VELIKO SPREMANJE U PROREZIMSKIM MEDIJIMA

Nova bitka za medije

Na jugoslovenskoj medijskoj sceni i dalje vazi prica o nezavisnim medijima kao stranim placenicima, dok se zavodjenje reda u drzavnim ili prodrzavnim medijima sprovodi na osnovu optuzbi za kriminal. Na redu su Vecernje novosti i Tanjug

AIM, BEOGRAD, 25. 6. 1998.

Iz nedavno okoncanog konkursa jugoslovenske vlade za dodelu frekvencija izaslo je gotovo dvesta novih televizijskih i radio stanica. U SR Jugoslaviji izlazi vise od stotine dnevnih i nedeljnih listova, odnosno bar dvostruko vise lokalnih novina, dvonedeljnika, mesecnika, specijalizovanih casopisa i glasila manjina. U Beogradu se - osim 14 dnevnih - na ulici moze kupiti sva svetska stampa, ukljucujuci i pojedine novine iz bivsih jugoslovenskih republika. To je lepsi deo slike medija u onom ostatku bivse Jugoslavije koji i dalje nosi njeno ime. Ruzniji sledi. Na pomenutom konkursu samo su dve od cetrdesetak clanica Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koju predvodi beogradski radio B92, dobile odobrenje za rad. Ostalima, po oceni saveznog ministarstva za telekomunikacije, nesto "fali": gradjevinska dozvola, ugovor sa izvodacem radova, atest za opremu, uverenje o ovome/onome ili bar - taksena marka.

Istovremeno su se Goran Matic i Aleksandar Vucic, savezni i srbijanski ministar za informisanje, utrkivali sa legijama javnih radnika koji su, ponovo - kao u dobra stara vremena - domacu stampu, radio i televizijske stanice raskrinkavali kao placenike, odnosno sluge spoljnog i unutrasnjeg neprijatelja. Unutrasnji neprijatelj je ovog puta trazen i pronalazen u medijima naklonjenim crnogorskom predsednickom kandidatu (potom predsedniku) Milu Djukanovicu.

U javnosti, posebno onoj koju cini ugrozeni, dakle novinarski stalez, krenula su nagadanja o tome ko ce biti sledeca meta. Niko, od vidjenih nezavisnih medija, pokazalo se prosle nedelje. Zestoki udarac usmeren je na beogradske "Vecernje novosti", odnosno njihovog glavnog i odgovornog urednika (takode i direktora) Radisava Brajovica. Policija je - uz nesebicnu, opsirnu i detaljnu podrsku rezimskih medija, prvenstveno "Politike" - objavila kako se Brajovic osumnjicen za zloupotrebu polozaja, osnivanje i koriscenje tajnih fondova i utaju poreza, sve u svemu oko tri miliona maraka.

Odgovarajuci na policijske - ali i "dokaze" objavljene u drugim novinama - kolegijum "Vecernjih novosti" i Upravni odbor kompanije objavili su da je rec "o sasvim konkretnom politickom pritisku na 'Vecernje novosti' i nastavak kampanje protiv Radisava Rada Brajovica, koji se iz odredenih politickih krugova protiv njega i 'Novosti' vodi jos od kraja 1996. godine". Osumnjiceni je 22. juna u svom listu objasnio: "Nije tacno da sam 'odobrio formiranje i drzanje tajnog novcanog fonda'! Za to se ne osecam krivim, jer se uopste ne radi o 'tajnom fondu' (...) nisam znao da je 'tajni fond' u 'Novostima' postojao, ali sam znao da je postojala neka vrsta 'prolazne kase', koja se drzala u nasoj blagajni i koja, koliko ja znam, nije radila nista nezakonito ili, tacnije, nije zloupotrebljavana u smislu da je bilo ko - ni pojedinac ni Kompanija - od te kase imao bilo kakve koristi, posebno licne". Po istom objasnjenju, "prolazna kasa" je, kao i u vecini drugih firmi, postojala tokom sankcija 1992-1995 da bi se prezivelo i da bi, izmedu ostalog, funkcionisala dopisnicka mreza u svetu. U stvari, smatra Brajovic, cilj optuzbi je "da se kompromituje moja licnost, da se uklonim sa kljucne pozicije u listu i da se promeni uredivacka politika 'Novosti'. To su poznati maniri podzemne politicke borbe koji nemaju niceg zajednickog ni sa pravdom ni sa pravosudem".

Dok su se dim i magla jos vukli oko "Vecernjih novosti", savezna vlada je objavila odluku da sa mesta predsednika Upravnog odbora Tanjuga smeni predsednika (i bivseg predsednika SR Jugoslavije) Zorana Lilica, a na njegovo mesto postavi ministra za informisanje Gorana Matica, dok ce se o direktoru nacionalne agencije odlucivati naknadno, na osnovu konkursa. U istom potezu dvojicu "Milovih" clanova odbora zamenila su dvojica "Momovih", dok je treci, savezni ministar za finansije Dragisa Pesic, postavljen za predsednika Nadzornog odbora Tanjuga.

Vrsilac duznosti direktora Tanjuga je bivsi novinar RTS Zoran Jevdovic koji je - u vreme rata u Hrvatskoj pa, potom, u Bosni i Hercegovini - zdusno pronalazeci "srpske prijatelje" u svetu, osvojio polozaj dvorskog reportera u vreme kada je Slobodan Milosevic priveden na pregovore u Dejtonu. Snimajuci jedan od onih istorijskih, slabo osvetljenih i ocigledno po hotelskim sobama slikanih kadrova, Jevdovic je u legendu (ili vic) usao sa onom istorijskom cestitkom Slobodana Milosevica bosanskim Srbima zato sto su "dobili drzavu". Sve to dok se u u kadru, iza balkanskog mirotvorca, na uramljenoj slici tipicnoj za hotele sepurila patka (na vodi).

Za sada, javnih objasnjenja za svakodnevno prisustvo finansijske policije u Tanjugu nema - sto, nuzno, proizvodi mnostvo prica nalik na onu o finansijskim malverzacijama u "Vecernjim novostima", privatnim i familijarnim firmama osnovanim na sumnjivom kapitalu i, uopste, svemu onom sto je privilegija politickih miljenika - dok su miljenici.

Tanjug je, krajem osamdesetih godina iz Srbije i ostalih bratskih republika bivse SFRJ zdusno razbijan kao mrska savezna agencija, u medjuvremenu marginalizovan do nivoa proizvodaca tekstova kakve cak i u rezimskim medijima novinari odbijaju da pisu. Jedan od poslednjih takvih primera bio je komentar emitovan pred nedavnu posetu Klausa Kinkela i Ibera Vedrina Jugoslaviji. Tanjug je (cak i za ovdasnje obicaje) uvredljiv komentar o gostima, na mig "odozgo" istog popodneva morao da - povuce.

Jedan od najvecih gafova Radisava Brajovica u "Vecernjim novostima" bilo je svojevremeno objavljivanje slike "srpskog siroceta iz Bosne na majcinom grobu" za koju se ispostavilo da je

• pre stotinak godina naslikano platno Urosa Predica iz Narodnog muzeja u Beogradu. No, u to vreme jos se ratovalo u Bosni i Hercegovini, a "Vecernje novosti" su se, kao najtirasniji jugoslovenski list, borile za mesto predvodnika medju ratnim huskacima. Brajoviceva karijera pre i posle toga gotovo je tipicna. U "Novostima" je poceo kao korektor, da bi osvanuo na mestu spoljnopolitickog novinara (sektor: nesvrstani). Sest godina je bio dopisnik iz Nju Delhija, potom sef deska "Vecernjih novosti", tada saveznog glasila u okviru kuce "Borba". Od 1987. je glavni i odgovorni urednik, upamcen po bliskosti sa vlastima, ma ko da je u pitanju: Vidoje Zarkovic, Marko Orlandic i Veselin Djuranovic, ili "lijepi, mladi i pametni" koji su ih zamenili, Momir Bulatovic, Milo Djukanovic i Svetozar Marovic.

Podrzavajuci Slobodana Milosevica - ali bez "pristupa na kanabe", jer su "Novosti" kao savezno glasilo bile sumnjive, za razliku od celnika "Politike" i "Politike ekspres" - izdvajanjem "Vecernjih novosti" Brajovic pocinje da rusi sopstvenu maticnu kucu, "Borbu". Njegov pokusaj da se dodvori Milosevicu, objavljivanjem price o mladalackoj ljubavi Slobodana i Mire, ovaj je odbio sad vec cuvenim pismom sa molbom da od ''mog Pozarevca ne pravite vas Kumrovec''.

Uporni Brajovic ipak je uspeo da dogura do recenzenta i agilnog promotera knjige dnevnickih zapisa Mirjane Markovic ''Noc i dan''. Prvi otklon u uredivackoj politici "Vecernjih novosti" nacinjen je tokom tromesecnih zimskih demonstracija u Srbiji 1996/97 godine. Na pojavu korektnih (ili bar manje nekorektnih) tekstova, izjava lidera opozicije i otvaranje "Novosti" prema informacijama reagovala je Miloseviceva supruga, dnevnickim zapisom u kom je izvesni anonimus kvalifikovan kao "lazni levicar"; carsija je u liku i delu prepoznala Radisava Brajovica. Otuda on, braneci se ovih dana, optuzbe kvalifikuje kao pokusaj otimanja "Novosti" kako bi se, u drugom koraku, obnovila stara drzavna kuca, "Borba".

Pojacavanje kontrole nad Tanjugom uklapa se u scenario "revitalizacije" drzavnih medija, sto nas vraca na pocetak price. Vlastima bliska stampa, radio i televizijske stanice su - bez obzira na finansijsku potporu, monopol u pristupu odredjenim informacijama i neuporedivo mocniju opremu, distribuciju i domete

• od sve manjeg uticaja na javno mnjenje. Tirazi "rezimske" stampe sve izvesnije i uprkos svim naporima padaju na nivo nezavisnih listova, sto za posledicu,ima po vlast nepozeljnu podelu uticaja na citalastvo. Otud je rezimu potrebna "razradjena" firma, kakve su "Vecernje novosti" jos uvek, za razliku od "Borbe" ciji tiraz jedva da nadmasuje broj zaposlenih u njoj. U pogledu informativnosti, RTS je odavno izgubila bitku sa lokalnim elektronskim medijima. Cak je i njena kljucna prednost - "pokrivanje" cele drzave - dovedena u pitanje umnozavanjem mreze nezavisnih medija, s jedne, i odbijanjem Crne Gore da u poslovima "raspirivanja istine" bespogovorno ucestvuje, s druge strane.

Tu su negde i pravi razlozi neprekinutog rata za kontrolu nad stampom, radijom i televizijom. Permanentni turbo-folk i kvaziurbano "srpsko repovanje" nisu uspeli da slomiju mozak bas svima. Za ostalo pobrinula se "mirotvorna" politika Slobodana Milosevica na Kosovu i u Crnoj Gori.

Aleksandar Ciric (AIM)