DIPLOMATSKA TRKA NA KOSOVU

Trka rata i diplomatije na i oko Kosova lici u ovim trenucima kao na finalno nadmetanje "ko ce pre". Diplomatija je u poslednje vreme uhvatila ubrzanje, ali tesko pristize sve zahuktaliju stihiju oruzanih sukoba koji zahvataju sve sire prostore Kosova. Tokom posete (24.6.) nekih krajeva zapadnog Kosova i zahvacenih oruzanim sukobima, ukljucujuci i Decane, novi sef americke misije pri Ujedinjenim nacijama Ricard Holbruk, rekao je da je "ovo imao prilike da vidi 1992. godine u nekim delovima Bosne". Clan albanske pregovaracke grupe Veton Surroi koji je bio u pratnji ovog americkog diplomate zajedno sa Fehmi Aganijem i Bljerimom Saljom, uoci obilaska ovih kosovskih krajeva ocenio je da se Kosovo trenutno nalazi na prelazu iz faze prvog stepena rata na potpuni rat.

Ocigledno je da su neka poredjenja sa Bosnom moguca i ako se stvarno zeli da se ona ne reprizira u potpunosti na Kosovu, neophodno je da ubrzani hod diplomatije bude daleko uverljiviji. Nije ovde rec samo o teskim odlukama da se zapreti silom, nego i konzistentnom diplomatskom i politickom pristupu resenju i puteva za postizanje resenja. Posle prvog sastanka Kontakt grupe u martu, na kojem je bio usvojen dokument koji je ostavljao utisak celovitosti i jasnoce, doslo je do ociglednih kolebanja i razvodnjavanja. Dileme oko velicine stapa i sargarepe, u Beogradu su izgleda bile shvacene kao uobicajena neodlucnost i nevoljnost velikih sila da se stvarno uhvate u kostac sa kosovskom krizom. Pritisak Zapada na Rugovu da prihvati pregovore sa Milosevicem bez ispunjavanja makar i minimalnih zahteva Kontakt grupe, ovaj drugi je shvatio kao dozvolu da vodi prazne razgovore i pravo da na svoj poznati nacin resi pojavu albansko-srpskih oruzanih sukoba na Kosovu. Po ko zna koji put potvrdilo se da dobru volju drugih Milosevic tumaci iskljucivo kao slabost koju treba iskoristiti za iznudjivanje ustupaka. Takodje se potvrdilo da svoje ponasanje prema drugima i drugih prema njemu, Milosevic shvata i prihvata veoma grubo, samo kao prost odnos snaga. Na taj nacin on je prinudno naucio druge, pa i Albance da se sa njim moze "razgovarati" i eventualno dogovoriti samo uz uverljivu upotrebu sile.

Kolebanja i dileme, odnosno dobru volju velikih sila i predstavnika Albanaca tokom aprila Milosevic je grubo ismejao tako sto je na dan susreta sa Rugovom, 15. maja zaveo blokadu prehrambenih proizvoda prema Kosovu, a krajem maja preduzeo sveobuhvatnu vojno-policijsku ofanzivu za slamanje i eventualno unistavanje albanskog ustanickog pokreta. Verovatno i zbog iluzija da se sa Milosevicem moze razgovarati i bez zatezanja konopa doslo je krajem maja i pocetkom juna do tako velikih ljudskih zrtava i razaranja u zapadnim delovima Kosova. To nikako ne znaci da su drugi krivi zbog toga sto se balkanski narodi toliko mnogo medjusobno ubijaju.

U svakom slucaju, zbog opasnog majskog razbuktavanja

oruzanih sukoba, Kontakt grupa se opet vratila na svoj martovski dokument. Medjutim, povratak nije bio samo formalne prirode. U sustini, pristup je ostao isti, ali spremnost da se angazovanje u kosovskoj krizi predstavi na uverljiviji nacin jako je unapredio nade u mogucnost zaustavljanja oruzanih okrsaja i trazenja resenja pre prerastanja sadasnjih sukoba u totalni ratni pozar. Uverljivost dokumenta je pojacana u nekoliko pravaca.

Najznacajnija je svakako iskazana spremnost da se diplomatski i politicki napori prosire i na aspekte koji spadaju u nadleznost vojnih struktura zemalja Zapada, odnosno NATO-a. Stavljanje u pokret te masinerije znaci da pretnje politicara i diplomata nisu vise sasvim prazne reci. Naravno, Beograd uvek moze racunati na izuzetnu osetljivost i tezinu odluke za izvrsavanje napada, ali lako se moze desiti da se u tim procenama prevari i delom zbog toga dodje pod udar tako snazne vojne alijanse da ucini nesto sto je mogao da uradi pre udara.

Jednako znacajan pravac delovanja je odlucno insistiranje za povlacenje dela srpskih vojnih i policijskih snaga cije sediste pre izbijanja oruzanih sukoba nije bilo na Kosovu. Zapadni strucnjaci procenjuju da one broje oko 50 hiljada ljudi sto u plavim sto u sivomaslinastim uniformama i upravo njih optuzuju za masovna ubistva i razaranja izvrsenih u protekla cetiri meseca. Prema tumacenjima vojno-politickih strucnjaka u Briselu preostale srpsko-jugoslovenske snage vratile bi se u kasarne, odnosno obavljanju uobicajenih poslova. To je veoma osetljivo politicko pitanje obzirom na postojanje i delovanje oruzanih formacija i na albanskoj strani, jer ce se eventualni dogovor o prestanku oruzanih neprijateljstava odnositi i na njih. A to prakticno znaci da se moraju uspostaviti kontakti sa njegovim predstavnicima i sam pokret priznati kao stranu u unutrasnjem sukobu.

Istovremeno, zapadna diplomatija je pokrenula snaznu propagandnu ofanzivu za jacanje politickih pozicija Ibrahima Rugove na Kosovu. Trend sirenja rata i gotovo apsolutni zaokret simpatija Albanaca prema UCK (albanska skracenica za Oslobodilacku vojsku Kosova), poljuljali su veoma ozbiljno politicku poziciju Ibrahima Rugove medju Albancima. U odnosu na prakticni razvoj situacije na terenu malo sta znaci njegova pobeda na odrzanim izborima i priblizno istim rezultatom izrazena pobeda njegove partije, koji su odrzani 22 marta. Za vrlo kratko vreme Rugova se sastao sa svim prvim licnostima velikih zapadnih sila, ukljucujuci i vodjstvo NATO-a. Ne treba nicim drugim dokazati da je za Zapad Rugova kljucna licnost na Kosovu. Ali, posle sedam - osam godina zastupanja opcije mirnog resavanju problema Kosova, dobar broj kosovskih Albanaca nisu vise tako skloni iluzijama. Pre se moze reci da su bili hitni napori da se sa Rugovom ocuva ono sto je preostalo od dosadasnje njegove mirovne opcije i, eventualno ucini zaokret, suprotan sadasnjem trendu dogadjaja. Medjutim, izgledi mirovne opcije ne zavise vise od toga sta ce ko reci ili obecati. To znaci da ce opstanak Rugove kao prve albanske licnosti neposredno zavisiti od toga sta ce narednih nedelja doneti Albancima i Kosovu nastavak albansko-srpskih pregovora.

U svemu tome veoma je zagonetna uloga Rusije. U Pristinu jos nije jasno da li Rusija deluje u okvirima Kontakt grupe paralelno ili konkuretno u odnosu na Kontakt grupu, odnosno Zapad. Odlazak Milosevica u Moskvu, ovde je prvo bilo shvaceno kao rusko kontaktiranje sa Milosevicem u ime Kontakt grupe. Medjutim, Izjava koju su potpisali Jeljcin i Milosevic i ponudili je kao osnovu za nastavak albansko-srpskih pregovora, zatim ruski paralelni diplomatski kontakti sa Tiranom i Pristinom ukazuju da je Rusija pokusala sa sopstvenom inicijativom na Kosovu. U Pristini je taj dokument glatko bio odbijen zbog sustinskih manjkavosti, pre svega u pogledu povlacenja srpskih snaga, ali i kao providan pokusaj kupovanja vremena za Beograd. Otprilike to je bilo receno zamenicima sefova ruske diplomatije i prilikom njihovih nedavnih poseta Tirani i Pristini. Ipak, obzirom na intenzivne kontakte izmedju predstavnika Zapada i Rusije, jos se ne moze odgovoriti sa sigurnoscu na pitanje da li je Rusija istupila sa sopstvenom inicijativom, pa se povukla kada je bila odbijena od Albanaca ili je u ime Kontakt grupe na jedan prikriven nacin pruzila priliku za time out i Zapadu i Milosevicu. Ako je ovo drugo tacno, onda bi se moglo reci da je potrebni time out Zapad dobro iskoristio. Za Milosevica se moze reci da je ostao veran sebi i jos vise pogorsao sopstvene pozicije i na Kosovu i u odnosima sa Zapadom. Tesko ce moci ubuduce da se izvuce iz njemu svojstvenih diplomatskih i politickih akrobacija. S druge strane, sam je Zapadu uskratio mogucnosti za razumevanje njegovih akrobacija koje su mu u proslosti sluzile kao zgodne prilike za kupovanje vremena.

Mnogi ovdasnji analiticatri su skloni misljenju da se kosovsko pitanje ne moze vise uspesno razmotriti, a kamo li se o njemu dogovoriti bilo gde i na bilo kom nivou, bez cinioca koji se zove UCK. Smatra se da ona vec ima vise desetina hiljada boraca pod oruzjem, kontrolise oko 40 odsto kosovske teritorije i uziva veliku podrsku u narodu. Samo od njenih mogucnosti da apsorbuje nove snage zavisi da li ce za nekoliko nedelja i meseci imati dvostruko, trostruko ili daleko vise naoruzanih pripadnika u svojim redovima. Kao takva, ona se sve manje moze racunati kao samo unutarkosovska snaga, nego i snaga koju ce morati da respektuju svi kosovski susedi.

Mnoga od ovih pitanja prethodno treba da rese sami Albanci, pre svega kosovski Albanci. Trenutno goruce pitanje je odnos politike i politicara prema UCK-u. Ona je izrasla sama, odnosno van domasaja uticaja poznatih albanskih partija koje deluju na Kosovu. Zbog uskogrudosti i sujete, kakvi su inace uglavnom svi balkanski politicari, albanski politicari, uz po neki izuzetak i dalje odbijaju da kontaktiraju sa pripadnicima UCK, umanjuju njen znacaj ili tek izrazavaju nade da ce uspostaviti kontrolu nad njom. A ipak je nerealno, u novonastalim okolnostima, pomisljati na bilo kakav sporazum, prelazni ili konacni, uz zadrzavanje UCK-a po strani.

Problem je, naravno veoma slozen u politickom, pravnom i diplomatskom smislu. Novom sefu americke misije pri Ujedinjenim nacijama Ricardu Holbruku bio je dovoljan samo jedan obilazak nekih zapadnih delova Kosova koji su najvise stradali tokom nedavnih srpskih vojno-policijskih ofanziva da bi susreo pripadnike ili predstavnike UCK-a. Mogli su susret i razgovor da budu slucajni i nezvanicni, kako je istog dana rekao zvanicni predstavnik za stampu americkog Stejt departmenta, ali osnovno je sto su se susreli i razgovarali. Ukazujuci na to, isti taj predstavnik nije propustio da kaze da ce SAD uspostaviti kontakte sa svim segmentima kosovskog drustva. Sta taj prvi susret moze znaciti tek ce se videti. Najbliza pretpostavka je da ce biti pocetni pokusaj zauzdavanja, ali i ulaska UCK-a u veliku politicku, diplomatsku i vojnu igru koju priprema Zapad na Kosovu i u odnosima sa Beogradom. Jedan snazan unutaralbanski vojni faktor moze postati veoma uverljiv mac za zauzdavanje i urazumljivanje Beograda, mozda i bez direktne vojne intervencije Zapada. S druge strane, njeno priznavanje i ukljucivanje unutar albanskih institucija moze u mnogo cemu da pomogne u prevazilazenju mnogih sasvim nepotrebnih unutaralbanskih svadja i u uspostavljanju zdravijih unutaralbanskih politickih rivalstava i institucionalnih ravnoteza.

AIM Pristina Fehim REXHEPI