BAJRAM CURRI: IZBEGLICE I OVK

Mali grad Bajram Curri na Severu Albanije, zaboravljen i od samih Albanaca, za samo nekoliko nedelja postao je poznat i to ne samo u Albaniji. Hronike CNN, BBC i ostalih najjacih svetskih TV mreza poslednjih dana se zavrsavaju recima: "Bajram Curri, Northern Albania".

Talas izbeglica sa Kosova koji je zapoceo jos pocetkom juna privukao je paznju na ovaj mali grad, koji broji ne vise od cetiri hiljede stanovnika i koji zive u dramaticnom siromastvu. Put dugacak 260 kilometara od Tirane, gotovo je neprohodan, ali se moze savladati putovanjem trajektom preko vestackog jezera napravljenog posle izgradnje gigantske Hidrocentrale '70-tih godina.

Trajekt koji saobraca na liniji prema Bajram Curri u stvari lici na jednu pokretnu scenu nekog krvavog teatra. Oni koji silaze sa trajekta su izbeglice sa Kosova koji odlaze prema drugim zonama Albanije, a oni koje se ukrcavaju su novinari najpoznatijih listova i TV meza. Ova razmena mesta je prvi kontakt sa Kosovom. Izbeglice idu prema mini-busevima koji ih odvoze u pravcu raznih gradova srednje Albanije u pratnji novinara i taksija. Njihova lica su izmozdena i bleda. Izgledaju ljutito pred brojnim kamerama. Jedna starica iz Junika odlucuje da progovori. "50 sati smo hodali pesice do granice. Videli smo masakrirane ljude, odsecene ruke i glave, iskopane oci. Videli smo decu koja se radjaju i koja umiru na putu". Starica je krenula put Draca, a mi put Bajram Currija.

Na trajektu vlada bol. U jednom cosku desetak mladica u crnim pantalonama. Jedan gradjanin iz Bajram Currija kaze da svakoga dana mladici koji dolaze iz Nemacke, Svajcarske SAD i tako dalje, putuju prema severu, da bi presli drzavnu granicu i prikljucili se OVK. Oni stoje u grupi i razgovaraju medjusobno tihim glasom. Nakon sata vremena, jedan od njih je prilazi novinarima NBC u zelji da nesto kaze. Njegov engleski nije dovoljan da bi se sporazumeli. Stvara se neshvatljiva tenzija. Neko pozuruje da odigra ulogu prevodioca, da bi se kasnije doznalo da je mladic posumnjao da je jedna novinarka ove ekipe bila Srpkinja! Novinar NBC pozuruje da objasni, ne bez zabrinutosti da niko u njegovoj ekipi nije Srbin. Incident je time zavrsen, ali se i na ovom trajektu osecao tezak teret konflikta i mrznje, iako je mnogo kilometara daleko od rata.

U holu hotela "Ermal" u Bajram Curtriju ima mnogo onih koji traze sobu, ali je nemoguce pronaci slobodnu. Do pre sest meseci vlasnici hotela su trazili kupca da bi ga prodali, a sada njihov biznis cveta. Veoma skromna soba za strance kosta oko 40 dolara. OEBS, UNHCR i druge medjunarodne organizacije smestene su u tom hotelu. Vise nego na hotel, ova zgrada lici na stab gde se razmenjuju informacije. I sam grad Bajram Curri lici na neki grad u minijaturi.

15 hiljada izbeglica stiglo je u ovaj mali grad koji imaju brojne porodicne veze sa onima koji su ostali tamo gde se odvija konflikt. Ne moze se reci da je njihov dolazak bio neocekivan, jer se odjek ratnog plamena i oruzja moze svakodnevno cuti u okolnim selima. Grad prozivljava haoticnu situaciju. Put prema Padeshu, odakle dolaze izbeglice, ne moze se nazvati putem. Pocinje da pada kisa i putovanje postaje opasno. Na granici vidimo bosu decu i starce, koji su putovali celu noc opasnim putevima, kako bi izbegli srpske snajperiste. To su uistinu potresni prizori. Tako pokisli do gole koze, oni nas pozdravljaju. Medjutim, osim novinara i nekoliko seljaka cije se kuce nalaze nadomak granice, karavan izbeglica vise niko ne docekuje. Pre nekoliko dana, UNHCR je posao vodu i hranu, ali mi nista od toga nismo videli.

• Vec deset dana smo smesteni u bacilima, prica jedan 50-godisnjak koji u rukama drzi trogodisnje dete.

• Na stotine ljudi ostavilo je svoje kuce, ali ne mogu da krenu na put jer su bolesni ili ranjeni.

• Kako vidite vasu buducnost?

• Buducnost? Boricemo se za oslobadjanje Kosova. Ja cu se ponovo vratitu, odgovora on.

• Da li se nadate pomoci medjunarodne zajednice?

• Da. U NATO!

Svi veruju samo u dve stvari. U NATO i OVK. Avioni NATO na nebu i vojnici OVK na zemlji, jedina su nada ovih ocajnih ljudi.

Vracamo se zajedno sa njima. Mestani im pruzaju pomoc. Samo 15 kuca je pruzilo utociste od pocetka krize i to samo tokom nekoliko dana za oko 2 000 pridoslih sa Kosova.

Lionel Rosenblatt, predsednik Organizacije REFUGIEES INTERNATIONAL, specijalizivane za pruzanje prve pomoci kaze: "Skoro 20 godina se bavim problemom izbeglica u mnogim zemljama sveta, ali gostoprimstvo ovih siromasnih ljudi je besprimerno. Medjutim, ako se ne naprave projeti za pruzanje podrske gradu Bajram Curri i okolnim selima, nemoguce je prevazici ovu krizu".

Vecina porodica u ovom regionu zivi od socijalne pomoci koja ne premasuje 20 dolara mesecno. Pijace vode ima samo nekoliko sati dnevno, telefonske veze skoro i da ne postoje. Cini se da i pridosli, uporedo sa traumama rata, dozivljavaju i sok siromasta koje nisu mogli ni da zamisle.

U Bajram Curriju svi govore o OVK. Neretko, muskarci dolaze sa zenama, decom i stracima, ostavljaju ih u Tropoji i vracaju nazad da bi ratovali. Vecina njih ne zeli da zna da li se Rugova sreo sa Milosevicem, da li se Nano sreo sa ovim ili onim, ili pak da li Berisa drzi patriotske govore u Tirani.

"Svi su oni izdajnici i nece dugo", kaze jedan mladic tek pristigao iz Svajcarske da bi se pridruzio OVK. Jedina parola pridoslih izveglica sa Kosova i vojnika OVK koji dolaze iz dijalspore je "Svi smo mi OVK".

AIM Tirana Arben KOLA