravljeni koraci bili vise vestaci isforsirani nego prirodni i realni.

Albansko- makedonski odnosi su poslednjih godina belezili najpromenljiviju putanju koja se moze zamisliti. Berisa je bio taj koji je medju prvima priznao makedonsku drzavu ignorisuci inat juznog suseda Grcke, koja jos uvek nije prevazisla konflikt sa Skopljem oko pitanja naziva. Potez, diktiran od strane Amerikanaca, ipak nije sprecio bivseg albanskog predsednika da povremeno napada "diskriminatorsku politiku prema Albancima" drzave koju je on smatrao "nekonsolidovanom i bez unutrasnje stabilnosti". I kao za ironiju, nekoliko godina kasnije, Makedonscui su upravo ti koji su koristili ove epitete za Albaniju. Izvori iz Brisela javljaju da je jedan od razloga ustrucavanja Skoplja da ucestvuje u vojnim manevrima NATO bilo upravo jednako tretiranje, na strateskom planu, Alijanse prema Albaniji i Makedoniji.

Ova politika koja stremi jednakom diplomatskom udaljavanju Makedonije od severnih i zapadnih suseda u jednom veoma delikatnom trenutku za bezbednost u regionu, cini se da je karta na koju je vlada Crvenkovskog odlucila da igra, pocev od albanskog faktora. Geopoliticka ravnoteza je osnovni princip egzistencije Makedonije i u Skoplju to dobro znaju. Problem je u tome u kojoj ce meri Makedonija moci da sacuva tu ravnotezu, zatecena u vrtlogu ciklona gde su obuhvaceni Albanci i Srbi. Utoliko vise kada ravnoteza Makedonije u velikoj meri zavisi od ravoteze njene multietnicke populacije, kojom u jednoj ne tako dalekoj buducnosti mogu dominirati Albanci.

AIM Tirana Ilir PACO